Agenti uticaja da izdaja lepše zvuči

Piše Zoran Milošević

Agent uticaja je građanin države u kojoj deluje strana služba, koji radi za interese strane države, koristeći se službenim položajem u vlasti, političkoj partiji, parlamentu, sredstvima masovnih komunikacija, u nauci, kulturi i umetnosti.

Agenti uticaja skrenuli su pažnju na sebe tokom osamdesetih i devedesetih godina XX veka prilikom razbijanja Sovjetskog Saveza, da bi danas doživeli svoj zenit. Naime, tokom poslednjih nekoliko meseci svetski mediji i portali posvetili su veliki prostor ovoj temi pokušavajući da daju odgovor – da li su „agenti uticaja“ lobisti ili peta kolona?

UPOZORENJE KGB-a Istorija stvaranja „agenata uticaja“ počinje 1947. godine, kada su SAD razradile, radi borbe sa komunizmom, program stvaranja „istomišljenika, saveznika i pomoćnika“ na teritoriji Sovjetskog Saveza, da bi, potom, i druge države došle pod udar. Prema saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Litvanije, samo u periodu od 1985. do 1992. godine Zapad (najviše SAD) je uložio u proces demokratizacije SSSR-a 90 milijardi dolara, a koji su vodili „agenti uticaja“. Ovo je, naravno, KGB uočio, a njegov šef Vladimir Krjučkov je, svojevremeno, na tajnoj sednici Vrhovnog saveta obavestio ovo telo da „CIA stvara agente uticaja među sovjetskim građanima“. Ovi agenti imaju zadatak „da aktiviraju neprijateljsku delatnost u cilju dezintegracije sovjetskog društva i dezorganizacije socijalističke ekonomije. U tom cilju, CIA traži agente uticaja među građanima Sovjetskog Saveza, zatim ih obučava i dalje upućuje u sferu politike, ekonomije i nauke.“ CIA je razradila program individualne pripreme agenata u cilju da steknu kulturu špijuna, ali i određenu ideološku podlogu, odnosno zapadnocentrični pogled na svet. Deo pripreme je i upućivanje u tajne političkog upravljanja i poznavanja ekonomije. Krjučkov je potom upozorio: „Prema zamisli CIA, cilj agenata uticaja jeste da stvore teškoće sa unutrašnjopolitičkim karakterom, da uspore razvoj ekonomije, kao i da vode naučna istraživanja u besmislenom pravcu.“

[restrictedarea] Iako je, dakle, Krjučkov na vreme upozorio najviše nosioce vlasti u Sovjetskom Savezu o opasnosti koja preti od agenata uticaja, tadašnji predsednik Mihail Gorbačov nije ga poslušao. Prema pisanju portala „ambition.ucoz.com“, Gorbačov je čak znao i imena agenata uticaja u Sovjetskom Savezu, ali ništa nije preduzeo da ih ukloni sa pozicija (čak je zabranio službama da prema njima preduzimaju bilo kakve mere). Gorbačov se ovde nije zaustavio, nego je „kuma“ svih agenata uticaja u SSSR-u A. N. Jakovljeva, bez obzira na podatke koje mu je KGB dostavio, štitio ne dozvolivši da se uhapsi i da mu se sudi. To je dovelo do toga da su se agenti uticaja izbezobrazili, jer su stekli osećanje nekažnjivosti i agresivno počeli kampanju na rušenju SSSR-a, predstavljajući se kao borci za progresivne ideje, demokratiju, slobodu, pravdu, jednakost, tržišnu privredu i uključenje Sovjetskog Saveza u svetsku zajednicu.
Borba protiv agenata uticaja veoma je teška i zahteva stručne timove i suverenu državnu vlast. Agenti uticaja otkrivaju se preko indikatora. Prvo, kroz prisustvo u medijima (učestalost, stručnost za temu…), a zatim i preko uključenosti u određenu mrežu; agent uticaja je samo jedan od točkića u složenoj mašini politike, a obično uključenost u neku mrežu ili grupu otkriva i ko stoji iza njega. Treće, prisustvo kursevima koji mu organizuju poslodavci takođe otkriva za koga radi. Zatim, tu je i pripadnost, odnosno povezanost sa funkcionerima iz senke. Što je „agent“ moćniji, on je sakriveniji. Osnovna grupacija agenata uticaja u nekoj državi su ljudi iz „drugog plana“. Oni su „sive senke“ koje ne vladaju, ali upravljaju i vuku konce, i čine ono što je potrebno njihovom poslodavcu.
U dugoročnoj strategiji, agenti uticaja se dele na aktuelne (već imaju uloge na terenu) i perspektivne (pripremaju se da naslede postojeće agente uticaja). U sadašnjosti, agenti uticaja imaju jednu od najvažnijih uloga političkih tajnih operacija obaveštajnih službi. Prema naučnim istraživanjima, u svakom društvu postoji oko pet odsto lidera ili agenata uticaja, te centri moći tragaju za njima i kada ih pronađu na njih stavljaju akcenat, kako bi uticali na stavove običnih ljudi.
Aleksandr Huršudov u članku „Kako deluju agenti uticaja“ za portal „www.warandpeace.ru“ analizira delatnost ovih agenata i kaže da su to naizgled obični ljudi, ali neobično aktivni. Na primer, na jednom forumu o nafti u Hjustonu gde je razmatrano 260 tema, 142 teme inicirao je par koji se predstavio kao momak i devojka. Stalni posao nisu imali. Kada se analizirala njihova delatnost došlo se do zapanjujućih podataka. U svojim diskusijama širili su negativne informacije i stavove o konkurentskim firmama i državama.

MASONERIJA Oleg Platonov, autor knjige „Masoni u Rusiji“, ističe da su formiranje i instalacija agenata uticaja u Sovjetskom Savezu i sada u postsovjetskoj Rusiji išli (i) preko masona. „Prvi korak svetske masonerije u SSSR-u bila je operacija povezana sa traženjem ljudi koji mogu postati agenti uticaja. U pojmovniku obaveštajnih službi, agent uticaja je građanin države u kojoj deluje strana služba, ali koji radi za interese ne svoje nego strane države, koristeći se službenim položajem u vlasti, političkoj partiji, parlamentu, sredstvima masovnih komunikacija, nauci, kulturi i umetnosti.“
Agenti uticaja moraju imati znanje i sposobnost da utiču na javno mnjenje države u kojoj žive, ali i grupe i pojedince. Drugo, moraju se uključiti u određenu mrežu koja postoji u toj zemlji. Treće, krajnji cilj agenta uticaja je da njegovi stavovi postanu obavezujući. Četvrto, svi agenti uticaja obavezno prolaze obuku koja se sastoji od rada bez podrške i rada u grupi, zatim govorništva (uključujući i metode zavođenja) i nenasilnog nametanja svojih stavova drugima. Peto, agenti uticaja teže da budu „ljudi iz senke“, da ne vladaju, ali da imaju zadnju reč u donošenju odluka. Šesto, agenti uticaja se u ideološkom smislu po pravilu kriju iza „opšteljudskih vrednosti i ljudskih prava“, kao i dostignuća svetske civilizacije, čime maskiraju štetnu delatnost protiv svoje nacije i interesa države. Program delatnosti agenata uticaja u Sovjetskom Savezu, prema Platonovu, lično je razradio mason i kasniji direktor CIA Alan Dals.
„Agent uticaja“ je nov pojam, koji je relativno brzo prihvaćen i postao je popularan kako u medijima, tako i u nauci, čime je iz upotrebe potisnuo stare i prilično jasne termine – špijuni, „peta kolona“ i izdajnici. Pojam i polje delatnosti agenata uticaja stvorila je CIA posle Drugog svetskog rata, ali se intenzivno počeo koristiti šezdesetih godina XX veka. U Srbiji se on ne koristi, mada u njoj postoje i deluju „agenti (stranog) uticaja“. Radi se o pojmu koji ima dva značenja: prvo, označava ljude koji rade za strane obaveštajne službe sa ciljem da utiču na politiku vlade svoje države, i drugo, to su društveni radnici koji sprovode politiku bilo koje političke partije, nevladine organizacije… u sredini u kojoj žive, a da zvanično ne pripadaju tajnim službama ili medijskim kućama.
Agent uticaja je posebno pripremljen agent, po pravilu dobrog porekla, koji ima znatne sposobnosti i privlačnu spoljašnost. Posle pripreme, oko njega se stvara mit, kako bi postao važan i popularan u sredini u kojoj živi. Osnovni cilj ubacivanja agenata uticaja u strukturu vlasti neke države je da tajno onemogući javne ili potencijalne protivnike, ističe Aleksandar Doronin za portal „www.duel.ru“.
Nikolaj Leonov za portal „stoletie.ru“ piše da se čovečanstvo i inače sastoji od agenata uticaja. Naime, čak i roditelji žele da utiču na svoju decu, a supružnici jedno na drugoga, pedagozi na učenike, doktori na pacijente… Interesantno je da agenti uticaja rade javno, a mediji ih rado pozivaju u goste jer iznose „svoje“ stavove i ubeđenja „na društveno prihvatljiv način“. Ljudi ih procenjuju na osnovu vlastitih ubeđenja i interesa. No, agente uticaja koji rade za strane države pre svega ne interesuje napredak države i društva u kojem žive, već „niske strasti“: vlast, prestižne državne funkcije, slava, novac… To nisu ljudi idealisti, već sebičnjaci – hedonisti. U američkoj terminologiji, agentima uticaja se smatraju ljudi koji tajnim uticajem na vlade stranih država, kompanije, naučne institucije, institucije kulture i umetnosti, medije, društvene i sportske organizacije, te političke partije mogu da doprinesu realizaciji ciljeva i interesa američke vlade i države, odnosno američkih kompanija.

PROIZVODNJA AGENATA Trenutno, navodi Aleksandar Doronin za portal „agentura.ru“, agenti uticaja po pravilu se strpljivo pridobijaju i obučavaju. U zavisnosti od situacije, da bi se „dobio“ dobar agent uticaja potrebno je od nekoliko meseci do nekoliko godina. Sve se naravno odvija u strogoj tajnosti, a od „objekta“ interesa se dugo skriva šta se od njega zapravo želi. Još tajnovitija je akcija finansiranja akcija koje izvode agenti uticaja. Obično se koriste različite međunarodne konferencije, kulturni i sportski događaji, kao i profesionalna udruženja. Operativcima se obično ne dozvoljava direktna „kupovina“ agenta uticaja, jer je praksa pokazala da su ti agenti nepouzdani i kratkog veka. Agent uticaja postaje pouzdan kada dobije ogromne honorare za objavljene knjige u inostranstvu ili pružene usluge (predavanja, savete i slično).
Agenti uticaja mogu biti na različitim pozicijama i različitog obrazovnog profila. Oni sasvim legalno lobiraju „tuđe“ interese kao državne u parlamentu, izvršnoj ili sudskoj vlasti. Takođe, to čine lagodno i u naučnim, kulturnim i umetničkim institucijama. Sasvim regularno nastupaju u medijima pod plaštom „demokratije i drugačijeg mišljenja“.
Na portalu „imperiya.by“ može se pronaći članak neimenovanog autora posvećen pitanju „Kako CIA vrbuje agente uticaja“. Članak počinje objašnjenjem zašto je Ruska Federacija zabranila državnim službenicima da imaju račune u stranim bankama – to omogućava da ih strane službe vrbuju ili ucenjuju da rade za njih kao agenti uticaja. Agenti uticaja se dele na one koji se sami nude (da bi prodali neke, obično vojne i ekonomske tajne), i one koje strane službe love i ucenjuju. Lov i ucena se obično događaju u stranim državama gde CIA ima slobodu delovanja (Poljska, Austrija, Estonija, Srbija…) Princip je da se u vrbovanju koristi „zamka od meda“ („honey trap“). CIA ima ljubavnike prostitutke za sve polove, kao i gej populaciju. Za žene su tu „ždrepci“, a „lastavice“ za muškarce. Kada neki državni službenik otputuje u inostranstvo organizuje se „slučajni flert“ koji po pravilu prerasta u ljubavnu ili seksualnu vezu. Posle nekog vremena javlja se saradnik CIA sa snimcima susreta. Slede „dogovor“ o saradnji i novac po obavljenom poslu na računu u nekoj zapadnoevropskoj ili američkoj banci. Tako dolazimo do objašnjenja zašto neki državni činovnici i poslanici „naglo“ menjaju politiku i ideološku orijentaciju. Samim tim imamo objašnjenje i zašto je potreban zakon koji zabranjuje državnim službenicima da imaju novac u stranim bankama.
Interesantno je da CIA otvoreno poziva među svoje agente uticaja sve karijeriste, koristoljubive i besprincipijelne, amoralne ljude sklone avanturizmu, govoreći da je njihova organizacija raj za njih. Upravo bi ovde trebalo reći da sve to beščašće treba i pojmovno sakriti, dati mu neutralni ili čak pozitivni smisao, pa i neki pozitivni mistični, idealistički okvir. No, za takve ljude u srpskom jeziku postoje precizni pojmovi: špijuni, izdajnici i peta kolona. Suština pojma „agenti uticaja“ je, dakle, da prikrije izdaju i omogući da se ona tumači kao moralni, junački čin, odnosno da oni koji postanu izdajnici svog naroda i države nemaju grižu savesti. Neko se u Vašingtonu (do)setio da izdajnicima pomogne, da im „oslobodi“ savest tereta izdaje nazvavši ih „agentima uticaja“. Kako lep pojam za nečasna činjenja!

[/restrictedarea]