Edvard Agire – Ratko Mladić izučavan i na argentinskom univerzitetu

Razgovarao Stefan Karganović

Pored proučavanja činjeničnog stanja o događajima u Srebrenici, zadatak argentinskih profesora i studenata bio je i to da tačke optužnice na ovom suđenju uporede sa presudama argentinskih sudova

Profesor međunarodnog prava iz Argentine dr Eduard Agire jedan je od učesnika nedavno održanog naučnog skupa u Madridu, prvog, na španskom govornom području, na kontroverznu i velikim delom još uvek nerazjašnjenu temu događaja u Srebrenici. U okviru pripreme za praktičnu delatnost iz oblasti krivičnog prava, što je predmet koji predaje na fakultetu, studenti profesora Eduarda Agirea svake godine imaju obavezu da učestvuju u vežbama koje se odnose na hipotetička suđenja pred međunarodnim sudovima ili da obrade određene predmete koji su u toku, a bitni su sa stanovišta međunarodnog prava. Ove godine izbor je pao na predmet Ratka Mladića. Objašnjavajući interesovanje Argentine za daleki Balkan, posebno interesovanje koje su studenti ispoljili u vezi sa radom Haškog tribunala, Agire kaže da su takve vežbe veoma korisne zato što budućim pravnicima omogućavaju da se upoznaju, i vrše poređenja, sa načinom rada domaćih i međunarodnih sudova.
„Istovremeno oni stiču iskustvo ne samo u običnim i svakodnevnim predmetima, već u predmetima gde se raspravlja o ozbiljnim povredama humanitarnog prava. Oni su to, naravno, teoretski već izučavali u onom delu studija koji se odnosi na krivično pravo“, kaže na početku razgovora za „Pečat“ koji je sa dr Eduard Agireom vođen neposredno po održavanju rasprave u Madridu.

Kakvim resursima vi raspolažete u Argentini da bi se mogli upoznati sa činjeničnom pozadinom predmeta Mladić i, pre svega, sa kontekstom sukoba u Bosni i Hercegovini?
Mi smo analizirali dokumente koje je pripremio sam Tribunal, zatim medijske izveštaje, video snimke, relevantnu jurisprudenciju, izjave i intervjue, i tako dalje. Taj posao je vrlo zahtevan, pre svega kada se radi o pribavljanju izvora i podataka.

[restrictedarea]
U svetlu vašeg istraživanja činjenične matrice, kakav je vaš stav u odnosu na pravnu kvalifikaciju događaja u Srebrenici?
Pored proučavanja činjeničnog stanja, naš zadatak je bio i to da tačke optužnice na ovom suđenju uporedimo sa presudama argentinskih sudova u glavnim predmetima gde su bili procesuirani okrivljeni za teške masovne prestupe u vreme zadnje vojne diktature. Ti argentinski procesi su deo projekta očuvanja pamćenja i odbrane istine i pravde, koji je bez presedana u svetu. Pošto nam je pošlo za rukom da u našoj zemlji postignemo tako veliki cilj, nalazimo se u povoljnom položaju da se u širem kontekstu pozabavimo prestupom poznatim kao genocid, uz primenu novih teoretskih uvida koje dugujemo stručnjacima iz raznih oblasti znanja. Jedan takav primer je Danijel Fajerštajn, sociolog čiji je doprinos bio ključan za izvođenje zaključka o tome da li se u Argentini dogodio genocid ili ne, što je relevantno za moj odgovor na vaše pitanje.
U tom smislu, naše pravosuđe vezuje genocidnu praksu kakvu smo imali priliku da vidimo u Argentini sa pojmom koji bi se mogao nazvati „genocid sa ciljem reorganizovanja društva.“ Drugim rečima, tu se radi o onoj vrsti savremenih zločina koji su svojstveni državama gde počinilac vrši zločin sa namerom da društvo „reorganizuje“ ili preobrazi, u skladu sa svojom kulturološkom matricom i ideološkim konceptom. To je praksa koja ima za cilj preobražaj suštinskih društvenih odnosa unutar jedne već postojeće nacionalne države.

Kako bi glasila definicija tog savremenog genocida?
U ovom slučaju, savremeni genocid bi trebalo sagledavati kao jedan oblik društvene prakse, ali istovremeno i tehnologiju moći, što teži uništenju prethodno postojećih društvenih odnosa i njihovom reorganizovanju u skladu sa društvenim nazorima, sistemom vrednosti, kulturom i vizijom sveta izvršilaca genocida. Kada je moguće konstatovati postojanje navedenih okolnosti, onda smo suočeni sa genocidom. U vezi sa ovim, trebalo bi pomenuti način kako je Federalni krivični sud provincije La Plata obrazložio svoju presudu u predmetu Nº 2506/07, gde je osuđen katolički sveštenik (jednog od saradnika diktature – prim. prevodioca) Kristijan fon Vernih. Tamo se, na temelju Fajerštajnove ekspertize, tekstualno iznosi sledeći stav: „…opis žrtava u smislu ‘nacionalne skupine’ u potpunosti je opravdan za analizu činjeničnog stanja koje je nastalo u Argentini zato što je cilj izvršilaca bio da jednu određenu skupinu unutar društvenog sistema u državi unište kako bi se time u životu društva kao celine proizvela dovoljno suštinska promena. Imajući u vidu korišćenje terminologije ‘u potpunosti ili delimično’ u definiciji Konvencije iz 1948. godine, jasno je da je relevantna nacionalna skupina u Argentini bila uništena ‘delimično’, ali ipak u dovoljnoj količini da izmeni prirodu društvenih odnosa unutar nacije kao celine… Istrebljenje u Argentini nije bilo spontano, uzgredno ni nepromišljeno: radi se o sistematskom uništenju ‘suštinskog dela’ argentinske nacionalne zajednice, sa namerom da se ta zajednica preobrazi kao takva, da se redefinišu načela njenog postojanja, društveni odnosi, sudbina i budućnost.“ U ovom pasusu opisuju se karakteristike savremenog pojma genocida, koji teži reorganizovanju društva. Mislim da bi to bio najobjektivniji i najutemeljeniji stav u vezi sa ovim pitanjem koji bih mogao da iznesem, u smislu komparativne analize.

Poznajete li Balkan? Da li ste imali kontakte sa kolegama advokatima i profesorima prava u regionu? Kakav je vaš utisak o zemljama bivše Jugoslavije u periodu „tranzicije“ kroz koji trenutno prolaze?
Da, poznajem Balkan i imao sam susrete sa kolegama iz akademskih krugova u raznim gradovima regiona. Promene kroz koje prolaze, pod vrlo složenim okolnostima, na mene su ostavile dubok utisak. Ono što primećujem na širokom planu je proces društvenog preobražaja u skladu sa zahtevima određenih činilaca iz međunarodne strukture moći. To mi je privuklo pažnju, možda zato što razne zemlje Latinske Amerike upravo u ovom trenutku nastoje da ostvare napredak u suprotnom smeru: da na delu potvrde svoju autonomiju i jedinstvo na regionalnom nivou, što je propraćeno suštinskim reformama u oblastima politike, kulture, privrede, društva, tehnologije, i tako dalje. To je proizvelo rezultate koji su po mom mišljenju vrlo pozitivni. Među tim rezultatima istakao bih formiranje regionalnih tela koja podstiču saradnju na privrednom planu, a uskoro se, kako sam obavešten, priprema i osnivanje jedne zajedničke banke svih južnoameričkih država.

Posle izlaganja učesnika na skupu, za reč se javio predstavnik ambasade Bosne i Hercegovine u Španiji Zlatko Burzić. Ako se ne varam – a mislim da video zapis to potvrđuje – umesto da postavi pitanje učesnicima u vezi sa nečim konkretnim što je bilo rečeno, on je počeo da drži predavanje o negiranju genocida. Kako ste doživeli Burzićevu intervenciju?
Nemam nikakav problem sa time što je on izneo drugačije stavove. Sučeljavanje raznih stavova jeste svrha skupova ovakve vrste. Ali sam iznenađen da je taj diplomata mogao da ustane i da ospori drugima pravo da javno kažu šta oni misle o jednom vrlo važnom pitanju. U Argentini sada imamo demokratiju i tako nešto bilo bi nezamislivo. Posle skupa taj gospodin mi je prišao i kritikovao me je što u svom izlaganju nisam potvrdio da se u Srebrenici dogodio genocid. Nisam mogao da dođem k sebi. U mojoj zemlji nikome ne bi palo na pamet da mi propisuje šta moram da kažem u nekom svom predavanju ili referatu.
[/restrictedarea]