Ko sanja  balkansko proleće ?

Piše Darko Tanasković

Početkom maja, kolumnista poznatog turskog lista „Hurijet“ Jalčin Bajer objavio je tekst u kojem se pita nisu li se turske državne vlasti, a zapravo Partija pravde i razvoja (AKP), upustile u aktivnosti mešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja, kojima se priziva „balkansko proleće“

Ophrvani našim akutnim političkim glavoboljama i potresima, a izmoreni hroničnim bolestima tzv. tranzicije, bez pouzdanog polazišta i jasnog odredišta, teško da možemo naći vremena i pažnje da pogledamo u neposredno istočno susedstvo i pozabavimo se upravo održanim opštim izborima u Bugarskoj. A valjalo bi, ako ni zbog čega drugog, a ono zato što su se njima tokom poslednjih meseci intenzivno bavili, recimo, u Turskoj, državi koja u svom neoosmanističkom pohodu na Balkan ništa ne prepušta slučaju. Štaviše, u vezi s pokušajima da se organizovano preusmeri biračko opredeljive pripadnika bugarske muslimanske dijaspore u Turskoj, koji imaju pravo glasa u domovini koju su napustili u vreme čuvene velikobugarske asimilatorske kampanje osamdesetih godina prošlog veka, prvi put je, koliko nam je poznato, upotrebljena sintagma „balkansko proleće“, svakako po analogiji s „arapskim“. Da podsetimo, tzv. preporoditeljski proces nasilnog bugarizovanja domaćih Turaka (i Pomaka) u režiji autokratskog režima Todora Živkova, oterao ih je iz zemlje oko 360. 000, od kojih se kasnije nekih 150. 000 do 160. 000 vratilo u Bugarsku. U Turskoj se tako formirala srazmerno brojna, ne baš najskladnije integrisana imigrantska zajednica Turaka i drugih muslimana poreklom iz Bugarske. Većina ih, pored Istambula, nastanjuje prigranične oblasti u Istočnoj Trakiji, s Tekirdagom kao provincijskim središtem. Nije svakako slučajno to da se najbolja „mastika“, na turskom „nova rakija“, proizvodi baš u Tekirdagu, da je slična čuvenoj istoimenoj bugarskoj kćerki loze oplemenjenoj anisom, ali s prepoznatljivom nijansom nešto drugačije arome. Izgleda da su oni koji su pokušali da iz Tekirdaga i obližnjih mesta utiču na ishod izbora u Bugarskoj prevideli tu nijansu, jednu od onih sitnica „koje život znače“. Uostalom, ni grčki „uzo“, iako na nju upadljivo liči, nije isto što i „mastika“, a pogotovo ne „nova rakija“. Ko želi da shvati Balkan, a pogotovo da se uvuče pod kožu Balkancima i da „mekom moći“ obnovi svoj upliv na njihove sudbine, ne bi smeo previđati i ne uvažavati ovakve finese koje bitno doprinose onome što je bugarska naučnica Marija Todorova nazvala „moćnom ontologijom Balkana“.

[restrictedarea]

KAMPANJA USMERAVANJA GLASAČA Početkom maja, kolumnista poznatog turskog lista „Hurijet“ Jalčin Bajer komentarisao je pismo koje je tekirdaški poslanik opozicione Partije nacionalističkog pokreta (MHP) Bulent Belen uputio Huseinu Doganu, načelniku okruga Čorlu, a u kojem se pita nisu li se turske državne vlasti, a zapravo Partija pravde i razvoja (AKP), upustile u aktivnosti mešanja u unutrašnje stvari drugih zemalja, kojima se priziva „balkansko proleće“. Povod za njegovo reagovanje i nagovešteno poslaničko pitanje u Parlamentu bila su simptomatična, dirigovana sazivanja gradonačelnika Ulaša, Velimešea, Marmadžika i nekih manjih mesta, da bi im na sastancima, navodno u ime „države“ bilo saopšteno kako Turska na izborima u Bugarskoj podržava Narodnu partiju slobode i dostojanstva (NPSD) Kormana Ismailova, a ne, kao ranije, Pokret za prava i slobode (PPS), partiju turske manjine, na čijem je čelu od 1990. do 2013. godine stajao jedan od najumešnijih političara u Bugarskoj Ahmed Dogan, a koja je, usled razapetosti biračkog tela između levice i desnice, u više slučajeva bila „jezičak na vagi“ u formiranju koalicionih vlada. Dogan je u nekoliko navrata bio optuživan za saradnju sa službama bezbednosti i za korupciju, a početkom ove godine je na njega pokušan i atentat, te se odlučio na taktičko povlačenje s najisturenijeg položaja, poverivši mesto predsednika svom dugogodišnjem zameniku Lutfiju Mestanu, a zadržavši odlučujući uticaj u stranci. Narodna partija slobode i dostojanstva, koju je, prema Belenu, Erdoganova vladajuća stranka odlučila da podrži, nastala je posle raskola u PPS, odnosno sukoba (2011) između Ahmeda Dogana i potpredsednika Kasima Dala koji je, kao disident, napustio redove Pokreta, da bi s Kormanom Ismailovom krajem 2012. osnovao Narodnu partiju slobode i dostojanstva. Dal je kormilo nove stranke formalno prepustio mladom Ismailovu koga je, prethodno, zbog podrške Dalu, Dogan izbacio iz PPS. Kasim Dal je, inače, u javnosti bio prozivan kao poverenik turske obaveštajne službe, zagovornik neoosmanizma i islamizma. Zanimljivo je primetiti da je toplo pozdravno pismo učesnicima osnivačke skupštine NPSD uputio turski premijer Erdogan, da su prisustvovali delegati iz Turske i „predstavnici albanskih partija iz nekih balkanskih država“.
Prema poslaniku Belenu, u pozadini kampanje usmeravanja turskih glasača iz dijaspore na izborima u Bugarskoj stajao je istambulski poslanik AKP Husein Birge, iz porodice bugarskih useljenika, završio Visoki islamski institut u Istambulu, veoma aktivan u organizacijama i zavičajnim klubovima turskih državljana poreklom s Balkana. Na skupu članova useljeničkih udruženja, koji je sazvao provincijski načelnik Tekirdaga Ali Jerlikaja, kao i 19. aprila prilikom sličnog okupljanja u Čorluu, obraćajući se prisutnima, Birge je, navodno, naglašavao da ne istupa u ime svoje partije, već u ime države. „Nije li to vid mešanja u unutrašnje poslove Bugarske?“, zapitao se Belen. Ne kreće li se to ka nekakvom „balkanskom proleću“? Kao da ovaj političar ne zna da je pojam „mešanja u unutrašnje stvari“, s negativnom konotacijom, politički nekorektni anahronizam u savremenim međunarodnim odnosima, kao i da je upravo mešanje u unutrašnje stvari drugih država metodološka okosnica u operacionalizaciji neoosmanističke politike sadašnje vlasti u Ankari?! Belenovo retoričko pitanje ne bi, ipak, trebalo da padne u prazno. I nije palo. Turski birači na izborima u Bugarskoj, koji su, kako se procenjuje, 2009. godine Doganovom PPS doneli nezanemarljivih osamdesetak hiljada glasova, 12. maja su na to pitanje dali najubedljiviji odgovor. Prema preliminarnim rezultatima, PPS je doživeo određeni pad, ali je osvojio oko 11 odsto glasova, čime je (p)ostao treća stranka po snazi u Parlamentu, iza Borisovljevog građanskog agregata GERB (31 odsto) i Staniševljeve Socijalističke partije (29 odsto), dok se Erdoganovo mezimče NPSD, zajedno sa svojim koalicionim partnerom Nacionalnim pokretom Simeon Drugi, zaustavio na manje od dva odsto glasova. Pokazalo se da je bio u pravu bugarski politikolog Nako Stefanov koji je, u nedeljniku „Nova zora“ (11, 2013) neoosmanizam turske spoljne politike okarakterisao kao „neplodnu, ali ne i bezopasnu konstrukciju“. On je, inače, fenomen neoosmanizma smestio u koordinate procesa „pseudoregionalizacije“, odnosno nastojanja da se američko planetarno liderstvo u izmenjenim i za Vašington nepovoljnijim međunarodnim okolnostima, ojača mrežom „proameričkih regionalnih liderstava“, od kojih bi jedno pripalo Turskoj, kao „socioekonomskom i sociokulturnom integratoru triju regiona: Balkana, Bliskog istoka i Severne Afrike“. Naslednica Osmanskog carstva bi tako postala makroregionalni i geoekonomski centar, i povratila status „svetske države“. Indikativno je da se ankarski favorit NSPD opredelila za predizbornu koaliciju „Centar – NSPD“ sa salonskom političkom formacijom Hristine Hristove, izrazito „evroameričkim“ Nacionalnim pokretom Simeon Drugi, iz čijih redova se u vezi s (izgubljenim) izborima dramatičnom optužbom za skandaloznu krađu (pronađeno je i zaplenjeno, kako se moglo čuti, oko 350. 000 ilegalno štampanih glasačkih listića), kao navodno „neizbrisivom sramotom za evropsku Bugarsku“, oglasio i bivši ministar inostranih poslova Bugarske (2001-2005) i svojevremeno predsedavajući OEBS Solomon Pasi. Dobro ga se, ali ne po dobru, sećamo iz tih dana, a u novije vreme nas je na svoje čiste ideale podsetio kad je u Sofiji bio domaćin Agima Čekua, da bi, predstavljajući Hašima Tačija prilikom njegove prve zvanične posete Bugarskoj (juna 2012), izjavio da je kosovski premijer legenda, a da je njegova biografija čitava jedna enciklopedija! A Tači je, kakva slučajnost, pre samo nedelju dana, bio u Istambulu na konsultacijama kod pokrovitelja NSPD Redžepa Tajipa Erdogana.

„TRAJAN RED“ I „DOBRE USLUGE“ Ne bi se trebalo onda čuditi izjavi ministra Davutoglua posle nedavno održanog trilateralnog tursko-bosanskohercegovačko-srpskog ministarskog sastanka u Sarajevu, da je Turska „u potrebnim situacijama doprinela procesu“ pregovaranja Beograda i Prištine, kao i da će i ubuduće u tom smislu pružati dobre usluge. Baronesa Ešton i kosovska strana su, prema njegovim rečima, stalno obaveštavali zvaničnu Ankaru o toku pregovora. Kad se već ozbiljno „zaribalo“ u politici prema „arapskom proleću“, nije zgorega i prenaglašeno demonstrirati značaj u „balkanskom“, rezonuje autor „Strategijske dubine“. Turski glasači na izborima u Bugarskoj pokazali su da im ni do kakvog „balkanskog proleća“ u neoosmanističkoj režiji nije stalo i da im je, ako se već moraju prikloniti nekoj službi bezbednosti, bliža nacionalna bugarska od turskog MIT-a.
Ahmet Davutoglu ovih dana najavljuje da će Turska sve učiniti da se „zavede trajni red na Balkanu, Bliskom istoku i Kavkazu“, upoređuje navodne masovne zločine Asadovih snaga u probijanju koridora Homs-libanska granica s „etničkim čišćenjem koje su Srbi izvršili u Srebrenici i Istočnoj Bosni“, reis-ul-ulemi BiH Huseinu Kavazoviću obećava punu podršku u dovršetku obnove jedinstva i infrastrukture Islamske zajednice BiH „na celom njenom području, što će reći na teritoriji četiri balkanske države“, pozdravlja odluku hrvatskog člana Predsedništva BiH Željka Komšića da (ipak) učestvuje na trilateralnom sastanku na vrhu Turska-BiH-Srbija u Istambulu, iako je prethodno odbio da, sa ostalom dvojicom članova Predsedništva BiH, dođe u posetu Srbiji… „Komšić je naš prijatelj i cenjeni političar u BiH i on u potpunosti veruje Turskoj“, s ponosom je istakao turski ministar. A kome on to, onda, ne veruje? Ali ovo je već druga priča koja nije u vezi s bugarskim izborima, zar ne? Ne, nikako, to je ista priča!

[/restrictedarea]