Putin nacionalizuje rusku elitu

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Inicijativa za obuzdavanje elite i odlivanje kapitala iz Rusije uživa „uragansku podršku“ stanovništva, a dve trećine Rusa smatra da bi se „nacionalizacijom elite“ trebalo baviti upravo sada

Predsednik Rusije Vladimir Putin učinio je prvi korak u dugo očekivanom obračunu sa (anti)nacionalnom elitom, poslavši parlamentu na usvajanje novi zakon, po kojem bi državnim funkcionerima bilo zabranjeno da poseduju račune u stranim bankama. Posle sređivanja stanja u društvu i sprečavanja štetnog inostranog uticaja na najšire narodne mase, sada je na red došao mnogo delikatniji zadatak – obuzdati pripadnike ruske „elite“ da rasprodaju državu i njene interese. Zadatak utoliko teži, jer ovog puta predsednik i vlada za protivnike nemaju prozapadne opozicionare i nevladine organizacije, već se brzi i oštri rezovi moraju napraviti unutar sopstvenih redova. No, to je neophodan uslov, a verovatno i najvažniji, kako bi Rusija u potpunosti obnovila suverenitet, gotovo izgubljen u vreme Mihaila Gorbačova i Borisa Jeljcina. Upravo tada se u Rusiji zapatila takozvana elita, čiji pipci sežu u sve pore države, ali joj se glava nalazi u tamnim koridorima zapadnih službi.

BITKA ZAKONOM U Državnu dumu tako je iz Putinovog kabineta stigao predlog zakona dugačkog i rogobatnog naziva: „O zabrani pojedinim kategorijama lica da otvaraju i imaju račune (štedne uloge), čuvaju gotovinska novčana sredstva u inostranim bankama koje se nalaze izvan granica RF i imaju hartije od vrednosti inostranih emitenata“. U skladu sa ovakvim nazivom, prilično je zapetljana i sama procedura, kao i obuhvat ovog zakona. To je i dalo municiju Putinovim kritičarima da ospu paljbu, ali čitav poduhvat ima mnogo dublji značaj i smisao nego što se na prvi pogled može videti. U najkraćem, formalna suština zakona jeste da će činovnicima koji donose odluke od federalnog značaja biti zabranjeno da poseduju novac na inostranim računima (stranih banaka), kao ni da imaju u vlasništvu obveznice drugih država i akcije i obligacije inostranih kompanija. A to je, kako se predviđa, tek prva bitka na širokom frontu „nacionalizacije“ ruske elite.
Naveden je i detaljan spisak funkcionera i institucija na koje će se odnositi zakonska zabrana: predsednik, vlada, oba doma parlamenta, gubernatori, članovi regionalnih skupština, sudije Ustavnog, Vrhovnog, Višeg arbitražnog i federalnih sudova, državni tužilac i njegovi zamenici, sekretar Saveta bezbednosti, predsednik i članovi Saveta direktora „Centralne banke“, ombudsman, rukovodstvo Računske komore (revizorske institucije), članovi Centralne izborne komisije, rukovodioci državnih korporacija, kompanija i suverenih fondova RF. Za sve navede kategorije, zabrana se odnosi i na njihove bračne partnere i maloletnu decu, dok roditelji, rođaci i punoletna deca ostaju van domašaja zakona. Funkcionerima se, za sada, ne zabranjuje ni posedovanje nekretnina u inostranstvu, ali će morati da dokažu poreklo takve imovine.

[restrictedarea] Po isteku tri meseca od dana stupanja zakona na snagu, svi pobrojani moraće da se „pročiste“ od nedozvoljenog vlasništva, a u suprotnom im sledi smena sa funkcija. Tako „blaga“ sankcija dala je i povoda kritičarima da se obruše na Putina, uglas tvrdeći da predsednik ne želi da udari žestoko na korupciju, već, eto, mazi i miluje svoje funkcionere. I svi američki i evropski mediji koji su se bavili ovom temom, takođe su zakon ocenjivali sa stanovišta „borbe protiv korupcije“, objašnjavajući kako ne sadrži dovoljne „antikoruptivne mehanizme“, kakve su uvele novoprimljene članice EU sa istoka Evrope. Sve bi to, možda, i bilo tačno, da nije jedne „sitnice“. Novi zakon, kako je to primetio i glavni urednik nedeljnika „Odnako“ Mihail Leontjev – uopšte i nema za cilj borbu protiv korupcije, već suverenizaciju Rusije, što je Putinov glavni zadatak već skoro godinu dana, od kada se vratio u Kremlj!
Osnovni problem jeste sukob interesa, i stalna pretnja da činovnici koji donose odluke vezane za suverenitet zemlje budu zavisni od drugih država, objašnjava Leontjev i napominje da bi oni trebalo da shvate da su državni funkcioneri koji štite suverenitet zemlje. U tome, zapravo, i jeste suština Putinovog zakona, a radi boljeg razumevanja trebalo bi se vratiti nekoliko meseci unazad. Neposredno po povratku Putina u Kremlj, maja prošle godine, jedan deo stručne javnosti u Rusiji otvoreno je najavio skori obračun predsednika sa elitom, koja se potpuno odvojila od interesa države i živi svojim nezavisnim životom. Najava odlučne borbe usledila je odmah posle predsedničke inauguracije, kada je Putin, na visoku funkciju svog ovlašćenog predstavnika u Uralskom federalnom okrugu, postavio fabričkog radnika Igora Holmanskih – zaobilazeći sve „proverene kadrove“ vladajuće Jedinstvene Rusije. To je bio snažan signal da bi i ubuduće na važne funkcije mogli da dolaze potpuno novi ljudi, a najvažniji kriterijum bi bio lojalnost Rusiji i patriotizam.

SAM PROTIV SVIH Kako smo tada pisali („Pečat“ br. 217), pred Putinom su dva puta. Ili će, posle 12 godina, završiti posao započet uklanjanjem tek nekolicine najagresivnijih oligarha, ili će elita, malo-pomalo, ukloniti njega. To je u komentaru „Komsomolskoj pravdi“ objasnio analitičar Sergej Černjahovski: „Na elitnom nivou, on je praktično sam protiv svih. Ali je iza njega većina zemlje. Samo što je ona iza njega baš zato, i samo do tada, dok je on protiv te jake i bogate manjine, protiv elite.“ Drugi put, „kohabitacije“ sa elitom kojim se Putin kretao tokom svoja prva dva mandata, praktično za njega više ne postoji. Pre svega zbog toga što je elita u ogromnoj meri pod uticajem Zapada, koji više i ne krije planove za rušenje Putina, a ako bi stao na njenu stranu, aktuelni predsednik bi veoma brzo doživeo sudbinu Jeljcina, koga je narod prezreo zbog povlađivanja oligarsima. U maju smo najavili da će obračun sa elitom, najverovatnije, započeti u jesen 2012, ali je ovaj proces ipak odložen za nekoliko meseci. Tada još nije bilo poznato da će Putin najpre inicirati niz zakona kojima suzbija uticaj nevladinih organizacija finansiranih iz inostranstva, kao i drugih stranih faktora, na političke procese u zemlji.
Sada je, očito, red došao i na „elitu“, s tim što na meti nisu pojedinačni oligarsi, već postepena demontaža čitavog staleža, njihovog vrednosnog sistema i načina delovanja. Moskva mora hitno da pristupi procesu koji su analitičari već nazvali „nacionalizacija elite“ i „deofšorizacija Rusije“. Prema rečima glavnog urednika radija „Ruska služba novosti“ Sergeja Dorenka, za današnju rusku elitu karakterističan je „metod karaulskog osvajanja Rusije“ – kada tajkuni žive u inostranstvu i svoju budućnost vezuju za Britaniju, Švajcarsku ili SAD, a u Rusiji imaju samo ofšor kompanije, poput isturenih karaula, na kojima vrše ispumpavanje novca koji prebacuju van granica zemlje. Iako je reč o formalno ruskim državljanima i formalno legalnim poslovima, ovi ljudi se u većini ne mogu smatrati lojalnim ruskoj državi. „Dok ova tendencija ne bude slomljena, neće biti pravog razvoja Rusije. Oslonac bi trebalo tražiti u patriotskom delu elite, a tamo gde kultura ne pomaže, pomoći će strah“, smatra Dorenko.
Prema istraživanjima vodećeg ruskog instituta VCIOM, građani najnegativnije reaguju na dve reči: „revolucija“ i „elita“. Tako je Putin i podesio redosled poteza – najpre se obračunao sa prozapadnim revolucionarima, a sada na red dolazi a(nti)nacionalna elita. Generalni direktor VCIOM-a Valerij Fjodorov kaže da svaka inicijativa koja ima za cilj obuzdavanje elite i odlivanje kapitala iz Rusije, uživa „uragansku podršku“ stanovništva, a dve trećine Rusa smatra da bi se pitanjem „nacionalizacije elite“ trebalo baviti upravo sada! Jer, nema dileme da talas prošlogodišnjih protesta i demonstracija nije mogao biti izveden bez snažne unutrašnje podrške krugova u Rusiji čiji poslovi na Zapadu zavise od dobre volje Vašingtona i Brisela.
Javna je tajna da je američki potpredsednik Džozef Bajden, kada je pre dve godine poručio Putinu da se skloni sa političke scene i ne kandiduje se ponovo za predsednika, pripadnicima elite zapretio da će se biznismeni i političari koji podrže ruskog lidera – naći na udaru Zapada. Da će im biti zabranjen ulazak na teritoriju SAD-a i EU, a njihova imovina i poslovi zamrznuti i uništeni. Da je ovo tačno, potvrđuje i nedavno usvojeni „Zakon Magnitskog“, kojim su upravo predviđene sve ove sankcije za ruske državljane koji su „umešani u kršenje ljudskih prava“, što je samo šifra za Putinove saradnike. Tako je sada Putin, predlažući novi zakon, pomogao državnim funkcionerima da ostanu lojalni svojoj državi, jer Zapad neće moći ništa da im zapleni – ako ništa i nemaju u zapadnim bankama. A ako stranci nemaju čime da ih ucene, onda će ruski političari i biznismeni konačno moći da budu ono što bi trebalo da budu – pripadnici državne i nacionalne elite.

[/restrictedarea]