Ana FILIMONOVA: KULMINACIJA PREGOVORA BEOGRADA I PRIŠTINE: POZICIJA RUSIJE

U Srbiji je uoči 2.aprila, kada treba se održi osma, zaključna runda pregovora Beograda i Prištine, zacarila, kako to konstatuju bečke novine „Sandart“, atmosfera nacionalne drame.Predstavnici SAD i EU bez prestanka ubeđuju Srbe: Beograd mora da prežali Kosovo – kompletno i zauvek. Diktat zapadnog bloka sa jedne strane i bezpogovorno prihvatanje Beograda, sa druge, doveli su do toga da se ovlašćenja srpskih opština u granicama nezavisnog Kosova u sve većoj meri ukidaju, tako da sada praktično nije ostalo ništa od plana Martija Ahtisaarija,  a Zapad  Beogradu predlaže da se zadovolji   čak i manjim nego što to garantuju Ustav i zakoni Kosova.[1]

Dosadašnje runde je vodio Ivica Dačić, premijer. Međutim,  uoči odlučujuće runde Brisel i Vašington su izričito zatražili da ovoj rundi prisustvuje i A.Vučić, konstatujući da on predstavlja „glavnu ličnost Srbije“, i da „samo on poseduje autoritet koji će dilemu da razreši u evropskom duhu“.[2]  Onaj, koji „dilemu može da razreši u evropskom duhu“  je izrazio ubeđenje da pregovorima treba obavezno da prisustvuju  i „predstavnici ministarstava inostranih poslova najuticajnijih zemalja EU – šefovi diplomatije Nemačke ili Velike Britanije, Gvido Vestervele ili Vilijam Hejg, koji će predstavljati još jaču garanciju i podršku za postizanje dogovora“.[3] Baš te zemlje se predlažu kao „odlučujući faktori u vezo sa Kosovom“![4]  A u vezi sa tim Moskva je već privukla pažnju učesnika pregovora  zbog činjenice da se učešće Rusije u pregovorima zbog nečega čak ne pominje ni kao mogućnost (izjava stalnog predstavnika Rusije pri EU V. Čižova).[5]

Zato poziv za uključenje anglosaksonske i nemačke diplomatije – tih tradicionalnih srpskih dušmana – ne može da izazazove ništa, osim jakog čuđenja. Posebno sada, kada Berlin sve više teži da svoju volju naturi Balkanu, između ostalog i preko nevladinih organizacija, čija sve jača aktivnost  izgleda neprikriveno sumnjiva.  Nedavno  je tužilaštvo Rusije počelo istragu aktivnosti dva nemačka fonda koji rade na teritoriji Ruske Federacije:  Konrad Adenauer Foundation, koji zastupa interese Hrišćansko-demokratskog saveza, i Friedrich Ebert Foundation, koja uživa podršku Socijal-demokratske partije Nemačke. U predstavništvima te dve fondacije u Sankt-Peterburgu i Moskvi je izvršen pretres, oduzeti su nosači informacija, proverava se finansijska dokumentacija.[6]

U situaciji kada Priština sebe vidi kao zaštićenu ne samo od strane američke diplomatije, već i američke vojne baze  „Bondstil“,  Rusija se beskompromisno zalaže za poštovanje  principa  međunarodnog prava i  za interese  srpskog naroda i srpske državnosti. Možemo samo da žalimo što su srpski mediji praktično izbrisali izlaganje Vitalija Čurkina,  stalnog predstavnika   Rusije u OUN, od 22.marta 2013.g. u kome je on vrlo jasno saopštio prilaz  Rusije „kosovskom pitanju“. Glavne tačke ruske pozicije koje su na potpuno nejasan način „isparile“ iz dnevnog reda pregovora Beograd – Priština su: (1) nepriznavanje jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, (2) očuvanje u potpunosti snage Rezolucije 1244 (1999.)  Saveta Bezbednosti i (3) za regulisanje kosovskog pitanja – za sve obaveznu međunarodnu pravnu  bazu. Čurkin je podvukao da u regulisanju kosovskog problema poslednja reč mora da bude reč Saveta Bezbednosti.

Jer – ignorisanje  Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija pri rešavanju kosovskog problema  će doneti  vrlo teške posledice ne samo Srbiji i Balkanu, već i  celoj  Evropi, i istovremeno će da predstavlja još jedan korak  na putu podrivanja međunarodno-pravnog poretka.

Osnovno međunarodno civilno prisustvo na Kosovu predstavlja Misija Organizacije ujedinjenih nacija, i ona mora da u punom obimu izvršava svoje funkcije u skladu sa mandatom koji joj je dao Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija. Ruski  predstavnik je kao ozbiljnu grešku naveo odluku Prištine da formira „novu administrativnu kancelariju za Severnu Mitrovicu, kao i povećavanje broja incidenata na međuetničkoj i međureligioznoj bazi i izjavio: „Talas antisrpskih akcija koje su se u januaru ove godine provaljao  Kosovom liči na tragične događaje iz marta 2004.“

Citiram najvažnije stavove iz istupanja Vitalija Čurkina:  „Vrlo uznemiruju masovni pogromi srpskih grobalja – preko 150 grobova i petnaestak srpskih naseobina  je oskrnavljeno! Zapaljena je crkva u Obiliću! Pokušana je i paljevina  srpske opštine u Kosovskoj Mitrovici!  Čak i u takvom spisku izdvojeno stoji eksplozija spomenika žrtvama Drugog svetskog rata u Vitini. Taj postupak smatramo za korak koji skrnavi uspomenu na borce protiv fašizma  i njegove žrtve“. Svesno se stvaraju uslovi da se sa Kosova istisnu ostaci srpskog stanovništva pod pretnjom najokrutnijeg obračuna  – svojevrsnog etničkog čišćenja „mirnim sredstvima“, sa svim posledicama koje će on doneti. Predstavnik Rusije je naveo i apsolutno nedopustive postupke: „Nikako se ne sme trpeti situacija  koja je stvorena u vezi sa manastirom Visoki Dečani koji su ušli u spisak objekata kulture u svetskoj baštini UNESKO-a. Vlasti Kosova podstiču stanovništvo da protestvuje, zahtevajući oduzimanje  zemlje koja pripada manastiru“. Takođe: „Mi smo vrlo uznemireni izjavama da će u ovoj godini da bude izvršena  transformacija Snaga bezbednosti Kosova u punovažne oružane snage. Snage bezbednosti Kosova su skoro u potpunosti sačinjene od Albanaca, od kojih je veći deo ranije bio među pobunjenicima. To smatramo za potencijalnu pretnju  regionalnoj stabilnosti“ i „Ne sme da se ne obrati pažnja na rast velikoalbanske retorike! Nisu ostale neprimećene ni izjave o namerama Prištine da štiti etničke Albance ma u kojoj zemlji živeli. To je direktan korak prema destabilizaciji ne samo Kosova, već i svih država sa kojima se graniči Srbija – Makedonije, Crne Gore i Grčke“.

Ruski predstavnik je potpuno jasno izjavio da  „odluke u vezi sa Severnim Kosovom moraju da uzmu u obzir i mišljenje lokalnog srpskog stanovništva“. U završnom delu svog izlaganja  Vitalij  Čurkin je još jednom izričito podvukao: bilo kakvo međunarodno prisustvo mora da prati jedinstvenu liniju u okviru napora da se u potpunosti ispoštuju stavovi rezolucije 1244 iz 1999g. Saveta bezbednosti UN.[7]

Kako se ističe u novoj redakciji  Koncepciji spoljne politike Ruske Federacije koju je predsednik Rusije V.V.Putin  ratifikovao 12.februara o.g., za  idealan model razvoja svetskih procesa rusko rukovodstvo smatra čvrst, samoregulacioni  policentrični sistem međunarodnih odnosa. Pri tom, kaže ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov, „Mi imamo svoje mišljenje o događajima, do koga dolazimo  na osnovu principa prava i pravde“.[8] Reči o „policentričnom sistemu“  treba da prate i konkretni postupci. Rusija naglo povećava ekonomsku i vojno-tehničku saradnju sa zemljama BRIKS-a. Konkretno, na poslednjem sastanku ruskog predsednika sa predsednikom Južnoafričke Republike  u Durbanu potpisan je niz ugovora o proširenju energetske, vojne i vojno-tehničke saradnje, uz potpisivanje deklaracije o strateškom partnerstvu, sporazuma o razvoju komunikacija i izgradnji nuklearnih elektrana. A u svemu je najvažnije da su se dva predsednika, ruski i južnoafrički,  dogovorili  i o koordinaciji svojih prilaza rešavanju ključnih problema iz međunarodnih odnosa, uključujući tu i regulisanje situacija u „vrućim tačkama“ – u Siriji i drugim područjima.[9]

Ruski prilaz  višeplanskom međudržavnom uzajamnom delovanju na bazi međunarodnog prava i principa ravnopravnog dijaloga, koji se principijelno razlikuje od američkog prilaza sa njegovom težnjom da diktira, već počinje da opštu međunarodnu klimu  okreće ka pozitivnoj strani.