Sabinina zastava

Za  „Pečat“  iz Budimpešte VLASTIMIR VUJIĆ

Zbog bujanja velikomađarskog šovinizma, u centralnim delovima svoje zemlje Rumuni postaju (proganjana) nacionalna manjina

Tri incidenta u prva tri ovogodišnja meseca Mađarske i Rumunije pokazala su da će zvanična Budimpešta – koja u Briselu, Berlinu i Vašingtonu žestoko lobira za dobijanje teritorijalne i etničke autonomije Mađara u Karpatskom basenu – u 2013. najveću pažnju posvetiti formiranju „Mađarske autonomne oblasti“ u Rumuniji, u Transilvaniji, koja obuhvata teritorije administrativnih okruga sa većinskim mađarskim življem, Hargitu, Kovasnu i Mureš – koje zajedno broje preko 800.000 njihovih sunarodnika, od milion i po koliko ih u Rumuniji ima.

SKANDALI Skandali su počeli u januaru. Prvo, postavljanjem mađarskih državnih zastava na kojima je bio nezvanični grb Sekuja (podgrupe Mađara koja sebe iz istorijskih razloga tako naziva) na Gradsku kuću u rumunskom Madaru, zatim u prostorije u kojoj je zasedao okružni prefekt Kovasne (inače zvanični zastupnik centralne rumunske vlade), pa na institucije Mađara u Murešu… Zastave u svim pomenutim okruzima državne vlasti su skinule u skladu s rumunskim zakonima, a njihove prekršioce kaznili.
Posle januarskog „rata simbolima“, 7. februara – nova bitka. Ambasador Mađarske u Bukureštu Oskar Fuzeš uzbudio je tamošnje duhove izjavom da Budimpešta svom snagom podržava teritorijalnu i etničku autonomiju Mađara – Sekuja u Erdelju (naziv koji zvanična Mađarska isključivo koristi za rumunsku Transilvaniju), i zatražio promenu prvog člana Ustava Rumunije po kojem bi ona, umesto nacionalnom (kao što je sada), bila proglašena – „višenacionalnom“ državom! Kada je Fuzeša MIP Rumunije pozvao na razgovor, ambasador Mađarske je rumunskom šefu diplomatije Titusu Korlaceanuu decidirano ponovio istu tvrdnju, podvlačeći da „postupa prema instrukcijama dobijenim od svog ministarstva“, a nešto kasnije i bukureštanska televizija „Antena 3“ prenela je da se ministar inostranih poslova Mađarske Janoš Martonji u potpunosti saglasio sa svojim ambasadorom.
Treći, najnoviji skandal, onaj martovski (koji ima i svoj aprilski nastavak), vrlo ozbiljno je uzburkao rumunsko (ali i mađarsko) društvo. Petnaestogodišnja Sabina Elena Murujanu, učenica devetog razreda rumunskog odeljenja gimnazije u gradiću Kovasna, čijih je 12 hiljada žitelja uglavnom mađarske narodnosti – već mesec dana dobija pretnje smrću zato što nosi oko glave rumunsku trobojku.

[restrictedarea] Sabina je 15. marta, kada Mađari širom sveta obeležavaju svemađarski dan, u školu u poznatoj lekovitoj banji u srcu rumunske Transilvanije došla sa rumunskom trobojkom u vidu trake povezane oko glave. Odmah je privukla pažnju. Mađarski učenici i učenice dočekale su je „na nož“ i silom pokušali da joj skinu trobojnicu. Razredni starešina, direktorka i školski inspektor gimnazije „Koroši Čoma Šandor“, svi mađarske narodnosti, optužili su Sabinu da se ponaša vrlo nedolično, da je „provokator“ i da u školu unosi netrpeljivost i pometnju. U početku su nameravali oštro disciplinski da je kazne, ali su se predomislili jer je po gradu, a potom i državi – o svemu počelo da se priča. Dobila je ukor, s „obrazloženjem“ da je koristila mobilni telefon tokom trajanja školskog časa i time – namerno remetila kućni red ustanove. Uz to, ekspresno su je izbacili i iz gimnazijske pozorišne grupe, iako je u komadu koji se pripremao igrala jednu od glavnih uloga… Na sve to, Sabina je odgovorila time što je i sledećeg dana u školu došla sa rumunskim trikolorom. Ovoga puta oko pasa. Istog momenta kada se pojavila bila je fizički napadnuta i trobojnica joj je otrgnuta i iscepana! Preko Interneta su joj upućene otvorene pretnje, nekoliko njih čak i – smrću. Izvesni (punoletni) Žolt Lendvaji Simon poručio je preko „Fejsbuka“: „Smrt Sabini! Rumunski jezik u p. m. Živela velika Mađarska“!

HIMNA I PROTESTI Vest o zbivanjima u Kovasni munjevito su se pronela Rumunijom. Sabina je proglašena za nacionalnu junakinju. Po gradovima su počeli da se održavaju skupovi solidarnosti. Bila je gost bukureštanskih telelevizijskih kanala. Postala je prava zvezda.
Pored nacionalistički intoniranih izjava, pojavili su se i pozivi za stišavanjem strasti, kako se voda ne bi dolivala na vodenicu ekstremista i sa jedne i sa druge strane. Uprkos tome, polemike su podelile rumunsko društvo.
Malu Sabinu su izričito pitali ko ju je naveo da postupi onako kako je uradila. Ona je podsetila na iskustvo sa nedavnog događaja o kojem, inače, u rumunskim medijima nije bilo ni reči. Naime, 1. decembra prošle godine, kada se u Rumuniji obeležava državni nacionalni praznik Ujedinjenja – 1. decembra 1918. ostvaren je viševekovni san Rumuna o ujedinjenju svih rumunskih zemalja, Rumunije, Transilvanije, Bukovine i Besarabije, čime je stvorena današnja Rumunija – rumunski đaci gimnazije u Kovasni morali su da napišu specijalnu molbu direktorki škole da im dozvoli da toga dana, za vreme velikog odmora – otpevaju rumunsku državnu himnu. Škola, inače, nije predviđala nikakvu drugu prigodnu manifestaciju, pa je došlo do teških scena. Đaci Mađari burno su protestovali i vikom zaglušivali rumunsku himnu. Nosili su čak crne trake oko rukava (flor) u znak nepriznavanja Trijanonskog mirovnog ugovora iz 1920, kojim je Mađarska bila primorana da Transilvaniju vrati Rumunima… Tako je Sabina došla na pomisao da 15. marta istom merom uzvrati mađarskim kolegama!
Vrlo bitno je istaći i činjenice da se na teritoriji triju centralnih rumunskih okruga – Kovasan, Hargita i Mureš – sa većinskim mađarskim življem, vodi, kako tvrde Rumuni, politika „čišćenja teritorije“ od rumunskih elemenata. U upotrebi je samo mađarski jezik, a rumunski se potiskuje na sve načine. U primeni „pozitivne diskriminacije“ u odnosu na pripadnike nacionalnih manjina – otišlo se u drugu krajnost. Rumuni kukaju da su namerno zapostavljeni, a po opštinskim i drugim državnim službama zapošljavaju se samo Mađari.
„Proteruju nas iz sopstvene zemlje“, navodi se u jednoj proklamaciji Građanskog foruma Rumuna (FCR) za tri pomenuta okruga. Rumuni su odlučili da se okupljaju radi pružanja kolektivnog otpora mađarskoj asimilaciji na rumunskoj teritoriji, i zatražili da Bukurešt, kao što je to 1. septembra 2009. godine uradila Bratislava za zaštitu slovačkog jezika, što pre donese Zakon o obaveznoj upotrebi rumunskog jezika u službenoj komunikaciji i u delovima zemlje u kojima su Mađari većina – da bi i oni napokon naučili rumunski, njime se koristili, i da bi se tamošnji Rumuni u matičnoj državi svakodnevno mogli služiti svojim maternjim jezikom i pismom. FCR je ocenio da je situacija u gimnaziji gradića Kovasna „plod vaspitanja koje mađarska omladina u Rumuniji dobija od strane šovinističkih mađarskih lidera, po školama, u crkvi i administraciji, gde se neguje netolerantnost prema rumunskoj državi i nacionalnim znamenjima iako se u njoj živi, a stalna podrška dobija iz Budimpešte od apsolutno vladajućeg desničarskog Fidesa i njenog čelnika Viktora Orbana“. Prema njihovoj oceni, cilj svega je „teritorijalna i etnička autonomija Mađara do otcepljenja i pripajanja matici“.
Mađarsko-rumunski spor oko Transilvanije ima dugu i burnu istoriju, a slučaj učenice Sabine Murujanu samo je još jedno od poslednjih upozorenja da „rana“ svakog časa može opasno da se otvori. Jedan policajac zadužen je da svakog dana odvede Sabinu do škole i da je vrati kući, dok nadležni najavljuju pokretanje sudskog postupka.
„Ne mrzim Mađare. Mrzim to što oni mene mrze“, rekla je novinarima Sabina, dok je njena majka dodala: „Sve je sama zamislila. Ona je u nama probudila onaj romanizam koji postoji u latentnom stanju, a koji mi ne ispoljavamo. Zaista nas je sve iznenadila svojom hrabrošću, ali i ozbiljno upozorila državu da mora sprovoditi rumunske zakone na svakom kvadratnom metru vlastite teritorije!“

Internacionalizacija Vojvodine

„U tradiciji rumunskog i slovačkog autoritarizma centralizam se vidi kao jedini garant državnog jedinstva, dok se zahtevi Mađara za uspostavljanjem autonomije Bukureštu i Bratislavi – kriminalizuju i denunciraju kao uvod u secesiju. U Srbiji, iako Vojvodina ima autonomiju, vladajući nacionalisti i centralisti u Beogradu jurnuli su svom snagom da je ukinu. Pokrajina sve više postaje poligon za demonstriranje raznih vrsta nasilja. Konstantno je simbolički mobinguju spočitavajući joj da je ‚severna Srbija’, izlažu političkom nasilju optužujući je za secesiju, ali i kulturnom nasilju koje se ogleda u neprestanom demonizovanju VANU, a paralelno – tu je i stalno ekonomsko nasilje u vidu iznurivanja i višegodišnjeg finansijskog zakidanja Vojvodine. Srbija je na pragu Evrope i takvo ponašanje neće više biti njeno unutrašnje pitanje, već će se neminovno – internacionalizovati. Ne zato što to hoće neko iz Vojvodine ili iz Srbije, nego zato što je to neminovnost u procesu evrointegracija. To će, iako su u evropskoj porodici, što pre morati da shvate i urade i Rumunija i Slovačka, jer multikulturalizam, evropske vrednosti i višejezičnost – kao deklarisanu društvenu različitost – neće ni po jednom osnovu moći da strpaju u kalup vlastitog nacionalističkog svetonazora“, rekao je državni sekretar u Ministarstvu inostranih poslova Mađarske Žolt Nemet, koji godinama žestoko politički podržava ideju teritorijalne autonomije Mađara u Karpatskom basenu.

[/restrictedarea]