Biblijski juriš na profit

Religiozni epski spektakli ponovo u trendu u Holivudu: uz komercijalno ove godine najuspešniju TV seriju „Histori čenela“ – „Biblija“, čiji je (neočekivano) izuzetni uspeh pokrenuo novi ciklus eksploatacije biblijskih tema, zapadna zabavna industrija deluje kao agilni promotor novog hrišćanskog zanosa. Ali, stvar je daleko pragmatičnija i prizemnija. Religija će opet poslužiti kao roba, ovoga puta iz rafova i za kase velike „fabrike snova“

Izuzetan i očigledno neočekivan, odnosno neplaniran uspeh mini-serije „Biblija“, iz produkcije „Histori čenela“, desetodelne mini-serije koja je, kažu, postala najkomercijalnija ove vrste kada je reč o ponudi iz produkcije kablovskih televizija, podstakla je, naravno, neutoljivu holivudsku gramzivost. Serija još nije dospela do svih tržišta, a Holivud je ekspresno isplanirao dalje eksploatisanje biblijskih tema i to najmanje za narednih nekoliko sezona. Holivud i biblijske priče, odnosno religiozne teme izvučene iz „Najbolje knjige“, kako Bibliju Amerikanci vole da zovu, još iz perioda nemog filma čine uspešnu kombinaciju. Može se reći da taj odnos holivudskih producenta i autora prema biblijskim temama ima ciklični karakter, ali da „bunar najboljih priča ikad ispričanih“ nikada nije zapostavljen. Ni do kraja potrošen. Poslednji, ogromni uspeh, kada je reč o biblijskoj epici u tretmanu Holivuda načinio je Mel Gibsonov surovi opis poslednjih dvanaest sati Isusa Hrista u njegovom zasluženo nagrađivanom remek-delu „Poslednje Isusovo iskušenje“. Taj film je zaradio preko šesto miliona dolara od svoje premijere 2006. godine do danas iako je bio zabranjivan u skoro svim muslimanskim zemljama, a i u nekim drugim je napadan zbog navodnog antisemitizma što ga je, uz izuzetnu surovost kojom je Gibson nemilosrdno obojio kadrove svog filma, dodatno odvuklo od potencijalno još šireg gledališta. Pomenuta serija „Biblija“, međutim, ni izbliza nije tako oprečna i nasilno surova. Ali nije bez kontroverzi pošto je u jednoj njenoj epizodi prikazan lik Sotone koji neodoljivo podseća na aktuelnog američkog predsednika! Ta je sličnost izazvala silne napade na autore, ali ne i obustavu emitovanja ili smanjeni rejting. Naprotiv.
[restrictedarea]

PRVI NA REDU JE „NOJE“  Holivudski autori se, međutim, nadaju što mirnijim religijskim dajdžestiranjem istorije, prihvatljivim za najširu publiku, i s takvim nastojanjima započinju novi ciklus religijskih filmova. Trenutno se u raznim fazama produkcije nalazi nekoliko potencijalno vrlo komercijalnih visokobudžetskih holivudskih filmova koji se bave istorijskim ličnostima i prizorima iz hrišćanske istorije i mitologije. Za sada je najbliži publici novi rad proslavljenog Darena Aronofskog („Crni labud“, „Rekvijem za san“) „Noje“. Australijski superstar Rasel Krou je angažovan da odigra naslovnog junaka čija bi barka puna poslednjih primeraka živog sveta zaslužnog za spasenje od biblijskog potopa trebalo da obnovi naš svet kada se Bog razračuna sa svim grešnicima. U verziji Aronofskog, doduše, sudeći po kritikama onih koji su čitali scenario, „Noje“ neće biti baš „sto posto“ ekranizacija biblijske priče. Uobičajeno za holivudski manir stvaranja iz pozicije arogantnih neznalica ova će priča o Nojevoj barci biti daleko sličnija oživljavanju nekog stripa nego biblijskog mita. Ali to publika i očekuje. Pomenuti kritičari su posebno besni zbog takta priče koja više liči na nju-ejdž konfekciju nekog zaštitnika životne okoline nego na višeslojnu, dubokomisaonu biblijsku parabolu, što, kao i sve ostalo u bibliji, priča o Noju i njegovoj barci za spas sveta zapravo predstavlja. Drugim rečima, malo šta će od biblijskih dubina i širina ostati i u ovom, ali i nekoliko drugih filmova koji su u pripremi. Zanimljivo je, inače, da se Aronofski odlučio za staromodni stil snimanja, sa maketama i masovkama, brojnim statistima i što je moguće češćim izbegavanjem komjuterski generisanih kadrova. U tu svrhu je izgradio ogromnu maketu Nojeve barke u srcu Njujorka, što je tokom snimanja bio glavni spektakl u gradu.

RELIGIJSKIM TEMAMA SE OKREĆU I DRUGI  U planu su, tako, filmovi o Mojsiju, trenutno dva koje bi, navodno, trebalo da režiraju čuveni i vrlo iskusni sineasti na stalnom radu u Holivudu, oskarovci, Tajvanac Ang Li i Britanac Ridli Skot. Na velikom platnu bi uskoro trebalo da oživi i priča o Kainu i Avelju, još najmanje dve o Mariji, kao i o Isusovim apostolima, pa i o svakom od većine velikih svetaca ponaosob. Ako se ovaj novi talas hrišćanske invazije na svetske bioskope pokaže dovoljno isplativim, trend će se sigurno nastaviti bar do kraja ove decenije. Pominje se i još jedno ekranizovanje čuvenih „Deset zapovesti“, što je pored „Bena Hura“ i dalje najuspešniji i najkomercijalniji biblijski epski spektakl iz holivudske produkcije. Jedina stvar koja ozbiljno brine inicijatore ovog novog talasa religijskog zanosa američke kinematografije je kako će proći na tržištima gde hrišćanska vera nije dominantna. Za Ameriku nema problema pošto je baš prigodno novom holivudskom religijskom zanosu objavljen rezultat „Galupovog“ istraživanja, po kojem čak tri četvrtine Amerikanaca pripada verujućim hrišćanima. Zato se ovoga puta sve priprema s tim imperativom u prvom planu. Niko se, dakle, neće usuditi da bude hrabar i beskompromisan kao Mel Gibson, pa valja očekivati brojne ustupke i religijske politički prihvatljive korekcije u „čitanju“ Biblije i tumačenju hrišćanske istorije. U vreme kada je religija, posebno hrišćanska, u velikoj krizi, kada je svet kvaziliberalnim „vrednostima“ globalističke civilizacije uveden u blagougodno „slobodno doba“ prostakluka, mržnje, glorifikovanja nasilja, dekadencije, bezgranične pohlepe, nemorala i bezbožništva, pomenuti tematski trend Holivuda, ma kako da se biblijske teme u njemu budu tretirale površno i detinjasto, izazvaće brojne neugodne i za profit ovakvih poduhvata opasne sudare sa „novim vrednostima“ i slobodama. Iako ovaj ciklus epskih biblijskih tema svakako neće narušiti naporni rad oprečnih sila odavno odlučnih u kretenizovanju što šireg kruga stanovništva zapadne civilizacije, priče iz Biblije bi mogle da imaju i obrazovni karakter. Čak i da promene nešto od narušenog duševnog zdravlja, naopakih kulturnih i svih drugih afiniteta posrnulog sveta. U tom smislu novo okretanje religijskim temama predstavlja jedan od mogućih ključnih tematskih preokreta u aktuelnom, idejno dramatično zakržljalom i od originalsti potpuno dezinfikovanom Holivudu.
Naravno, ne bi trebalo zaboraviti da se svi u Holivudu kunu samo u dolar i da ovo nije prekretnica na kojoj će stvar u svoje ruke preuzeti veliki misionari povratka starim vrednostima. I dalje će o svemu odlučivati učinak na bioskopskim blagajnama ili broj gledalaca pored malih ekrana. Sve dok brojke budu prihvatljive i kase pune novi Holivud neće imati ništa protiv da prodaje hrišćanstvo, pa čak i da bude promotor religije koju je inače u svojim filmovima, izuzev zaista retkih suprotnih primera, surovo napadao, podmuklo degradirao, omaložavao i promovisao „prosperitetni ateizam“ kao ključnu karakternu osobinu svojih filmskih junaka. Neće se, naravno, promeniti jedan od višedecenijskih holivudskih stereotipa – uobičajeni glavni junak je „sumnjičavi (ne)vernik koji pre veruje u sebe nego u Boga“. Samo će se odraditi još jedan ciklus zarade na račun hrišćanske religije, mitologije i za pokretne sličice uvek zahvalne biblijske ikonografije. Sloboda od „zatucanosti religijom“ i dalje je primarni dokaz slobode modernog čoveka na kojem je Holivud kao vodeća snaga zapadne kulture svesrdno radio decenijama. Otuda ovo biblijsko mešetarenje nije moralni zaokret, već dokaz autorske agonije, bezočnog oportunizma i potpune idejne i poslovne dezorijentacije američke industrije zabave koja luta u potrazi za samo jednim ciljem – što većom zaradom. Ali, ako do biblijskog potopa zaista dođe, da li će na Nojevoj barci biti mesta za holivudske brojače novca koji u ovom svom novom turnusu religijskog transa vode polemiku čak i o politički najkorektnijoj boji kože Isusa koga će promovisati u svojim novim biblijskim epskim spektaklima? Ko zna, možda se pojavi i neka gej-verzija Isusa i njegovih apostola. Takvo bi čitanje Biblije bez sumnje bilo najkomercijalnije. Ko će se prvi od toliko naprednih i prosvećenih usuditi?
[/restrictedarea]