Печат – Лист слободне Србије Политички недељник, актуелна политичка дешавања, друштво, свет, култура.
Зa „Печат“ из Лондонa Дејан Лукић
Рат у Афганистану почео је да се води и са Британског острва. Хоће ли се бомбе са беспилотних летелица Британији вратити као бумеранг?
Псеудорат Империје против глобалног терора изненада је прошле седмице обогаћен објавом да се беспилотне летелице британског Краљевског ратног ваздухопловства (РАФ) од сада пуним капацитетом придружују америчком програму терорисања земаља и народа даљинским управљачем.
ОТКРИЋЕ И ПРОТЕСТИ Министарство одбране у Лондону прошлог четвртка је, коначно, признало да се беспилотни авиони „рипер“ (косилица), који тренутно оперишу против талибана у Афганистану, од сада наводе даљинским управљачима и са Острва, из комфорних соба са расхладним уређајима у војној бази Ведингтон, у Линколншајеру.
У лаконском саопштењу команда РАФ-а обавештава јавност да су „косилице“ почеле да пружају подршку копненим трупама међународних снага у Афганистану, у мисији „надгледања и сакупљања обавештајних података“, те да „рипери“ од прошле седмице полећу, ето, и са британске територије.
Откриће је већ на Острву изазвало протесте, контроверзе и најаве демонстрација (за викенд) пред војном базом у Линколншајеру. Држава је већ до гуше ионако задужена, па јој овај „нови квалитет“ ангажмана, од Афганистана до Ирака, Малија и Либије представља усипање нових милијарди фунти у практично узалудну ствар. Већинско мишљење аналитичара и војних експерата на Темзи је да је у овој, најновијој афери, реч о некритичном, слепом праћењу Америке у њеном баратању са спољним светом, и да Британији, која ионако има велике проблеме са домаћим исламистичким групама, ово може ускоро да се врати у виду неког новог Бостона.
Познато је да су припадници РАФ-а и до сада активно учествовали у америчком програму агресивне употребе беспилотних летелица још у Ираку (2004). „Рипери“ су употребљавани за ракетирање војних циљева уз велике „колатералне штете“ од којих су страдале хиљаде цивила.
До сада се у широкој јавности веровало да су летови ових авиона „кукавица“ („Мејл“) вршени искључиво са америчке територије, одакле их на циљеве по свету наводе припадници америчке војске. Сада се признаје да су Британци, такође, управљали овим летовима, инкорпорирани у америчке јединице на америчкој територији. Звучи крајње бизарно, чак на рубу невероватног, да већина чланова Војног комитета британског Парламента до прошле седмице о томе није имала појма.
Ведингтон је сада база „Тринаестог ескадрона“ где, уз надгледање Американаца, летовима на даљину управљају пилоти РАФ-а. У Ведингтону су тренутно оперативна три терминала за полетање и слетање. Извори у Вајтхолу, на које се позива лондонски „Дејли мејл“, откривају да је РАФ купио пет нових „рипера“ који ће на лето бити упућени у Афганистан, у тамошњу базу у провинцији Хелманд, одакле, такође, дејствују ове „кукавице“.
Мада британско Министарство одбране и даље инсистира да беспилотне авионе употребљава само за „подршку“ британском контингенту на земљи, прошлонедељни „Мејл“ тврди да то није цела истина него да се, напротив, „кукавице“ употребљавају строго у оквиру програма Централне америчке обавештајне службе – ЦИА – ради напада и физичке ликвидације талибанских вођа у Афганистану и суседном Пакистану.
На објаву да „кукавице“ сада полећу и са британске територије дошли су позиви на масовне протесте које организује више хуманитарних организација са „Коалицијом против рата“ на челу, која је својевремено, пред ирачку авантуру, извела милион људи на улице Лондона. Упоредо, „рипери“ су стигли и на дебату у Парламент. У изјави пред Војним комитетом Парламента, представник Министарства одбране Ендрју Робатан морао је да се извини посланицима и да први пут коригује раније тврдње министарства, према којима су британски пилоти уграђени у америчке акције напада беспилотним летелицама управљали само у нападима на Афганистан и Либију. Робатан је морао да призна да су Британци били, такође, директни учесници у нападима на „живе циљеве“ у Ираку. Ово је до сада скривано од јавности, јер је реч о непријатној афери у којој рођаци цивилних жртава у околини Басре сада туже британску државу за злочин.
ПАКЛЕНА ВАТРА Министарство одбране сада лаконски каже да су његови пилоти, у здруженој операцији са Американцима, наводили „рипере“ у тим акцијама, за које хуманитарне организације, такође, тврде су биле класичан ратни злочин. Данас је мање-више опште место да су „рипери“ са даљинским управљачима у британским рукама оперисали у региону Басре од 2004. до 2009, гађали „живу силу“ ирачких устаника против окупације и да су том приликом употребљавали ракете „хелфајер“ (паклена ватра).
У Лондону је, истина, познато да су амерички руковаоци авионима без пилота имали далеко већу слободу употребе ракета и бомби него њихови британски парњаци. Американци оперишу на основу контроверзне доктрине о „превентиви у самоодбрани“. Последица овакве праксе су хиљаде цивилних жртава, нарочито у Афганистану и Пакистану.
Војна команда на Темзи инсистира, међутим, да је британски персонал инкорпориран у америчке оружане снаге „стриктно следио британска борбена правила“ у навођењу авиона без пилота. Ово се односи и на базу у Афганистану, у провинцији Хелманд, одакле „рипери“ полећу наоружани бомбама од преко 250 килограма тежине и ракетама „хелфајер“.
До прошле седмице пилоти РАФ-а су из америчке војне базе Крич у Невади до сада имали 45 хиљада сати летова. Како се рат у Афганистану све више показује прескупим на дужи рок и, стратешки, авантуром без будућности, све већа употреба авиона без пилота сигнализира да се рат на земљи, лагано, али сигурно, губи, и како пише један лондонски коментатор, само је питање дана када ће „поражени победници“ прогласити „победу“ и покупити чауре.
Паралелно са сталним „крварењем“ државних финансија, захваљујући и рату у Афганистану, порасла је и потражња за беспилотним авионима. РАФ је дуплирао – на десет – број „рипера“. У бази Ведингтон тренутно се налази око стотину пилота специјално обучених за навођење „кукавица“.
Признајући, коначно, да рат у Афганистану почиње да од прошле седмице води и са британске територије, војни врх је нашао за потребно да објашњава скептичној јавности како овај нови квалитативни скок у вођењу афганистанског рата није ескалација, нити весник губљења рата у земљи где су све досадашње империје изгубиле своје ратове, него да беспилотни авиони, напросто, „спасавају живот великог броја наших војника и афганистанских цивила“! Прецизира се, при том, да су британски оператери апаратима без пилота високо истренирани професионални пилоти који се стриктно придржавају свих закона ратовања.
Војни аналитичари и политички коментатори у Лондону који, као и већина Британаца, не подржавају све непопуларнији рат у Афганистану, али ни овакво фарсично образложење, подсећају на број цивилних жртава које су „рипери“ покосили на широком простору од Афганистана и Ирака до Јемена, Либије, Сомалије… а Министарство одбране све то прокњижило као „колатералну штету“.
МАЊАК ЦИВИЛНЕ КОНТРОЛЕ Крис Ничам, један од првака „Коалиције против рата“, каже у „Гардијану“ (29. април) да су беспилотни авиони до сада употребљавани „ради наставка наводног рата против терора“, који, пре него што је покренут, није прошао ниједну проверу јавности, него га „отуђене интересне елите покрећу иза наших леђа“.
„Коалиција против рата“ упозорава Вајтхол да премештање управљања беспилотним авионима са америчке територије на британско копно представља „неприхватљиву и опасну ескалацију“ и позива Британце да дигну глас против овог „опасног корака“. Противници рата посебно упозоравају да овај нови корак Камеронове владе у афганистанској кампањи прети опасним политичким и безбедносним последицама по земљу, будући да британска рука на даљинском управљачу авиона који сеју смрт по свету „олакшава политичкој елити доношење одлука, наизглед без великог политичког ризика, да покреће ваздушне кампање за ликвидације људи, а без икакве контроле демократских институција или одговорности пред јавношћу“. Ово због тога што оваква врста ескалације ратног сукоба не захтева неминовно парламентарни атест, као у случају класичне објаве рата.
Цео случај са беспилотним авионима увелико се сада повезује са недавним бостонским маратоном и види као ново, сувишно и ризично провоцирање антизападног расположења у исламском свету. Теза је да ће „кукавице“ још више искомпликовати безбедносну ситуацију на самом Острву, и изазвати нови талас одијума у бројној британској исламској популацији. Бостон, Афганистан, Ирак и беспилотне летелице тако су – по овом виђењу – у пуној међусобној интеракцији.
Лондонски „Мирор“ коментарише да „рипери“ са британског острва нису решење него проблем. Чак и Курт Фолкер, бивши амерички стални представник у НАТО-у, нема дилему да сада улазимо у нову зону опасности: „Појачани напади беспилотних авиона буде код наших противника слику о нама као технички усавршеном, аморалном лиферанту смрти… Ови напади само регрутују против нас још више оних које бисмо желели да придобијемо… Ово неће да реши наш проблем са тероризмом.“ Фолкер мисли да ће све већа употреба беспилотних убица – продужити рат: „Чак и ако не буде непосредне одмазде, ово ће на дужи рок радикализовати сукоб и донети нове жртве.“
Занимљиво упозорење из уста једног америчког јастреба, али Фолкер није усамљен. У публикацији лондонског „Чатам хауса“ појавио се у истом тону, главом и пером, професор Мајкл Бојл, бивши Обамин саветник за питања борбе против тероризма, да би упозорио како су напади беспилотних авиона за које посебно интересовање показује управо његов бивши шеф, Обама, „у природном конфликту са дугорочним иницијативама борбе против тероризма“. Иде и корак даље, чак предалеко за стање духова у вашингтонском и лондонском војном и политичком врху: „Ово наноси штету глобалној безбедности.“
Са тог становишта још боље се види веза између Бостона и оног што би још могло да уследи као последица „квалитативног скока“ у Линколншајеру, пре него што се нешто, евентуално, одигра у високим главама на Темзи и Потомаку, и пре него што Обама и Камерон прогласе „победу“ и покупе чауре у Афганистану.
