Čuvari ili saučesnici?

Nagrada za gaženje Ustava Srbije, srpske državnosti i naših sunarodnika na Kosovu i Metohiji neće biti čak ni datum, nego „zeleno svetlo“ za buduće dobijanje datuma za početak pregovora o učlanjenju obogaljene Srbije u EU. Kako će reagovati Ustavni sud Srbije?

Ovo su njihova imena: Dragiša Slijepčević, Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Goran P. Ilić, Katarina Manojlović-Andrić, Bosa Nenadić, Dragan M. Stojanović, Sabahudin Tahirović, Marija Draškić, Vesna Ilić-Prelić, Agneš Kartag-Odri, Milan Marković, Milan Stanić, Tomislav B. Stojković, Predrag Ćetković. Petnaest sudija Ustavnog suda Srbije, koji su se zakleli: „Zaklinjem se da ću se u svom radu pridržavati Ustava i zakona i da ću svoju dužnost obavljati časno, savesno i nepristrasno.“ Hoće li ovih petnaestoro sudija biti ono što moraju da budu, što su se ovom zakletvom zakleli da će biti – časni čuvari Ustava Srbije, Ustavom garantovane suverenosti građana i naše države – ili pak bedni, nedostojni saučesnici u njenom zločinačkom razbijanju, kojima ni sopstvena zakletva, ni naša zemlja ne znače ništa pred nalogom aktuelne vlasti i njenih evroatlantskih nalogodavaca?
[restrictedarea]

ZELENO SVETLO Razloga za bojazan, strah da će petnaestoro sudija pokleknuti pred svojim životnim ispitom, imamo i te kako; već su udovoljili neovlašćenim, uzurpatorskim zahtevima vlastodržaca, Ministarstva pravde i predsednika Republike, da zastanu sa ocenom ustavnosti dosadašnjih briselskih sporazuma – o njima je ovde reč – uprkos postupcima koje je pred Ustavnim sudom pokrenuo DSS. I uprkos mogućnosti (član 56 Zakona o Ustavnom sudu Srbije) da „do donošenja konačne odluke obustavi izvršenje pojedinačnog akta ili radnje… ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive štetne posledice“. Neotklonjive posledice već su nastale, i tek će nastati u ovoj sumanutoj poteri za datumom i trci s vremenom… S tim što se, izgleda, unapred zna da od Datuma za Vidovdan nema ništa; Milan Pajević, direktor vladine Kancelarije za evropske integracije, izjavio je da će se Evropski savet 28. juna završiti „bez određivanja bilo kakvog preciznog datuma“, već će nam dati nekakvo „zeleno svetlo“ i „jedini, da tako kažem, simboličan datum biće sazivanje međuvladine pristupne konferencije krajem oktobra ili početkom novembra, kojom će se ozvaničiti početak pristupnog procesa“. Tako da u ovom pozitivnom scenariju možemo da se nadamo samo novom roku, tokom kojeg će nam biti postavljeni i novi uslovi (Kosovo u UN). Drugim rečima, i posle postizanja Briselskog sporazuma, i posle postizanja plana njegove primene i početka te primene, nalazimo se tamo gde smo bili i pre svega toga, pred nekakvim „zelenim svetlom“ i dosad nezabeleženom platformom za određivanje datuma, kakvom nam se, podsećamo, pretilo i pre postizanja Briselskog sporazuma. Da je baš to veoma izvesno, navodi i Knut Felkenštajn, socijaldemokrata iz Evropskog parlamenta („Uoči izbora za Bundestag u septembru, stranka na vlasti bi mogla da odloži odluku o datumu za Srbiju“), ali i Adriano Martins, zamenik šefa EU delegacije u Srbiji, koji reče da Savet EU „neće lako doneti odluku o dodeljivanju datuma“ Srbiji, ali i da „ni za koga nije dobrro da se veštački skraćuje pretpristupni period Srbije“… A najzad, kako saznajemo od izvora u Briselu, Odbor za spoljne poslove litvanskog parlamenta odbio je da ratifikuje SSP sa Srbijom, a bez te ratifikacije od datuma, Datuma, ne može da bude ništa.
Ali vratimo se na početak.
Prethodna Vlada Srbije, predvođena Borisom Tadićem, donela je uredbe za sprovođenje briselskih dogovora Borka Stefanovića sa Editom Tahiri, potpredsednicom vlade Hašima Tačija, o priznavanju fakultetskih diploma nezavisnog Kosova, o predaji matičnih i katastarskih knjiga vlastima nezavisnog Kosova, i o prelasku onoga što, uprkos IBM dogovoru o utvrđivanju državne granice između Srbije i njene južne pokrajine, i dalje besramno nazivaju administrativnom linijom. Aktuelna Vlada Srbije, predvođena Ivicom Dačićem i Aleksandrom Vučićem, 19. aprila je sa Hašimom Tačijem u Briselu postigla Marrëveshja e Parë e Parimeve që Rregullojnë Normalizimin e Marrëdhënieve („Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“) koji je onda potvrđen i u Vladi i u Skupštini Srbije, a potom, pre dve nedelje, i Plani i Zbatimit, to jest „Plan primene sporazuma“ koji je usvojen na sednici Vlade Srbije pretprošle nedelje u večernjim satima (i još, dodajemo, nije zvanično obelodanjen; ali eno ga na sajtu Skupštine Kosova, u okviru predloženog Zakona o ratifikaciji prvog međunarodnog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa između Republike Kosovo i Republike Srbije i plan implementacije ovog ugovora“, sve sa faksimilima parafa Ivice Dačića, Hašima Tačija i Ketrin Ešton).
Svim ovim dogovorima i dokumentima zajedničko je jedno: isključivo služe postepenom ukidanju države Srbije na prostoru Kosova i Metohije, i simultanoj izgradnji nezavisne države Hašima Tačija. Rečju, briselskim se dogovorima Srbija, po meri koju su joj odredili Marti Ahtisari i njegov plan za uspostavljanje nezavisne države Kosovo, uključila u sopstveno obogaljivanje. Ahtisari je obezbedio pištolj i municiju, sami povlačimo oroz…

GAŽENJE NARODA Naravno, uz podrazumevajuće i brutalno gaženje Ustava Srbije; kad se gaze država i narod, naravno da će i njihov ustav. Ili neko može da dokaže da se utvrđivanjem granice na Jarinju i Brnjaku ne krši član 8 našeg Ustava, koji nedvosmisleno kaže da je „teritorija Republike Srbije jedinstvena i nedeljiva“, pri čemu je, da podsetimo, „Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije“? Da se članom 10 Briselskog sporazuma – „Pravosuđe će biti integrisano i radiće u okvirima pravnog sistema Kosova“ – direktno ne krše član 4 Ustava Srbije („Pravni poredak je jedinstven“), član 142 („Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije. Sudovi sude na osnovu Ustava“ – Srbije, a ne nekakvog nezavisnog Kosova)? O „opštinskim izborima po zakonima Kosova“ (član 11 Briselskog sporazuma), formiranju „asocijacije/zajednice srpskih većinskih opština na Kosovu“ (članovi 1-6) kakva nije predviđena Ustavom Srbije, ali jeste predviđena Ustavom (nezavisnog) Kosova (čl. 60, čl. 124, st. 4), da i ne govorimo…
A kako Srbiji nalaže Plani i Zbatimit („Plan primene sporazuma“) „do sredine juna meseca“ – to jest, već u narednih deset dana – „obe strane će imati usvojene sve neophodne pravne promene neophodne za implementaciju ‚Prvog sporazuma‘“. Ne zna se, pri tom, ni koji su to tačno zakoni koji će u Srbiji, zbog primene onako protivustavnog Briselskog sporazuma, morati da budu promenjeni, a kamoli kako se uopšte i mogu menjati tako da ne budu u skladu sa Ustavom Srbije? Jer Ustav Srbije, članom 194, izričit je: „Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom.“ Misli se, da podsetimo i naglasimo, na Ustav Srbije, a ne na Kushtetuta e Republikës së Kosovës.
Vlast – premijer Ivica Dačić – sad najavljuje mogućnost donošenja nekakvog ustavnog zakona koji bi u sebi obuhvatio sve potrebne zakonske izmene, to jest donošenje „ustavnog zakona o suštinskoj autonomiji AP KiM“ (predviđen članom 182 Ustava Srbije) koji bi tobože trebalo da neustavnost briselskih sporazuma uskladi sa našim Ustavom. To je, da ne okolišamo, najobičnija podvala, izmišljena da zaseni prostotu i sakrije činjenicu da se na jednom delu naše zemlje ukida naš ustavni poredak, i umesto njega uspostavlja drugi, tuđi ustavni poredak koji se deklariše kao nezavisan od Srbije. Uostalom, reč „suštinski“ ni u jednom rečniku srpskog jezika ne znači „nezavisan od Srbije“ već se, ta „suštinska autonomija“ predviđena članom 182 našeg Ustava, odnosi na rešenje predviđeno Rezolucijom 1244, koja Kosovu garantuje suštinsku autonomiju unutar Srbije. Dok ustav nezavisnog Kosova, kojem briselskim sporazumima ustupamo mesto na našem Kosovu, tu rezoluciju direktno krši… I konačno, sve i ako bi aktuelna vlast onom podvalom od ustavnog zakona o suštinskoj autonomiji pokušala da to strano telo – Tačijevo Kosovo – proglasi za deo našeg pravnog sistema, kao što i namerava da učini, opet bi bio prekršen Ustav Srbije. Evo testa ove tvrdnje: član 186 Ustava kaže da „Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke autonomne pokrajine, pre njenog stupanja na snagu“; jasno je da je, i pored nameravanog legalizovanja Tačijeve tvorevine, to nemoguće…
Sve nas to dovodi do suštinskog pitanja: šta je u Srbiji jače, njen Ustav ili Briselski sporazum? Suverena volja građana Srbije, izražena referendumskim usvajanjem važećeg Ustava Srbije ili samovolja Ivice Dačića i Aleksandra Vučića? Pitanje, dakle, nije samo da li je Kosovo i Metohija autonomna pokrajina u sastavu Srbije ili pak nezavisna država, već, imamo li mi državu, uopšte? Ili živimo pod tiranijom briselskih parafa?
Odgovor je u rukama onih petnaestoro sudija Ustavnog suda Srbije, kao poslednjih čuvara države i njenog ustavnog poretka. Dok država i njen poredak, kad-tad, ne počnu da se brane na ulici. A to će se neminovno dogoditi kada narod Srbije shvati da je sam, jer nikoga drugog više nema, mora da se suprotstavi tiraniji, braneći suverenost svoje volje izražene Ustavom Srbije.

___________________________________________________________________________________

Predlog DSS-a za ocenu ustavnosti i zakonitosti plana za primenu Briselskog sporazuma

USTAVNOM SUDU REPUBLIKE SRBIJE
Beograd

Kako se posle zaključenja neustavnog i nezakonitog „Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ (poznatijeg kao Briselski sporazum) između Vlade Republike Srbije i vlade samozvane države kosmetskih Albanaca ubrzano pristupa njegovoj praktičnoj primeni, svesni svoje građanske i istorijske odgovornosti za očuvanje teritorijalne celovitosti države kojoj pripadamo i suočeni sa svojom neodstupnom obavezom da branimo i odbranimo jedinstveni ustavni i pravni poredak na celoj državnoj teritoriji, a na osnovu člana 168 stava 1 Ustava Republike Srbije, u svojstvu ovlašćenog predlagača, podnosimo sledeći predlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti plana za primenu briselskog sporazuma:
Dana, 26. maja 2013. godine Vlada Republike Srbije je svojom odlukom prihvatila „Plan primene Briselskog sporazuma“ (u daljem tekstu: „Plan“) sa brojnim formalnim i supstancijalnim manama, koje dovode u pitanje njegovu ustavnost i zakonitost. Pri dnu faksimila ovog „Plana“ na engleskom jeziku predsednik Vlade Republike Srbije Ivica Dačić ispisao je svojom rukom (latinicom): „Potvrđujem da je ovo original o kojem ćemo se izjasniti.“ Ispod ovog natpisa s leve strane nalaze se inicijali (latinicom) Ivice Dačića i Ketrin Ešton, a sa desne strane pun potpis Hašima Tačija. Očigledno je posredi sprovedbeni ugovor koji sadrži podrobno razrađene obaveze i rokove za primenu prethodno zaključenog „Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“. Oba ova sporazuma – i prvi o principima i drugi sprovedbeni predstavljaju svojevrsne međudržavne ugovore zaključene između Vlade Republike Srbije i vlade samozvane države kosmetskih Albanaca.

Formalne manjkavosti „Plana“
Kako će manjkavosti forme „Prvog sporazuma o principima koji regulišu normalizaciju odnosa“ biti ispitane i utvrđene u postupku koji je pred Ustavnim sudom već pokrenut 8. maja 2013. godine, ovom prilikom ukazujemo na formalne manjkavosti ovog „Plana“. On je kao međudržavni ugovor zaključen u formi koju važeći Ustav Republike Srbije ne poznaje. Umesto da bude potvrđen u formi ustavnog zakona, što bi jedino bilo ispravno ili u formi zakona, uredbe ili nekog drugog podzakonskog akta, Vlada Republike Srbije je 26. maja 2013. godine prihvatila ovaj „Plan“ pukom odlukom bez ikakve Ustavom predviđene forme, a potom je on objavljen na nekolikim veb sajtovima, što važeći Ustav niti predviđa, niti dopušta. Biće naravno onih koji će reći da je, zbog manjkavosti forme, ovaj „Plan“ pravno nepostojeći akt. Vlada Republike Srbije ga, međutim, smatra – a to je merodavno za Ustavni sud – ne samo pravno postojećim, nego i pravno obavezujućim. Jer, kako se inače može objasniti zašto Vlada Republike Srbije pretnjama i ucenom prisiljava naše sunarodnike i državljane na Kosovu i Metohiji da ovaj „Plan“ praktično primenjuju na način i u rokovima koji su njime utvrđeni.
Druga formalna manjkavost ovog „Plana“, koji je svojevrsni međudržavni ugovor, jeste u tome što je on zaključen sa subjektom koji je, sa stanovišta našeg ustavnog i pravnog poretka, nepostojeći subjekt prava, a time i bez ikakvog ugovornog kapaciteta. Naš Ustav (preambula i članovi 114 stav 3 i 182 stav 2) jedino poznaje i priznaje Autonomnu Pokrajinu Kosovo i Metohiju, nikako vladu samozvane države kosovskih Albanaca, koja se u svetu predstavlja kao Republika Kosovo.
Ove dve formalne mane nužan su i dovoljan razlog da se ovaj „Plan“ proglasi neustavnim.

Supstancijalne manjkavosti „Plana“
1. Odeljkom drugim ovog „Plana“ podnaslovom „Asocijacija/Zajednica“ predviđa se uspostavljanje na severu Kosova nekakve „Asocijacije/Zajednice“ opština, koju naš Ustav i Zakon o lokalnoj samoupravi ne predviđaju, niti dopuštaju. Što je još gore, ova „Asocijacija/Zajednica“ uspostaviće se po zakonu samozvane države kosmetskih Albanaca. Uz to će se po ovom „Planu“ do kraja oktobra po kosovskom zakonu održati izbori za opštinske organe vlasti, kao što će se i ova „Asocijacija/Zajednica“ uspostaviti po kosovskom zakonu. Takav način raspisivanja i sprovođenja opštinskih izbora i obrazovanja zajednice opština protivustavan je, pošto se to jedino može učiniti po važećem zakonu Republike Srbije.
2. Odeljkom trećim ovog „Plana“ predviđa se gašenje i ukidanje svih „bezbednosnih struktura“ Republike Srbije na Kosovu i Metohiji, uključujući i policijske službe za izdavanje ličnih karata, registrovanje domicila i motornih vozila, i izdavanje saobraćajnih i vozačkih dozvola. Ove odredbe „Plana“ su protivustavne, pošto se jedino Zakonom o unutrašnjim poslovima može propisati neki drugi način izdavanja ličnih dokumenata našim sunarodnicima i državljanima na Kosovu i Metohiji, kao što je već utvrđeno da naši državljani ne mogu dobiti putne isprave (pasoše) u opštinama na teritoriji Kosova i Metohije, što je takođe protivustavno i akt nedopustive diskriminacije.
Odeljkom četvrtim ovog „Plana“ propisuje se ukidanje svih pravosudnih ustanova (sudova, tužilaštava i advokature) Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije i uspostavljanje pravosudnih ustanova samozvane države kosmetskih Albanaca i u onim opštinama na severu Kosova gde ih do sada nije bilo. Takvo ukidanje je očigledno protivustavno, pošto se shodno članu 143 stavu 2 Ustava, osnivanje, organizacija, nadležnost, uređenje i sastav sudova uređuju zakonom, kao što se, prema članu 157 stavu 1 Ustava osnivanje, organizacija i nadležnost javnog tužilaštva takođe uređuju zakonom Republike Srbije, a ne nekakvim sporazumima sa vlastima samozvane države kosmetskih Albanaca, koji se uz to i ne objavljuju. I umesto sudova i tužilaštava Republike Srbije, shodno ovom „Planu“ na Kosovu i Metohiji će isključivo postojati pravosudne ustanove uspostavljene po ustavu i zakonima ove samozvane države, što je i protivustavno i protivzakonito. Uz to se predviđa pridruživanje naših sudija i tužilaca „kosovskim strukturama“, a ne utvrđuje šta će biti sa onim sudijama i tužiocima koji to ne budu hteli da učine. Kako će ovi potonji očigledno prestati to da budu, takav prestanak je protivan članu 148 kojim se uređuje prestanak sudijske funkcije, odnosno 161 Ustava kojim se uređuje prestanak funkcije javnog tužioca i zamenika javnog tužioca.
Odeljkom petim ovog „Plana“ utvrđuje se održavanje opštinskih izbora do kraja oktobra 2013. godine u četiri opštine na severu Kosova. I ova odredba je protivustavna pošto se raspisivanje opštinskih izbora ne može uređivati sporazumom sa vladom samozvane države kosmetskih Albanaca, nego isključivo Zakonom Republike Srbije o lokalnoj samoupravi. Uz to se vanredni opštinski izbori mogu raspisati samo iz razloga i po postupku predviđenim ovim zakonom.
Odeljkom šestim ovog „Plana“ najpre se utvrđuje da će do kraja maja „Srbija omogućiti detaljan pregled finansiranja svih institucija na Kosovu kroz Komitet za implementaciju“. Ova odredba je protivustavna iz dva razloga: 1) Republika Srbija ne može i ne sme ugovarati transparentnost finansiranja sa vladom samozvane države kosmetskih Albanaca koja je na teritoriji Srbije uspostavila svoje paralelne institucije i  2) Vlada Republike Srbije ne može i ne sme se obavezivati da na jednom delu svoje teritorije (Kosovu i Metohiji) obezbeđuje neku posebnu transparentnost finansiranja svojih institucija, koja bi se razlikovala od transparentnosti finansiranja na preostalom delu Republike Srbije.
Ovim odeljkom je takođe propisano da će se pokrenuti sve potrebne interne procedure za prestanak isplate prinadležnosti službenicima „bezbednosnih struktura“ pošto oni budu integrisani u kosovske strukture, to jest postanu policijski službenici samozvane države kosmetskih Albanaca. Čak se dodaje da će „članovi bezbednosnih struktura Srbije na Kosovu biti u potpunosti integrisani u odgovarajuće kosovske strukture, te da će njihove plate biti isplaćivane isključivo iz budžeta Kosova“. Najpre se postavlja pitanje kako Republika Srbija i njeni organi uopšte mogu ucenjivati bilo koga, a naročito policajce i druge službenike srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova da prestanu to da budu da bi se „integrisali“ u bezbednosne strukture samozvane kosmetske države i primali platu isključivo iz njenog budžeta. Nema nikakve sumnje da je takvo prisiljavanje i protivustavno i protivzakonito. Naposletku se postavlja pitanje šta će biti s onim službenicima srpskog Ministarstva unutrašnjih poslova koji odbiju da se „integrišu“ ili im to ne bude ponuđeno, pa im zbog toga prestane radni odnos i isplata ličnog dohotka. To je takođe protivzakonito, pošto radni odnos može prestati samo iz tri zakonom utvrđenih razloga: davanjem otkaza, ispunjenje uslova za penzionisanje i izvršenjem nekog težeg disciplinskog prestupa ili krivičnog dela koji krivca čini nedostojnim za službu u Ministarstvu unutrašnjih poslova.
Konačno, jednom odredbom ovog „Plana“ utvrđuje se da će sastav sudstva (samozvane države kosmetskih Albanaca) „reflektovati etnički sastav teritorijalne nadležnosti svakog suda“. I ova odredba je protivustavna, pošto se, shodno članu 143 stavu 2 sastav sudova isključivo uređuje zakonom.
– katastar,
– javne registre,
– carinske pečate,
– univerzitetske diplome,
– slobodu kretanja,
– regionalno predstavljanje,
– IBM – sistem integrisanog upravljanja administrativnim prelazima,
– specijalno policijsko odeljenje za zaštitu religijskog i kulturnog nasleđa i
– Fond za ubiranje carina i razvoj severnog Kosova
Kako su svi ovi ugovori i protivustavni i protivzakoniti ili samo protivzakoniti, zbog čega je već pokrenut postupak pred Ustavnim sudom, oni se ni na koji način ne smeju primenjivati.
Sve u svemu, izuzev uvoda i prvog dela ovog „Plana“ pod naslovom „Usklađivanje pravnog okvira“, sve ostale odredbe su, kako smo to već pokazali, protivustavne ili protivzakonite, ili i jedno i drugo. Stoga predlažemo Ustavnom sudu da posle utvrđivanja neustavnosti, odnosno nezakonitosti pojedinačnih odredaba, ceo ovaj „Plan“ proglasi neustavnim, odnosno nezakonitim.
Pošto bi primena ovog „Plana“ do donošenja konačne odluke Ustavnog suda proizvela nepopravljivu štetu i otuđila sudbinski važan deo državne teritorije, predlažemo da na osnovu člana 168 stava 4 Ustava Ustavni sud do donošenja svoje konačne odluke u celini obustavi izvršenje ovog „Plana“.
Kako ovaj „Plan“ nije na valjan, to jest Ustavom predviđen način objavljen, u prilogu vam dostavljamo tekst tog „Plana“ na engleskom jeziku, do kojeg smo došli preobraćanjem u vord skeniranog faksimila njegovog originala.
___________________________________________________________________________________
[/restrictedarea]