Pečat – List slobodne Srbije Politički nedeljnik, aktuelna politička dešavanja, društvo, svet, kultura.
Za „Pečat“ iz Londona Dejan Lukić
Rat u Afganistanu počeo je da se vodi i sa Britanskog ostrva. Hoće li se bombe sa bespilotnih letelica Britaniji vratiti kao bumerang?
Pseudorat Imperije protiv globalnog terora iznenada je prošle sedmice obogaćen objavom da se bespilotne letelice britanskog Kraljevskog ratnog vazduhoplovstva (RAF) od sada punim kapacitetom pridružuju američkom programu terorisanja zemalja i naroda daljinskim upravljačem.
OTKRIĆE I PROTESTI Ministarstvo odbrane u Londonu prošlog četvrtka je, konačno, priznalo da se bespilotni avioni „riper“ (kosilica), koji trenutno operišu protiv talibana u Afganistanu, od sada navode daljinskim upravljačima i sa Ostrva, iz komfornih soba sa rashladnim uređajima u vojnoj bazi Vedington, u Linkolnšajeru.
U lakonskom saopštenju komanda RAF-a obaveštava javnost da su „kosilice“ počele da pružaju podršku kopnenim trupama međunarodnih snaga u Afganistanu, u misiji „nadgledanja i sakupljanja obaveštajnih podataka“, te da „riperi“ od prošle sedmice poleću, eto, i sa britanske teritorije.
Otkriće je već na Ostrvu izazvalo proteste, kontroverze i najave demonstracija (za vikend) pred vojnom bazom u Linkolnšajeru. Država je već do guše ionako zadužena, pa joj ovaj „novi kvalitet“ angažmana, od Afganistana do Iraka, Malija i Libije predstavlja usipanje novih milijardi funti u praktično uzaludnu stvar. Većinsko mišljenje analitičara i vojnih eksperata na Temzi je da je u ovoj, najnovijoj aferi, reč o nekritičnom, slepom praćenju Amerike u njenom baratanju sa spoljnim svetom, i da Britaniji, koja ionako ima velike probleme sa domaćim islamističkim grupama, ovo može uskoro da se vrati u vidu nekog novog Bostona.
Poznato je da su pripadnici RAF-a i do sada aktivno učestvovali u američkom programu agresivne upotrebe bespilotnih letelica još u Iraku (2004). „Riperi“ su upotrebljavani za raketiranje vojnih ciljeva uz velike „kolateralne štete“ od kojih su stradale hiljade civila.
Do sada se u širokoj javnosti verovalo da su letovi ovih aviona „kukavica“ („Mejl“) vršeni isključivo sa američke teritorije, odakle ih na ciljeve po svetu navode pripadnici američke vojske. Sada se priznaje da su Britanci, takođe, upravljali ovim letovima, inkorporirani u američke jedinice na američkoj teritoriji. Zvuči krajnje bizarno, čak na rubu neverovatnog, da većina članova Vojnog komiteta britanskog Parlamenta do prošle sedmice o tome nije imala pojma.
Vedington je sada baza „Trinaestog eskadrona“ gde, uz nadgledanje Amerikanaca, letovima na daljinu upravljaju piloti RAF-a. U Vedingtonu su trenutno operativna tri terminala za poletanje i sletanje. Izvori u Vajtholu, na koje se poziva londonski „Dejli mejl“, otkrivaju da je RAF kupio pet novih „ripera“ koji će na leto biti upućeni u Afganistan, u tamošnju bazu u provinciji Helmand, odakle, takođe, dejstvuju ove „kukavice“.
Mada britansko Ministarstvo odbrane i dalje insistira da bespilotne avione upotrebljava samo za „podršku“ britanskom kontingentu na zemlji, prošlonedeljni „Mejl“ tvrdi da to nije cela istina nego da se, naprotiv, „kukavice“ upotrebljavaju strogo u okviru programa Centralne američke obaveštajne službe – CIA – radi napada i fizičke likvidacije talibanskih vođa u Afganistanu i susednom Pakistanu.
Na objavu da „kukavice“ sada poleću i sa britanske teritorije došli su pozivi na masovne proteste koje organizuje više humanitarnih organizacija sa „Koalicijom protiv rata“ na čelu, koja je svojevremeno, pred iračku avanturu, izvela milion ljudi na ulice Londona. Uporedo, „riperi“ su stigli i na debatu u Parlament. U izjavi pred Vojnim komitetom Parlamenta, predstavnik Ministarstva odbrane Endrju Robatan morao je da se izvini poslanicima i da prvi put koriguje ranije tvrdnje ministarstva, prema kojima su britanski piloti ugrađeni u američke akcije napada bespilotnim letelicama upravljali samo u napadima na Afganistan i Libiju. Robatan je morao da prizna da su Britanci bili, takođe, direktni učesnici u napadima na „žive ciljeve“ u Iraku. Ovo je do sada skrivano od javnosti, jer je reč o neprijatnoj aferi u kojoj rođaci civilnih žrtava u okolini Basre sada tuže britansku državu za zločin.
PAKLENA VATRA Ministarstvo odbrane sada lakonski kaže da su njegovi piloti, u združenoj operaciji sa Amerikancima, navodili „ripere“ u tim akcijama, za koje humanitarne organizacije, takođe, tvrde su bile klasičan ratni zločin. Danas je manje-više opšte mesto da su „riperi“ sa daljinskim upravljačima u britanskim rukama operisali u regionu Basre od 2004. do 2009, gađali „živu silu“ iračkih ustanika protiv okupacije i da su tom prilikom upotrebljavali rakete „helfajer“ (paklena vatra).
U Londonu je, istina, poznato da su američki rukovaoci avionima bez pilota imali daleko veću slobodu upotrebe raketa i bombi nego njihovi britanski parnjaci. Amerikanci operišu na osnovu kontroverzne doktrine o „preventivi u samoodbrani“. Posledica ovakve prakse su hiljade civilnih žrtava, naročito u Afganistanu i Pakistanu.
Vojna komanda na Temzi insistira, međutim, da je britanski personal inkorporiran u američke oružane snage „striktno sledio britanska borbena pravila“ u navođenju aviona bez pilota. Ovo se odnosi i na bazu u Afganistanu, u provinciji Helmand, odakle „riperi“ poleću naoružani bombama od preko 250 kilograma težine i raketama „helfajer“.
Do prošle sedmice piloti RAF-a su iz američke vojne baze Krič u Nevadi do sada imali 45 hiljada sati letova. Kako se rat u Afganistanu sve više pokazuje preskupim na duži rok i, strateški, avanturom bez budućnosti, sve veća upotreba aviona bez pilota signalizira da se rat na zemlji, lagano, ali sigurno, gubi, i kako piše jedan londonski komentator, samo je pitanje dana kada će „poraženi pobednici“ proglasiti „pobedu“ i pokupiti čaure.
Paralelno sa stalnim „krvarenjem“ državnih finansija, zahvaljujući i ratu u Afganistanu, porasla je i potražnja za bespilotnim avionima. RAF je duplirao – na deset – broj „ripera“. U bazi Vedington trenutno se nalazi oko stotinu pilota specijalno obučenih za navođenje „kukavica“.
Priznajući, konačno, da rat u Afganistanu počinje da od prošle sedmice vodi i sa britanske teritorije, vojni vrh je našao za potrebno da objašnjava skeptičnoj javnosti kako ovaj novi kvalitativni skok u vođenju afganistanskog rata nije eskalacija, niti vesnik gubljenja rata u zemlji gde su sve dosadašnje imperije izgubile svoje ratove, nego da bespilotni avioni, naprosto, „spasavaju život velikog broja naših vojnika i afganistanskih civila“! Precizira se, pri tom, da su britanski operateri aparatima bez pilota visoko istrenirani profesionalni piloti koji se striktno pridržavaju svih zakona ratovanja.
Vojni analitičari i politički komentatori u Londonu koji, kao i većina Britanaca, ne podržavaju sve nepopularniji rat u Afganistanu, ali ni ovakvo farsično obrazloženje, podsećaju na broj civilnih žrtava koje su „riperi“ pokosili na širokom prostoru od Afganistana i Iraka do Jemena, Libije, Somalije… a Ministarstvo odbrane sve to proknjižilo kao „kolateralnu štetu“.
MANJAK CIVILNE KONTROLE Kris Ničam, jedan od prvaka „Koalicije protiv rata“, kaže u „Gardijanu“ (29. april) da su bespilotni avioni do sada upotrebljavani „radi nastavka navodnog rata protiv terora“, koji, pre nego što je pokrenut, nije prošao nijednu proveru javnosti, nego ga „otuđene interesne elite pokreću iza naših leđa“.
„Koalicija protiv rata“ upozorava Vajthol da premeštanje upravljanja bespilotnim avionima sa američke teritorije na britansko kopno predstavlja „neprihvatljivu i opasnu eskalaciju“ i poziva Britance da dignu glas protiv ovog „opasnog koraka“. Protivnici rata posebno upozoravaju da ovaj novi korak Kameronove vlade u afganistanskoj kampanji preti opasnim političkim i bezbednosnim posledicama po zemlju, budući da britanska ruka na daljinskom upravljaču aviona koji seju smrt po svetu „olakšava političkoj eliti donošenje odluka, naizgled bez velikog političkog rizika, da pokreće vazdušne kampanje za likvidacije ljudi, a bez ikakve kontrole demokratskih institucija ili odgovornosti pred javnošću“. Ovo zbog toga što ovakva vrsta eskalacije ratnog sukoba ne zahteva neminovno parlamentarni atest, kao u slučaju klasične objave rata.
Ceo slučaj sa bespilotnim avionima uveliko se sada povezuje sa nedavnim bostonskim maratonom i vidi kao novo, suvišno i rizično provociranje antizapadnog raspoloženja u islamskom svetu. Teza je da će „kukavice“ još više iskomplikovati bezbednosnu situaciju na samom Ostrvu, i izazvati novi talas odijuma u brojnoj britanskoj islamskoj populaciji. Boston, Afganistan, Irak i bespilotne letelice tako su – po ovom viđenju – u punoj međusobnoj interakciji.
Londonski „Miror“ komentariše da „riperi“ sa britanskog ostrva nisu rešenje nego problem. Čak i Kurt Folker, bivši američki stalni predstavnik u NATO-u, nema dilemu da sada ulazimo u novu zonu opasnosti: „Pojačani napadi bespilotnih aviona bude kod naših protivnika sliku o nama kao tehnički usavršenom, amoralnom liferantu smrti… Ovi napadi samo regrutuju protiv nas još više onih koje bismo želeli da pridobijemo… Ovo neće da reši naš problem sa terorizmom.“ Folker misli da će sve veća upotreba bespilotnih ubica – produžiti rat: „Čak i ako ne bude neposredne odmazde, ovo će na duži rok radikalizovati sukob i doneti nove žrtve.“
Zanimljivo upozorenje iz usta jednog američkog jastreba, ali Folker nije usamljen. U publikaciji londonskog „Čatam hausa“ pojavio se u istom tonu, glavom i perom, profesor Majkl Bojl, bivši Obamin savetnik za pitanja borbe protiv terorizma, da bi upozorio kako su napadi bespilotnih aviona za koje posebno interesovanje pokazuje upravo njegov bivši šef, Obama, „u prirodnom konfliktu sa dugoročnim inicijativama borbe protiv terorizma“. Ide i korak dalje, čak predaleko za stanje duhova u vašingtonskom i londonskom vojnom i političkom vrhu: „Ovo nanosi štetu globalnoj bezbednosti.“
Sa tog stanovišta još bolje se vidi veza između Bostona i onog što bi još moglo da usledi kao posledica „kvalitativnog skoka“ u Linkolnšajeru, pre nego što se nešto, eventualno, odigra u visokim glavama na Temzi i Potomaku, i pre nego što Obama i Kameron proglase „pobedu“ i pokupe čaure u Afganistanu.
