Сабинина застава

За  „Печат“  из Будимпеште ВЛАСТИМИР ВУЈИЋ

Због бујања великомађарског шовинизма, у централним деловима своје земље Румуни постају (прогањана) национална мањина

Три инцидента у прва три овогодишња месеца Мађарске и Румуније показала су да ће званична Будимпешта – која у Бриселу, Берлину и Вашингтону жестоко лобира за добијање територијалне и етничке аутономије Мађара у Карпатском басену – у 2013. највећу пажњу посветити формирању „Мађарске аутономне области“ у Румунији, у Трансилванији, која обухвата територије административних округа са већинским мађарским живљем, Харгиту, Ковасну и Муреш – које заједно броје преко 800.000 њихових сународника, од милион и по колико их у Румунији има.

СКАНДАЛИ Скандали су почели у јануару. Прво, постављањем мађарских државних застава на којима је био незванични грб Секуја (подгрупе Мађара која себе из историјских разлога тако назива) на Градску кућу у румунском Мадару, затим у просторије у којој је заседао окружни префект Ковасне (иначе званични заступник централне румунске владе), па на институције Мађара у Мурешу… Заставе у свим поменутим окрузима државне власти су скинуле у складу с румунским законима, а њихове прекршиоце казнили.
После јануарског „рата симболима“, 7. фебруара – нова битка. Амбасадор Мађарске у Букурешту Оскар Фузеш узбудио је тамошње духове изјавом да Будимпешта свом снагом подржава територијалну и етничку аутономију Мађара – Секуја у Ердељу (назив који званична Мађарска искључиво користи за румунску Трансилванију), и затражио промену првог члана Устава Румуније по којем би она, уместо националном (као што је сада), била проглашена – „вишенационалном“ државом! Када је Фузеша МИП Румуније позвао на разговор, амбасадор Мађарске је румунском шефу дипломатије Титусу Корлацеануу децидирано поновио исту тврдњу, подвлачећи да „поступа према инструкцијама добијеним од свог министарства“, а нешто касније и букурештанска телевизија „Антена 3“ пренела је да се министар иностраних послова Мађарске Јанош Мартоњи у потпуности сагласио са својим амбасадором.
Трећи, најновији скандал, онај мартовски (који има и свој априлски наставак), врло озбиљно је узбуркао румунско (али и мађарско) друштво. Петнаестогодишња Сабина Елена Мурујану, ученица деветог разреда румунског одељења гимназије у градићу Ковасна, чијих је 12 хиљада житеља углавном мађарске народности – већ месец дана добија претње смрћу зато што носи око главе румунску тробојку.

[restrictedarea] Сабина је 15. марта, када Мађари широм света обележавају свемађарски дан, у школу у познатој лековитој бањи у срцу румунске Трансилваније дошла са румунском тробојком у виду траке повезане око главе. Одмах је привукла пажњу. Мађарски ученици и ученице дочекале су је „на нож“ и силом покушали да јој скину тробојницу. Разредни старешина, директорка и школски инспектор гимназије „Короши Чома Шандор“, сви мађарске народности, оптужили су Сабину да се понаша врло недолично, да је „провокатор“ и да у школу уноси нетрпељивост и пометњу. У почетку су намеравали оштро дисциплински да је казне, али су се предомислили јер је по граду, а потом и држави – о свему почело да се прича. Добила је укор, с „образложењем“ да је користила мобилни телефон током трајања школског часа и тиме – намерно реметила кућни ред установе. Уз то, експресно су је избацили и из гимназијске позоришне групе, иако је у комаду који се припремао играла једну од главних улога… На све то, Сабина је одговорила тиме што је и следећег дана у школу дошла са румунским триколором. Овога пута око паса. Истог момента када се појавила била је физички нападнута и тробојница јој је отргнута и исцепана! Преко Интернета су јој упућене отворене претње, неколико њих чак и – смрћу. Извесни (пунолетни) Жолт Лендваји Симон поручио је преко „Фејсбука“: „Смрт Сабини! Румунски језик у п. м. Живела велика Мађарска“!

ХИМНА И ПРОТЕСТИ Вест о збивањима у Ковасни муњевито су се пронела Румунијом. Сабина је проглашена за националну јунакињу. По градовима су почели да се одржавају скупови солидарности. Била је гост букурештанских телелевизијских канала. Постала је права звезда.
Поред националистички интонираних изјава, појавили су се и позиви за стишавањем страсти, како се вода не би доливала на воденицу екстремиста и са једне и са друге стране. Упркос томе, полемике су поделиле румунско друштво.
Малу Сабину су изричито питали ко ју је навео да поступи онако како је урадила. Она је подсетила на искуство са недавног догађаја о којем, иначе, у румунским медијима није било ни речи. Наиме, 1. децембра прошле године, када се у Румунији обележава државни национални празник Уједињења – 1. децембра 1918. остварен је вишевековни сан Румуна о уједињењу свих румунских земаља, Румуније, Трансилваније, Буковине и Бесарабије, чиме је створена данашња Румунија – румунски ђаци гимназије у Ковасни морали су да напишу специјалну молбу директорки школе да им дозволи да тога дана, за време великог одмора – отпевају румунску државну химну. Школа, иначе, није предвиђала никакву другу пригодну манифестацију, па је дошло до тешких сцена. Ђаци Мађари бурно су протестовали и виком заглушивали румунску химну. Носили су чак црне траке око рукава (флор) у знак непризнавања Тријанонског мировног уговора из 1920, којим је Мађарска била приморана да Трансилванију врати Румунима… Тако је Сабина дошла на помисао да 15. марта истом мером узврати мађарским колегама!
Врло битно је истаћи и чињенице да се на територији трију централних румунских округа – Ковасан, Харгита и Муреш – са већинским мађарским живљем, води, како тврде Румуни, политика „чишћења територије“ од румунских елемената. У употреби је само мађарски језик, а румунски се потискује на све начине. У примени „позитивне дискриминације“ у односу на припаднике националних мањина – отишло се у другу крајност. Румуни кукају да су намерно запостављени, а по општинским и другим државним службама запошљавају се само Мађари.
„Протерују нас из сопствене земље“, наводи се у једној прокламацији Грађанског форума Румуна (ФЦР) за три поменута округа. Румуни су одлучили да се окупљају ради пружања колективног отпора мађарској асимилацији на румунској територији, и затражили да Букурешт, као што је то 1. септембра 2009. године урадила Братислава за заштиту словачког језика, што пре донесе Закон о обавезној употреби румунског језика у службеној комуникацији и у деловима земље у којима су Мађари већина – да би и они напокон научили румунски, њиме се користили, и да би се тамошњи Румуни у матичној држави свакодневно могли служити својим матерњим језиком и писмом. ФЦР је оценио да је ситуација у гимназији градића Ковасна „плод васпитања које мађарска омладина у Румунији добија од стране шовинистичких мађарских лидера, по школама, у цркви и администрацији, где се негује нетолерантност према румунској држави и националним знамењима иако се у њој живи, а стална подршка добија из Будимпеште од апсолутно владајућег десничарског Фидеса и њеног челника Виктора Орбана“. Према њиховој оцени, циљ свега је „територијална и етничка аутономија Мађара до отцепљења и припајања матици“.
Мађарско-румунски спор око Трансилваније има дугу и бурну историју, а случај ученице Сабине Мурујану само је још једно од последњих упозорења да „рана“ сваког часа може опасно да се отвори. Један полицајац задужен је да сваког дана одведе Сабину до школе и да је врати кући, док надлежни најављују покретање судског поступка.
„Не мрзим Мађаре. Мрзим то што они мене мрзе“, рекла је новинарима Сабина, док је њена мајка додала: „Све је сама замислила. Она је у нама пробудила онај романизам који постоји у латентном стању, а који ми не испољавамо. Заиста нас је све изненадила својом храброшћу, али и озбиљно упозорила државу да мора спроводити румунске законе на сваком квадратном метру властите територије!“

Интернационализација Војводине

„У традицији румунског и словачког ауторитаризма централизам се види као једини гарант државног јединства, док се захтеви Мађара за успостављањем аутономије Букурешту и Братислави – криминализују и денунцирају као увод у сецесију. У Србији, иако Војводина има аутономију, владајући националисти и централисти у Београду јурнули су свом снагом да је укину. Покрајина све више постаје полигон за демонстрирање разних врста насиља. Константно је симболички мобингују спочитавајући јој да је ‚северна Србија’, излажу политичком насиљу оптужујући је за сецесију, али и културном насиљу које се огледа у непрестаном демонизовању ВАНУ, а паралелно – ту је и стално економско насиље у виду изнуривања и вишегодишњег финансијског закидања Војводине. Србија је на прагу Европе и такво понашање неће више бити њено унутрашње питање, већ ће се неминовно – интернационализовати. Не зато што то хоће неко из Војводине или из Србије, него зато што је то неминовност у процесу евроинтеграција. То ће, иако су у европској породици, што пре морати да схвате и ураде и Румунија и Словачка, јер мултикултурализам, европске вредности и вишејезичност – као декларисану друштвену различитост – неће ни по једном основу моћи да стрпају у калуп властитог националистичког светоназора“, рекао је државни секретар у Министарству иностраних послова Мађарске Жолт Немет, који годинама жестоко политички подржава идеју територијалне аутономије Мађара у Карпатском басену.

[/restrictedarea]