Član 307

Piše NIKOLA VRZIĆ

Od sporazuma o „uklanjanju svakog prisutnog srpskog elementa, srpske države“ na Kosmetu (citat: Hašim Tači) deli nas još, izgleda, samo sve izvesnija mogućnost da Evropska unija Srbiji zauzvrat ne dodeli čak ni onaj besmisleni datum za početak pregovora o učlanjenju u tu organizaciju. Kakvu nam budućnost predviđaju osnovni, uglavnom već usaglašeni elementi ovog protivustavnog i nezakonitog sporazuma o uklanjanju Srbije sa Kosmeta?

Stanovnici Foklandskih ostrva – njih 2.563, od kojih je glasalo 1.517 – održali su referendum na kojem su, većinom od 99,8 odsto, poručili da žele da ostanu pod vlašću Velike Britanije. Viktorija Nuland, portparol američkog Stejt departmenta, takav referendumski rezultat dočekala je blagonaklonim komentarom da su „stanovnici jasno iskazali svoju želju za nastavkom odnosa sa Ujedinjenim Kraljevstvom“, te da SAD „priznaju de facto britansku administraciju na ovim ostrvima“, s tim što „ne zauzimamo stav o tvrdnjama o suverenitetu“ između Britanije i Argentine. Gotovo u promil jednako su ubedljivi, na referendumu održanom prošlog februara, bili i građani u četiri opštine na severu Kosova i Metohije; njih 99,74 odsto izjasnilo se tada da želi da ostane u sastavu Srbije. Ali njihovu želju u Vašingtonu niko nije želeo da čuje; i zato se danas u Briselu, uz posredovanje Evropske unije i snažnu podršku Sjedinjenih Američkih Država, kako glasi zvanična formulacija, i razgovara o njihovoj sudbini u okviru nezavisnog Kosova. Ali se ne razgovara samo o njihovoj, već i o sudbini države Srbije.

NAMERNA SMUTNJA Pa, šta im se to sprema, a i svima nama? Šta se krije iza silne smutnje, koja kao da je namerno proizvedena? Smutnje izazvane sasvim oprečnim tvrdnjama, u samo 24 sata, da je „Priština popustila“ (Tomislav Nikolić), i da su to „neistinite, političke nezrele izjave i čiste laži“ (Hašim Tači), odnosno da ipak „Priština nije spremna da odstupi jer ima podršku Amerike“ (Ivica Dačić); smutnje dodatno pojačane Nikolićevom izjavom da „možemo da očekujemo još malo razgovora s EU, a ako bude sve spremno za 20. (mart), biće potpisano dvadesetog, a ako bude za 28, biće dvadeset osmog, ali je očigledno da se to veoma primaklo“, i Dačićevom, samo dan kasnije, izjavom da „nisam optimista da će taj proces biti uspešno završen“. I smutnje dovedene već na ivicu besmisla Dačićevom tvrdnjom da dogovor koji će biti postignut u vezi sa severom Kosmeta „ne može da bude u okviru ustava i zakona Kosova“, i njegovim dan kasnije izgovorenim pojašnjenjem da se „rešenje za Kosovo ne može postići samo u okviru zakona i ustava Kosova“, pri čemu je, očigledno, suštinska razlika u onome „samo“, koje samo znači ukidanje države Srbije na svom Kosovu i Metohiji, u korist onog njihovog, nezavisnog Kosova.
Uostalom, javlja u utorak briselski dopisnik Radija „Slobodna Evropa“ Rikard Jozvijak, „izvori iz okruženja visoke predstavnice EU (misli na Ketrin Ešton) smatraju da je do pomaka došlo i da će do sporazuma doći 20. marta ili nešto kasnije, ali da će dve strane morati da popuste. Dve strane su blizu postizanja sporazuma i rečeno mi je da će ga 20. marta ili u aprilu i potpisati. Moguće je da će to biti konačni dogovor Beograda i Prištine. Kako su mi rekli izvori iz okruženja Ketrin Ešton, obe strane će morati istovremeno da skoče, da tako kažem.“
Dakle, gde ćemo to da skačemo? Šta je to što od nas tako uporno kriju onom već izlizanom formulacijom o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine?

[restrictedarea] Pođimo od osnovnog, a zapravo ključnog pitanja koje gotovo da niko i ne postavlja – pod čijim će ustavnopravnim okvirom delovati institucije na severu Kosova i Metohije? Drugim rečima, hoće li država Srbija opstati na prostoru svoje južne pokrajine, makar u meri u kojoj tu – u Kosovskoj Mitrovici, Zvečanu, Zubinom Potoku i Leposaviću – opstaje danas, čuvajući na Kosmetu tu iskru srpske državnosti i nepristajanja na nasilnu secesiju? Ili se, kako to samouvereno kaže Tači, „definitivno krećemo ka postizanju sporazuma sa EU, i Srbija će biti primorana da prihvati potpuno raspuštanje svih ilegalnih bezbednosnih struktura na severu Kosova, potpunu zabranu ovih struktura iz Srbije, uklanjanje svakog prisutnog srpskog elementa, srpske države“?
Blerim Šalja, politički koordinator Prištine za pregovore s Beogradom, sasvim na tom pravcu, govori da je „do juče, pozicija srpskih lidera bila: Kosovo je deo Srbije, i stoga, Kosovo i Zapad trebalo bi da prihvate tu činjenicu. A sada je pozicija srpskih lidera da je Kosovo izvan Srbije, i da bi stoga cilj Beograda trebalo da bude jačanje prava Srba na Kosovu…“ I najgore od svega je što nam Šalja i njegov Tači, zapravo, poručuju isto što i Ivica Dačić, koji je prošle nedelje zgazio na Ustav Srbije (na kojem se inače zakleo kada je polagao premijersku zakletvu) ustvrdivši da se „lagalo da je Kosovo naše, pa je to čak i ozvaničeno i Ustavom. Danas, taj isti Ustav ni najmanje ne pomaže“ (nota bene: naravno da ne pomaže, ako se od njega traži pomoć za razbijanje Srbije). Elem, evo gde se Dačić potpuno slaže sa Šaljom i Tačijem, sve zaklanjajući se iza Zorana Đinđića u prošlonedeljnom „NIN“-u: „Čeka (nas) još nedovršeni posao definisanja našeg sopstvenog prostora, uspostavljanje stvarnih granica Srbije, kao i pokušaj da od Kosova, pre svega za Srbe koji tamo žive, spasemo šta se spasti može, i obezbedimo im normalan, bezbedan život, i jasnu budućnost.“
Sa takvim stavom, treba li da nas čudi što je u Briselu postignuta opšta (zasad samo usmena, tako da nekakve nade još ima) saglasnost o ukidanju institucija države Srbije na severu Kosova, i saglasnost o uspostavljanju Zajednice srpskih opština koja će funkcionisati u okviru ustavnog i zakonskog poretka nezavisnog Kosova? Svedoče nam o tome, skoro pa u isti glas, i Hašim Tači, i Tomislav Nikolić, i Ivica Dačić, i brojni njihovi prijatelji sa Zapada koji su 1999. godine NATO bombama i počeli da prave nezavisnu kosovsku državu.

USTAV I USTAV Tači, tako, govori da će ZSO ili kako već bude nazvana, „biti u skladu sa Ustavom (nezavisnog) Kosova, Zakonom o lokalnoj samoupravi i Ahtisarijevim planom“, ambasador SAD-a u Prištini Trejsi En Džejkobson kaže da će „asocijacija opština sa srpskom većinom biti u potpunosti u skladu sa Ustavom Kosova“, a njen britanski kolega Jan Klif podvlači: „Dok god asocijacija opština ne remeti funkcionisanje kosovske države, ona nije štetna ili opasna. Zapravo, ona je u saglasnosti sa ustavom i zakonima Kosova. Asocijacija opština na Kosovu neće moći da blokira vladu na državnom nivou u Prištini, kao što Republika Srpska blokira vladu na državnom nivou u Sarajevu.“ (A kad smo već kod zapadnih prijatelja, primetimo i da je Bernd Poselt, poslanik vladajuće CSU, izrazio nemački stav, rekavši da „Ahtisarijev paket predstavlja veoma dobru ponudu“, ali i da bi – pazite sad ovo – „isti paket trebalo da se iskoristi za jug Srbije“, te da „Srbija neće moći da postane članica EU bez priznanja nezavisnosti Kosova“).
Kako smo upozorili još prošle nedelje, i Tomislav Nikolić (i on se zakleo na Ustavu Srbije) izjavio je da ćemo briselskim dogovorom prepoznati „Kosovo i Metohiju kao specifičnu teritoriju, priznajemo da imaju predsednika, Vladu, Ustav, policiju, imaće uskoro i vojsku…“, pri čemu prvi stav prvog člana tog kosovskog ustava koji priznajemo navodi da je „Republika Kosovo nezavisna, suverena, demokratska, jedinstvena i nedeljiva država“. Ove nedelje on nastavlja, i govori da će sever Kosova postati teritorija „na izvestan način vezana za Prištinu“, dok se, najavljujući to isto, Dačić vadi na Platformu za KiM: „Platformom je predviđeno da nadležnosti budu prenete na kosovske organe i time će oni postati deo našeg pravnog sistema, bez obzira na to kako oni sebe nazivali, a zajednica srpskih opština bila bi deo tog okvira.“
Ali providna je, tako reći transparentna, ta pravna mimikrija, taj pokušaj da (neustavnim i protivzakonitim) Ustavnim zakonom o suštinskoj autonomiji AP KiM prikriju ono što zapravo nameravaju da učine. (Eventualna) odluka da sadašnje institucije na Kosovu i Metohiji, koje deluju u pravnom poretku Srbije, ugase, i zamene ih institucijama koje će delovati u pravnom poretku Kosova, na osnovu tog njihovog ustava koji Kosovo definiše kao nezavisnu državu, značiće samo jedno: da je Srbija ukinula svoju državu na Kosovu i Metohiji, a nezavisnom Kosovu omogućila da svoj suverenitet rasprostre sve do Jarinja i Brnjaka, gde su im uostalom već i sagradili integrisanu međudržavnu granicu.
To je suština, a Ustavni zakon koji spominju služi im samo da bi napravili dodatni haos i konfuziju, da sakriju da bi – učine li ono što od njih zahtevaju Brisel (Berlin, London, Pariz…), Vašington i Priština – morali da završe, makar, na klupi za optužene. Zato što tako nalaže Krivični zakonik Republike Srbije, član 307, stav 1: „Ko silom ili na drugi protivustavan način pokuša da otcepi neki deo teritorije Srbije kazniće se zatvorom od tri do petnaest godina.“ I član 320, stavovi 1 i 2: „Ko priprema izvršenje krivičnog dela iz čl. 305 do 314 (…) ovog zakonika kazniće se zatvorom od jedne do pet godina. Pripremanje iz stava 1. ovog člana sastoji se u (…) dogovaranju, planiranju ili organizovanju sa drugim izvršenje krivičnog dela, ili u drugim radnjama kojima se stvaraju uslovi za neposredno izvršenje krivičnog dela.“ Ili, možda, neko može da dokaže da ukidanje sopstvenog ustavnog i pravnog poretka na jednom delu svoje zemlje, i njegova zamena ustavnim i pravnim poretkom druge države na tom delu zemlje, ne predstavlja otcepljenje nekog dela teritorije Srbije?

MEĐUNARODNI MEHANIZAM PREDAJE Pri tom, kao da su se već dogovorili i o mehanizmu po kojem će Srbija biti ukinuta na Kosovu i Metohiji. Osluškujemo šta o tome govori Priština, ukrštamo to sa izjavama srpskih zvaničnika. I opet nailazimo na zastrašujuće saglasje.
Ako bude kako ne bi smelo – a Tači tvrdi da je „usmeni dogovor postignut“ – najpre će u srpskim opštinama na severu Kosova biti održani lokalni izbori, na jesen ili sledećeg proleća. Ti izbori biće održani, najavljuje Tači, „po zakonima Republike Kosovo, a po pozivu institucija Republike Kosovo organizovaće ih OEBS. Izborne rezultate verifikovaće Centralna izborna komisija Republike Kosovo.“ A potom, najavljuje Tačijev vicepremijer Hajredin Kuči, biće pokrenut „novi međunarodni mehanizam za integraciju severa“, pošto se smatra, kaže Kuči, da će se „Srbi lakše povinovati međunarodnom mehanizmu nego kosovskim institucijama“: „Naš cilj je da zadobijemo poverenje lokalnih srpskih građana, i sigurno je da će oni lakše biti integrisani uz pomoć međunarodne zajednice. To će biti tranziciona faza transformisanja ili ukidanja ovih struktura i izgradnje novih, i vremenski okvir za to će biti određen.“
Ukratko, neka vrsta Erdutskog sporazuma za sever Kosmeta, pri čemu bi trebalo imati u vidu da je originalni Erdutski sporazum (inače, potpisan u tzv. Žutoj kući u Erdutu) – kojim je SAO Slavonija, Baranja i zapadni Srem mirno integrisana u ustavnopravni poredak Hrvatske, sve uz prelazni period pod nadzorom međunarodne zajednice, lokalne izbore i višenacionalnu policiju – okončan tako što Vukovar tamo danas više nije dozvoljeno napisati ćirilicom…
U svakom slučaju, u skladu sa ovom Kučijevom najavom, i Nikolić najavljuje da će kosmetski Srbi ubuduće svoja prava da ostvaruju „u saradnji sa institucijama u Prištini i sa međunarodnom zajednicom“, Tači govori o „punoj podršci svih međunarodnih mehanizama za implementaciju eventualnog sporazuma o raspuštanju svih ilegalnih struktura na severu, za potpunu funkcionalizaciju sistema pravosuđa u skladu sa zakonima Kosova, organizovanje slobodnih izbora u skladu sa zakonima Kosova“, a i Dačić spominje „neophodne međunarodne garancije“ i „politički dogovoru u kojem učestvuje međunarodna zajednica“.
Dodatni element ovog aranžmana, kako navodi prištinska „Tribuna“, moglo bi da bude i pet dodatnih poslaničkih mesta za Srbe u Skupštini Kosova, što bi doduše bilo kompenzovano sa još pet novih poslaničkih mesta za kosovsku dijasporu.
No, ako je sve već ovako lepo dogovoreno, gde je zapelo? Ako je uopšte zapelo, jer taj najavljeni 20. mart osvanuće nam tek sledeće srede. Navodno, zvanično, zapelo je na nadležnostima koje će imati ZSO u pravnom poretku nezavisnog Kosova. Od zakonodavnih je ovlašćenja ZSO, pod američkom naredbom da „neće Republiku Srpsku na Kosovu“, Beograd već odustao (Nikolić: „Zajednica ne može da donosi zakone, ali može da donosi svoja pravila u okviru zakona.“ Dačić: „Zajednica ne bi donosila zakone, ali bi ih izvršavala“). Tako da sada Dačić traži samo uticaj ZSO-a u oblasti unutrašnjih poslova i pravosuđu, i da ima svoju skupštinu, predsednika i veće, i preti da dogovora neće biti ako se ne dogovore o ovome. Ali, gle vraga, sve su ove nadležnosti Srbima već dodeljene Ahtisarijevim planom nezavisnosti Kosova, koji nam sada velikodušno nude i Priština i njeni zapadni saveznici.
Tako da se mnogo izvesnijom čini mogućnost da zapravo uopšte i nije zapelo oko nadležnosti (pa, već su se dogovorili da im daju ključnu stvar, suverenitet na čitavim „AP KiM“, pa je poprilično neuverljivo da bi dil mogao da im propadne na pitanju ko će odnositi đubre u Zubinom Potoku i čistiti slivnike u Leposaviću), već se to, sada, cenkaju sa Evropskom unijom. Hoće oni da im daju i Kosovo i Metohiju za datum, ali da im EU taj datum obeća, inače ništa od dogovora. Kao na pijaci. S tim što je sve više naznaka da, ma šta učinili Srbiji na Kosmetu, datum neće ni dobiti, već uslovni datum ili nekakvu platformu za datum, što god im to tačno značilo, a znači i manje od datuma koji nam neće značiti ništa.
Ili će im Kosovo i Metohiju predati iako znaju da ih ni tim beznačajnim datumom neće nagr(a)diti? Pa je sve ovo natezanje, kojem sada prisustvujemo, samo priprema javnosti za ovu neproglašenu kapitulaciju Srbije, koju će besramno proglasiti za svoju pobedu. Dačić je, uostalom, više puta ponovio da pakt s Tačijem ne sprema zbog EU datuma, nego, zaboga, zbog interesa kosmetskih Srba…
Ili će ipak, dok još ne potpišu, shvatiti da Srbiju na Kosmetu ne smeju da ukidaju? Ne zato što datum neće dobiti, već zbog člana 307, u sticaju sa članom 320 Krivičnog zakonika Srbije, i zbog Ustava Srbije i njenih državnih i naših nacionalnih interesa, i naročito zbog interesa preostalih kosmetskih Srba. Ali, da ih je zaista za sve to briga, pa, zar bi toliko žurili da ispune sve briselske dogovore prethodne vlasti, izgrade državnu granicu na Jarinju i Brnjaku, sastanu se sa Tačijem i Atifetom Jahjagom…

[/restrictedarea]