Prva linija odbrane Srbije

Tekst i foto Zoran Vlašković

Velikim protestnim skupom u Kosovskoj Mitrovici, Srbi sa Kosmeta ponovo pokazali koliko su odlučni u otporu otimanju srpskih teritorija

Na nikad većem protestnom mitingu, održanom 30. januara u severnom delu Kosovske Mitrovice, 10.000 okupljenih Srba sa celog Kosova i Metohije, ali i brojnih učesnika iz Srbije, odlučno je poručilo „ne“ granici i carini sa Srbijom i „ne“ briselskim dogovorima. Organizatori skupa bile su lokalne samouprave Zubinog Potoka, Zvečana, Leposavića i severnog dela Kosovske Mitrovice, a protest je održan na Trgu Šumadija, na kojem je od 1999. do danas više od dvesta puta i u raznim prilikama izraženo protivljenje nezavisnom Kosovu i prištinskim institucijama.
„Ako je neko u Briselu i Vašingtonu, ali bogami i u Beogradu, pomislio da je slomio srpski otpor na Kosovu i Metohiji, grdno se prevario“, kazao je predsednik Opštine Kosovska Mitrovica Krstimir Pantić. „Ne plašimo se nikakve sile, ni pretnji. Po cenu da nas sve pobiju, nikada nećemo priznati takvu kvazitvorevinu. Naš prošlogodišnji referendum, kojim smo sa 99,96 odsto glasova odbacili albanske institucije, nije prošlost već je naše opredeljenje. Od naše države Srbije i vlade tražimo da oni od nas ne zahtevaju da aminujemo nezavisnom Kosovu. Međunarodna zajednica ne može Prištini dati državu ukoliko Srbija to neće i ne želi. Mi nismo protiv Evrope i EU, ali u Evropu ne možemo da ulazimo na kolenima i pognute glave. Takva nam Evropa ništa ne treba.“

[restrictedarea] „Briselski dogovori su haška presuda za Kosovo i Metohiju“, kazao je predsednik Opštine Zubin Potok Slaviša Ristić. „Vređaju nas pojedinci iz vlasti, kad kažu da je važnije sedam miliona građana Srbije od Srba sa severa Kosova, koji su prepreka za ulazak u EU. Srbi na severu Kosmeta nisu stado ovaca, pa kad zagusti, Beogradu dođe da ih proda bilo kome zarad EU. Neka prodaju one sa Dedinja koji hrle u EU. Za nas nezavisno Kosovo ne postoji ni danas, nije postojalo ni kada su ga proglasili 2008. godine, ni kada su nas bombardovali 1999. godine.“
Nebojša Radojević je, govoreći u ime privrednika, rekao da su dogovori u Briselu klasična kapitulacija Srbije i da Srbi na severu Kosmeta nikada neće prihvatiti da plaćaju carinu Prištini, niti da se prelaz kod Leposavića tretira kao granica. Aleksandar Pavić iz inicijative „Nikad granica“ iz Beograda je kazao da su Srbi na severu Kosova i Metohije branioci Ustava Srbije i celovitosti države, i da u tome imaju sve veću podršku čitavog naroda Srbije.
Uz podizanje ruku, okupljeni na protestnom mitingu su praktično jednoglasno podržali Deklaraciju od sedam tačaka:
1. Odbacuju se svi postignuti sporazumi iz dijaloga Beograda i Prištine u Briselu uz posredovanje EU.
2. Izričito zahtevamo da se prekinu dalji pregovori i prihvatanje nametnutih i štetnih sporazuma.
3. Od Ustavnog suda Republike Srbije zahtevamo da bez odlaganja donese odluke o ustavnosti i zakonitosti postignutih sporazuma iz Brisela i uredbi Vlade Republike Srbije donetih za njihovu primenu.
4. Na severu Kosova i Metohije postoje i deluju institucije Republike Srbije kao jedino legalne i legitimne, i niko nema pravo da ih ukida i protivno volji građana menja ustavnopravni poredak, i na prelazima Jarinje i Brnjak uspostavlja granice i carine sa Republikom Srbijom.
5. Pozivaju se građani, privredni i drugi subjekti, na bojkot i druge vidove otpora i građanske neposlušnosti, uključujući i postavljanje barikada, prema svim pokušajima instaliranja institucija tzv. „republike Kosovo“ na severu Kosova i Metohije.
6. Najoštrije osuđujemo najnovije nasilničke napade kosovskih Albanaca na Srbe, srpska groblja, srpsku kulturnu baštinu, institucije Republike Srbije. Od predstavnika međunarodne organizacije na Kosovu i Metohiji zahtevamo da se svi događaji u najkraćem roku rasvetle i pravno sankcionišu. Od svetske javnosti očekujemo odlučniju i jasnu osudu necivilizacijskog i nasilničkog ponašanja albanskih ekstremista i takozvanih institucija prema Srbima.
7. Od nadležnih organa Republike Srbije i predstavnika međunarodnih organizacija i institucija tražimo da se u potpunosti poštuje demokratski iskazana volja naših građana na Referendumu iz februara 2012. godine. [/restrictedarea]