„Munze konza“ ili pouke Zemuna

Očigledno je da pregovori koji su doveli u ćorsokak i Srbiju i Srbe sa Kosova nisu uticali na rejting SNS-a: javnost je naime prihvatila Briselski sporazum kao iznuđeno rešenje na koje je ova vlast manje-više morala da pristane pod pritiscima i ucenama Zapada

Na lokalnim izborima u Zemunu su trijumfovali naprednjaci sa više od 50 odsto glasova, drugi je SPS sa 11, treći DS, i četvrti DSS sa nešto ispod devet i sedam odsto. Radikali i LDP nisu prešli cenzus sa četiri odsto, Treća Srbija je dobila dva odsto, a URS nije dobio ni ceo procenat. Neki tvrde da zbog manje izlaznosti i specifičnosti Zemuna izbori nisu reprezentativni, ali da su indikativni. Naravno da nikada izbori u jednoj opštini nisu potpuno reprezentativni, ali je Zemun velika opština i sa urbanim i ruralnim veoma heterogenim stanovništvom, pa je to prilično reprezentativan uzorak za Srbiju. No, iako se naravno ne bi ovi rezultati preslikali ni na eventualnim prevremenim gradskim i parlamentarnim izborima, oni jasno govore pre svega o trendovima i trenutnim odnosima snaga na političkoj sceni Srbije.
Prva činjenica ovih izbora je trijumf naprednjaka koji zadobijaju natpolovičnu, rekli bismo referendumsku podršku, što govori o daljem trendu rasta podrške koju uživaju u javnosti. Očigledno je da ni kosovski pregovori koji su doveli u ćorsokak i Srbiju i Srbe sa Kosova nisu negativno uticali na rejting SNS (pa i SPS). To može da se objasni time što je javnost prihvatila Briselski sporazum kao iznuđeno rešenje na koje je ova vlast manje-više morala da pristane pod pritiscima i ucenama Zapada. Stoga se krivac za prihvatanje secesije kroz sam format pregovora „Tači-Dačić“ ne vidi u premijeru i vladi, već u Zapadu koji nastavlja sa svojom strategijom slabljenja i ponižavanja Srbije.
[restrictedarea]

UČINCI KAMPANJE Izuzetno visok rezultat naprednjaka je pre svega rezultat kampanje borbe protiv korupcije koju je javnost željna pravde u tranzicijom opustošenoj zemlji doživela izuzetno pozitivno. Pored toga ovakva podrška naprednjacima (pa i SPS) govori i o stanju svesti u Srbiji i nadama koje ljudi ipak gaje da će ova ekipa na vlasti nešto učiniti oko smanjivanja nivoa siromaštva i nezaposlenosti.
Druga činjenica iz ovih i dugih lokalnih izbora je da su se SPS i koalicija stabilizovali na solidnom nivou podrške građana, pa bi se moglo reći da su za sada uspeli da sustignu i prestignu DS. Dačić je ozbiljnijim analitičarima izgledao neozbiljan sa svojim direktnim i banalnim pristupom temama u kojima često vrluda i daje protivrečne izjave. No, to se nekako uklopilo i sa konfuznim i raspolućenim stanjem svesti dobrog dela javnosti koja bi i „EU i Kosovo“ i „Istok i Zapad“. Tako su Dačićeve izjave često pogađale čas jedan, čas drugi pol u opredeljenju građana. Osim toga očigledno je i da je Dačić kao „mali Tito“ uspeo da učvrsti svoje pozicije u SAD-u ne ugrozivši poziciju „garanta Južnog toka“ u Rusiji. Mnogi su ga potcenjivali u političkom životu, a on i pored svih „vrućih krompira“ poput ovog sa pregovorima sa Tačijem uspeva da ispliva. Još ukoliko bi sa Tačijem dobio „Nobelovu nagradu za mir“, njega ne bi smeo niko „da dira“.

DALJI PAD DS-a Treća činjenica zemunskih izbora je dalji pad DS-a koji se očigledno ne zaustavlja. Godine pogubne nacionalne i socijalne politike, poraz na izborima, haos u stranci, sukobi Đilasa i Tadića i Jeremića, te sumanute izjave poput one da bi podržali porazni sporazum u Briselu pod uslovom da vlast prizna da je to izdaja Kosova su dovele DS na niske grane. Đilas se pokazao kao retko nesposoban lider koji je za kratko vreme uspeo da skoro prepolovi rejting stranke (u Zemunu su dobili tri puta manje glasova no na prošlim lokalnim izborima). Takvom konfuznom i besmislenom politikom su doveli u pitanje svoju poziciju u Beogradu i Vojvodini. Zbog slabosti su prinuđeni da se oslone na podršku stranaca koji sprečavaju prevremene izbore na nivoima vlasti gde DS ima vlast. Tako se strani faktor sve više i više upliće u međupartijske odnose kao nezaobilazan faktor koji arbitrira oko svih vitalnih pitanja u zemlji.
Stranke patriotske orijentacije nisu ostvarile značajan rezultat iako njihovo biračko telo pokazuje stabilnost. No, ovi i drugi lokalni izbori pokazuju da je danas politika dobrim delom i stvar cifara – količina novca, medija, „radnih sati na terenu“ koje zahtevaju resurse koje opozicione i patriotske stranke nemaju u dovoljnoj meri. Da bi se ozbiljno učestvovalo u političkom životu potrebno je imati jaku organizaciju, značajne resurse i medijske kapacitete. Pored toga se pokazalo i na prošlogodišnjim izborima da se dosta glasova izgubilo „ispod cenzusa“, pa je verovatno jedino rešenje stvaranje patriotskog bloka stranaka, organizacija i određenih grupa koji bi zajedno dobili i više glasova no što dobijaju u zbiru kada idu u „više kolona“.
Kakve su posledice ovih zemunskih izbora? Značajno ojačala SNS će imati dodatni argument u unutrašnjim pregovorima sa koalicionim partnerima oko rekonstrukcije vlade. Oni mogu da ih stave pred izbor ili rekonstrukciju po našem modelu, ili izbori na kojima ko zna kako ćete proći (u Zemunu URS nije dobio nijedan procenat glasova). Da li će ova promena u odnosima snaga dovesti do promena vlasti u Beogradu ili do novih parlamentarnih izbora? SNS predvođena Vučićem taktizira i ne žuri sa odlukom. Njihova odluka zavisi i od dobijanja fantomskog datuma koji u očima naših političara dobija mitske razmere.
[/restrictedarea]