KiM: Devet godina od pogroma nad Srbima

Vlada Srbije i SPC obeležiće devetu godišnjicu martovskog pogroma, u kome je od 17. do 19. marta 2004. godine proterano više od četiri hiljade Srba i uništen veliki broj crkvenih objekata

Vlada Srbije i Srpska pravoslavna crkva obeležiće nizom komemorativnih svečanosti devetu godišnjicu martovskog pogroma, u kome je od 17. do 19. marta 2004. godine sa Kosova i Metohije proterano više od četiri hiljade Srba i uništen veliki broj crkvenih objekata.

Godišnjica će, između ostalog, biti obeležena u nedelju akademijom u Narodnom pozorištu u Beogradu, kojoj će prisustvovati predsednik Vlade Srbije Ivica Dačić, a zatim i izložbom na Trgu Republike.

Kancelarija Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju će godišnjicu obeležiti pod sloganom “Zločin bez kazne”, a program počinje u nedelju liturgijom i pomenom nastradalima u pogromu, koju će u crkvi Svetog Nikole u Prištini služiti vladika raško-prizrenski Teodosije.

Liturgiji će prisustvovati i direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin.

Program će biti nastavljen akademijom “Zločin bez kazne. Pesmom protiv zveri” i izložbom fotografija u Kosovskoj Mitrovici.

Srpska pravoslavna crkva će godišnjicu pogroma u nedelju obeležiti izložbom “Da se ne zaboravi”, u okviru koje će u Svetosavskom domu na Vračaru biti izložene kopije fresaka srpske vladarske loze Nemanjića.

I devet godina posle martovskog nasilja na Kosovu Srbija nastavlja da upozorava međunarodnu zajednicu na stalno prisutnu ugroženost tamošnjeg srpskog stanovništva i permanentnu kampanju zatrašivanja koju sprovode kosovski Albanci.

Premijer Dačić je, tako, u poslednjem obraćanju Savetu bezbednosti, istakao da incidenti na Kosovu, koji su pobrojani i u izveštaju generalnog sekretara UN, jesu deo orkestrirane kampanje usmerene na zastrašivanje kosovskih Srba, sa ciljem da se sprovede totalno etničko čišćenja i zatre srpska kulturna baština.

Dačić je tom prilikom podsetio da je više od 200.000 nealbanaca prognano sa teritorije Kosova i Metohije od juna 1999. godine, a da se u prethodnih godinu dana u pokrajinu vratilo samo 45 interno raseljenih Srba.

U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji od 17. do 19. marta 2004. godine ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s međunarodnim snagama bezbednosti.

Kao nestali još se vode dvoje Srba, iz domova je proterano više od 4.000 Srba, napadnuti su spomenici kulture i svetinje SPC.

Na Kosovu i Metohiji je u pogromu uništeno ili do temelja spaljeno 35 hramova SPC, među kojima 18 spomenika kulture, poput hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu iz 14. veka. Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100.

Na Kosovu su u tri dana pogroma povređene 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.

Uništena su i 72 vozila UN, “etnički očišćeno” šest gradova i devet sela, porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i deset društvenih objekata.

U srpskim crkvama na Kosovu i Metohiji tokom martovskog pogroma nestalo je, uništeno ili oštećeno neprocenjivo kulturno nasleđe, hiljade ikona, fresaka, drugih crkvenih relikvija, starih i retkih knjiga, dokumenta.

Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.

Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja medija na albanskom u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci.

Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su “preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela”.

Kosmetski Albanci su najpre započeli proteste u južnom delu Mitrovice, da bi u sumrak krenuli u oružani napad na Srbe u severnom delu grada, što su nastojali da obuzdaju pripadnici Kfora.

Predstavnici međunarodne zajednice ocenili su tada da je “etnički motivisano nasilje” nad Srbima na KiM “planirano i dobro orkestrirano”, ali se ispostavilo da više od 20.000 pripadnika međunarodnih snaga isprva nisu adekvatno reagovali da bi ga sprečili.

Teror albanskih ekstremista osudili su potom Savet bezbednosti UN, kao i EU, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.

NALOGODAVCI Posle pogroma nad Srbima, uhapšeno je 270 Albanaca, 143 osobe su osuđene, većina na novčane kazne, a 67 na zatvorske kazne, ali ne i glavni akteri iz političkih struktura i redova nekadašnje OVK.

RASELJENI Ni devet godina posle proterivanja većina žrtava martovskog pogroma nad Srbima nije se vratila u svoje domove, brojni se i dalje nalaze u kolektivnim centrima, kontejnerskim naseljima ili tuđim kućama u statusu interno raseljenih.

Srbi na KiM žive u strahu, zločinci nisu procesuirani

Poslanici vladajućih i opozicionih stranaka saglasni su u oceni da Srbima na Kosovu ni danas nije bolje nego u danima pred martovski pogrom i da žive u veoma teškoj situaciji bez ikakvih ekonomskih perspektiva.

Predsednik skupštinskog odbra za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun naveo je juče da je pogrom marta 2004. godine bio organizovan i planski i da su za njegove pripreme znale pojedine obaveštajne službe, a posebno nemačka i američka.
“Srbi na Kosovu nisu građani drugog, već nekog petog ili šestog reda, bez ikakve ekonomske perspektive, sa minimumom ljudiskih prava”, ukazao je Drecun i dodao da je Srbima na Kosovu i Metohiji život svakodnevno ugrožen.

Poslanik JS Dragan Marković je ocenio da bezbednost za Srbe na Kosovu i Metohiji ne postoji, a da su za razliku od njih Albanci zaštićeni i da imaju sva prava koja nedostaju srpskoj zajednici.
Svake nedelje imamo napad na neku srpsku porodicu, a međunarodna zajednica nikada nije niti će pronaći počinioce. Mi koji se bavimo politikom moramo odlučinije da podignemo svoj glas protiv onoga što se dešava Srbima na Kosovu i Metohiji, kazao je Marković.

Poslanik DS i bivši ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović rekao je da se veoma mali broj proganinh vratio na Kosovo i dodao da je takođe mali broj kuća i stanova, crkva i manastira uništenih u pogromu obnovljen.
“Srbi se s punim pravom boje šta će se dalje desiti, zato su i zaintersovani za dijalog (Beograda i Prištine) i kako će se rešiti politički status Kosova i Metohije”, istakao je Bogdanović.

Poslanik LDP Bojan Đurić je ocenio da položaj kosovskih Srba ni danas nije bolji nego uoči martovskog pogroma 2004. godine, ali i ukazao da su oni mnogo puta od tada zloupotrebljeni od strane vlada u Beogradu.
“Nadam se da su trenuci političke zloupotrebe za izvlačenje ljudi na barikade i stradanje na njima iza nas i da će u narednim mesecima sa prištinskim institucijama kosovskim Albancima i pomoću insititucija u Beogradu pronaći način da žive koji priliči normalnom svetu u 21. veku”, naveo je Đurić.

Poslanica D S S Sanda Rašković Ivić je navela da je položaj Srba na Kosovu i Metohiji “svakoga dana sve gori” i navela podatak da je 2006. godine u Prištini živelo 98 Srba, a da ih danas ima oko 40.
“Srbi na Kosovu i Metohiji još nemaju slobodu kretanja, kao ni mogućnost na rad i zapošljavanje”, ukazala je Rašković Ivić.

U talasu nasilja ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu sa međunarodnim snagama bezbednosti. Uništeno je ili do temelja spaljeno 35 hramova SPC, među kojima 18 spomenika kulture, poput hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu iz 14. veka. Po podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100.

Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina. Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja medija na albanskom u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci. Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su ”preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela”.