Zoran Čvorović: ZORAN ČVOROVIĆ: JANUSOVO LICE PLATFORME O KIM

SPOLJNI KLJUČEVI ZA TUMAČENJE SADRŽAJA PLATFORME

Ključ prvi – način obaveštavanja o sadržaju platforme. Sa sadržajem dugo najavljivanog teksta nacrta državne platforme za razgovore sa predstavnicima Privremenih instuticija samouprave na KiM (PIS), čiju je izradu preuzeo na sebe predsednik Republike Tomislav Nikolić građani Srbije su se upoznali na krajnje neuobičajen način. U ovom slučaju funkciju političkog obaveštavanja Srbijinih birača nisu realizovali organi njihove države, političke stranke ili javni servis, koga finansijski izdržavaju, već su se za to pobrinuli američki i separatistički albanski mediji, kao i čuveni „neimenovani”, a dobro obavešteni domaći i strani krugovi i pojedinci. Istovetan tretman državna vlast je pokazala i prema političkim predstavnicima tih istih birača jer su konsultacije o nacrtu platforme sa predsednicima najvećih opozicionih parlamentarnih stranaka usledili tek posle razgovora sa stranim ambasadorima. Poslednji na listi sagovornika predsednika Republike našli su se oni kojih se ova platforma najviše i najneposrednije tiče – zvanični predstavnici Srba sa KiM.

Kako je odbrana suvereniteta i teritorijalnog integriteta države Srbije na KiM ne samo najvažnije političko pitanje u Srbiji već osnovna ustavna obaveza svih državnih organa (preambula Ustava RS od 2006), ovakav redosled u obaveštavanju birača i njihovih političkih predstavnika pokazuje krajnje ignorantski odnos predstavnika državne vlasti prema građanima, kao jedinim nosiocima suverenosti u Republici Srbiji (čl. 2. Ustava).1) Takvi postupci ne samo da prevazilaze granice dobrog političkog reda već opominju na praksu koja će izvršnu vlast (predsednika Republike i Vladu) učiniti dominantnom u odnosu na parlament i politički otuđenom u odnosu na građane Srbije, a zavisnom od stranog faktora. Da je Vlada protivno Ustavu već uzurpirala suverenost koja pripada građanima Srbije jasno pokazuje nastavljanjem slepog vođenja bezalternativne evropske politike, koja od stranaka koje čine tri četvrtine sadašnje parlamentarne većine nije kandidovana na izborima, pa stoga za njeno vođenje i nisu dobili mandat od birača, a po istraživanjima javnog mnjenja u ovom trenutku je ne podržava preko dve trećine građana Srbije. Uostalom, prvi potpredsednik Vlade Srbije i ne krije da bi stav „nećemo da sarađujemo sa EU… verovatno najveći deo naroda želeo, ali ja ne mogu, ne zbog biračkog tela”, pojašnjava Vučić, pri tom ne otkrivajući sadržaj svojih obaveza prema evroatlantskom establišmentu, koji je takav da ga tera na nipodaštavanje volje sopstvenih birača. 2) I premijer Dačić je nedvosmislen kada je u pitanju izbor političke volje kojoj treba dati prioritet u rešavanju kosovskometohijskog pitanja: „Beograd mora svoju politiku da kreira uzimajući u obzir međunarodne faktore”. 3) Stoga pod svetlom političke volje onog faktora koji je članovima Vlade Srbije danas preči treba tumačiti nedorečenosti i kontradiktornosti koje vrebaju iz teksta nacrta pregovaračke platforme koji je pušten u javnost.

Ključ drugi – platforma posle dogovora o prelazima, a pre odluke Ustavnog suda. Nacrt platforme za pregovore sa predstavnicima Privremenih instuticija samouprave na KiM postao je predmet javne diskusije, ali tek pošto su predstavnici Vlade R. Srbije u formi uredbe o integrisanim prelazima dali svoju saglasnost na teritorijalno i fiskalno zaokruživanje državolike tvorevine NATO-terorista na KiM. Istovremeno, nacrt platforme je urađen pre odluke Ustavnog suda o zahtevu 25 poslanika Narodne skupštine Republike Srbije da se oceni ustavnost tzv. briselskih uredbi Vlade Srbije. Ove činjenice najpre ukazuju da je za kreatore platforme, podjednako kao i za predstavnike SAD i EU, teritorijalni integritet tzv. Republike Kosovo, kao jedno od osnovnih obeležja države – neupitan; drugo, da će se pregovaračka rešenja za KiM tražiti nezavisno od normi važećeg Ustava Srbije. To je, između ostalog, potvrdio i premijer Dačić istakavši da Vlada Srbije u pregovorima neće dovoditi u pitanje postojanje carinskog sistema tzv. Kosova („Nama nije cilj da se izbegne plaćanje carina i dažbina…”). 4) Iz ovih činjenica jasno proizilazi da nejasna, nedorečena i kontradiktorna rešenja iz nacrta pregovaračke platforme po najmanje treba tumačiti u duhu normi važećeg Ustava Srbije.

Ključ treći – platforma nije „sveto pismo”. Premijer Dačić je u danu konsultacija predsednika Nikolića sa liderima opozicionih parlamentarnih stranaka o pregovaračkoj platformi jasno opredelio prirodu i domete ovog dokumenta. On je istakao da predloženi tekst platforme ne treba smatrati „svetim pismom”, te da je njen predlog rešenja „deo nečega o čemu se razgovara”. 5) Sledstveno, platforma nije zamišljena kao konačni akt sa politički obavezujućim smernicama za Srbijine pregovarače, a koji kao takav u formi rezolucije treba da bude usvojen u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Time se potpuno devalvira težina onog stava iz platforme iz koga proističe da će se Srbijin „visoki predstavnik” i „pregovarački tim” isključivo kretati u okvirima precizno datog „posebnog ovlašćenja”. I evropski zvaničnici shvataju pregovaračku platformu države Srbije samo kao jedan od mogućih predloga za rešenje prilika na severu KiM, koji će se na pregovorima tretirati isto kao i eventualni kontrapredlozi onih koji pregovaraju u ime albanskih separatističkih vlasti. Samo u ovom svetlu platformu pohvaljuje i nemački ministar odbrane De Mezijer, istakavši kako „sama činjenica da postoji neki predlog je veliki pomak”. „Sada bi i kosovska strana”, dodao je De Mezijer, „trebala da iznese neki predlog“. 6) Neobavezujući karakter platforme za Srbijine pregovarače i iskustvo sa svim dosadašnjim razgovorima o KiM u evroatlantskoj režiji, od Rambujea do Beča, upućuju na zaključak da će tokom pregovora iz sadašnjeg nacrta platforme otpasti sva ona rešenja koja se trenutno čine državno i nacionalno prihvatljivim za Srbiju, ali neprihvatljivim za albanske separatiste. Da ovakva sudbina čeka Srbijinu pregovaračku platformu već su pokazali pojedini predstavnici poslovično „nepristrasnog” stranog posrednika, kome je Srbija poverila rešavanje svog ključnog untrašnjeg državnog pitanja. Naime, šef delegacije EU u Srbiji, V. Dežer, izjavio da „postoje delovi koji zahtevaju još fine dorade, kako bi bili prihvatljiviji za sve strane u procesu”. 7)

DVA LICA JEDNE PLATFORME

Predlog nacrta pregovaračke platforme koji je dostupan javnosti, 8) usled niza nedorečenosti i kontradiktornosti, liči na dokument sa dva lica.

Nesporno u platformi:

1) Osnovna teza od koje polazi celokupni tekst nacrta Srbijine pregovaračke platforme odnosi se na„prevazilaženje institucionalnog paralelizma na teritoriji AP KiM”. Jasno je da se ovim stavom izlazi u susret trenutno glavnom zahtevu SAD i EU da se Srbija državnopravno povuče sa KiM, tako što će ukinuti svoje organe: republičke, pokrajinske i organe lokalnih samouprava, čime bi prestalo delovanje njenog javnog poretka na teritoriji AP KiM;

2) Formiranje u okviru samostalnog pravnog poretka Pokrajine Zajednice srpskih opština na KiM (ZSO), koju bi činile četiri opštine sa severa KiM, kao i većinske srpske i nealbanske (Gora) opštine južno od Ibra. Po taksativnom određivanju poslova koji spadaju u autonomnu nadležnost ZSO, kao i po tome što se organizacija i funkcionisanje ZSO uređuje Specijalnim statutom koji se donosi na osnovu ovlašćenja iz najvišeg pravnog akta Pokrajine, ZSO prema predlogu platforme ima pravnu prirodu srpske teritorijalne autonomije. Doduše, na prostoru koji ne predstavlja jednu neprekinutu teritorijalnu celinu. Kako su istakli sami sastavljači platforme, ona je u pogledu autonomnih nadležnosti ZSO dobrim delom urađena po ugledu na čl. 84. st. 2. tač. a-n. Statut Katalonije. Takođe, po ugledu na čl. 8. Statuta Katalonije predviđeno je da ZSO ima svoje ambleme (grb, zastavu i himnu). (http://www.gencat.cat/generalitat/eng/estatut/index_2006.htm);

3) Formiranje od srpskih enklava, pre svega ruralnih, tzv. regiona sa specijalnim statusom, koji bi po onome što stoji u platformi, zapravo, imali status jedinica lokalne samouprave u okviru pravnog poretka Pokrajine. Ukoliko država Srbija ne bi uspela da organizovano i trajno vrati prognano srpsko stanovništvo, pre svega u Metohiju, ovakve minijaturne lokalne samouprave ne bi imale nikakvu materijalnu osnovu za svoje funkcionisanje. Ubrzo bi se pretvorile u sa strane održavan multietnički ukras na genocidnom državolikom telu tzv. Kosova;

4) U formi predloga u platformi se predviđa teritorijalna podela pokrajine na regione, od kojih bi jedan činila ZSO. Regioni bi bili podjednako predstavljeni u tzv. Domu regiona i verskih zajednica pokrajinskog dvodomnog zakonodavnog tela. Ovim elementom regioni se, iako nemaju pravo na samokonstituisanje-ustavotvorstvo, približavaju statusu federalnih jedinica;

5) Takođe, samo u formi predloga, u platformi stoji zahtev za demilitarizacijom Pokrajine, pa bi shodno tome jedine snage bezbednosti bile Kosovske policijske snage, a u okviru njih i autonomna policija ZSO. Platformom se predlaže da garanti bezbednosti Pokrajine budu vojne snage EU, Srbije i Albanije.

Nedorečenosti u platformi:

1) U nacrtu Srbijine pregovaračke platforme, osim na nivou predloga za teritorijalnu regionalizaciju pokrajine i uvođenje dvodomnog zakonodavnog tela, potpuno je izostao bilo kakav predlog za uređenje pokrajinskog nivoa vlasti. Ovakav pristup je više nego čudan za državu koja bi svaki međunarodni razgovor trebala da iskoristi za snažno afirmisanje svog suvereniteta na KiM. S tim u vezi je i nepominjanje u platformi Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti, jedinog međunarodnopravno važećeg akta kada je u pitanju status Kosova i Metohije, koji uz to izričito jemči teritorijalni integritet i suverenitet države Srbije na KiM. Odsustvo iz pregovaračke platforme bilo kakvog predloga modela za uređenje pokrajinskog nivoa vlasti doprinosi da opšta predstava o rešenju predloženom u platformi bude mutna. Tako se u njoj samo uzgred navodi kako bi Pokrajina trebala da ima samostalnu organizaciju sudske vlasti, što je isključivo svojstveno federalnim jedinicama u federaciji. To je suprotno važećem Ustavu R. Srbije, koji AP KiM definiše kao suštinsku teritorijalnu autonomiju. Osim toga, potrebno je zakonom prvo definisati autonomni delokrug poslova AP KiM da bi se tek potom definisao autonomni delokrug ZSO. Inače bi prevelik krug autonomnih poslova ZSO, ili obesmislio postojanje AP KiM, ili bi otvorio pitanje federalizacije Republike Srbije. Uz jednu rezervu, možda ovakav obrnuti nomotehnički pristup iz nacrta pregovaračke platforme diskretno pokazuje da je ona pisana za srpsku teritorijalnu autonomiju u okviru nezavisnog Kosova;

2) Mada su predlogom platforme pobrojani poslovi koji čine autonomnu nadležnost ZSO, nedorečeno je da li u vršenju ovih poslova srpska teritorijalna autonomija ima i pravo na izvorno samostalno zakonodavstvo. Takođe, platforma ni načelno ne definiše izvore prihoda iz kojih bi se finansiralo vršenje poslova iz autonomnog delokruga ZSO;

3) U platformi je potpuno izostalo definisanje odnosa pokrajinskih upravnih organa prema organima srpske autonomije, pa je nejasno da li pokrajinski organi mogu da vrše samo kontrolu zakonitosti rada ili je nezavisnost organa srpske teritorijalne autonomije znatno manja, pa pokrajinski organi mogu da vrše i kontrolu celishodnosti rada; uz to ne zna se da li mogu i pod kojim uslovima da raspuštaju organe ZSO (što inače predstavlja klasično ovlašćenje centralne vlasti prema organima teritorijalne autonomije);

4) Nejasno je iz platforme kako će ZSO uticati na izbor sudija kada po prirodi teritorijalne autonomije pravosuđe ne spada u njen autonomni delokrug. Takođe, nejasno je kojim mehanizmima bi policija na teritoriji ZSO, organizovana na osnovu zakona Pokrajine i organizaciono uključena u Kosovske policijske snage, mogla efektivnu da bude rukovođena od izvršne vlasti ZSO.

Kontradiktornosti u platformi:

Kao najkrupniji nedostatak platforme DSS je istakla nejasno definisanje ustavno-pravnih veza Srbije i Kosova, jer, kako je odmah posle razgovora sa pretsednikom Nikolićem primetio Vojislav Koštunica, „ovako ostaje pitanje da li je to autonomija Srba unutar autonomne pokrajine u sastavu Srbije ili unutar nezavisnog Kosova”. 9)

I pored ovakve primedbe, čini se da se u platformi ipak nalaze dva stava koja mogu da posluže kao polazište za definisanje odnosa države Srbije i AP KiM. Doduše dva pravno gledano potpuno kontradiktorna stava, koja pokazuju pravo, janusovo lice nacrta pregovaračke platforme.

1) Prvi stav je istaknut na početku platforme i u njemu stoji da „prava i nadležnosti koje mogu biti dodeljene Privremenim institucijama samouprava (PIS) kao rezultat pregovora biće samo prebačene na organe AP KiM u skladu sa Ustavom, zakonima i drugim propisima Republike Srbije”. To u praksi znači da bi se rezultat političkih razgovora predstavnika države Srbije i albanskih sepratista sa KiM pretočio, prema čl. 182. st. 2. Ustava Srbije, u predlog zakona o suštinskoj autonomiji AP KiM. Ovakav zakon bi se, saglasno čl. 203. st. 7, doneo po postupku predviđenom za promenu Ustava, što znači da bi bila potrebna dvotrećinska većina od ukupnog broja poslanika u Narodnoj skupštini, a potom i potvrda građana na ustavotvornom referendumu. 10) Samo se na ovaj ustavom izričito propisani način mogu zakonito u delo sprovoditi politički dogovori koji se tiču uređenja suštinske autonomije na KiM;

2) Potpuno suprotno polazište za definisanje odnosa Srbije i Kosova nalazi se u platformi samo nekoliko redova dalje. Ovde se polazi od teze da je „Srbija svojim delanjem u dosadašnjem toku političkog procesa… ponudila PIS ograničenu zakonsku i međunarodnu personalnost i legitimitet…”, te da „razgovori na visokom političkom nivou treba da budu vođeni imajući u vidu prevazilaženje institucionalnog paralelizma na teritoriji AP KiM”. Rezultat razgovora, vođenih pod pokroviteljstvom EU, između predstavnika države Srbije i predstavnika albanskih separatističkih vlasti treba da se ogledaju u uspostavljanju „takve vlasti na teritoriji Pokrajine koju će priznavati sve strane u procesu, kao i ustanovljavanja čvrstih zakonskih i političkih garancija na nivou Pokrajine i međunarodne zajednice za politička, teritorijalna i druga prava nacionalnih zajednica na celoj teritoriji Pokrajine”. Predlagač Srbijine platforme se na kraju ograđuje stavom da će se razgovori voditi „bez zadiranja u pitanje međunarodnog i državnog statusa PIS”.

Najpre, pravo na međunarodnu ličnost (personalnost) je jedno od osnovnih prava koje je neodvojivo od države i ono se sastoji u tome da svaka država kao subjekt međunarodnog prava može slobodno da zasniva svoje međunarodne odnose. Ograničeni međunarodnopravni subjektivitet (personalnost), pomenut u nacrtu platforme, kroz istoriju se vezivao za polusuverene autonomne teritorije, čiji je status bio ustanovljen međunarodnim ugovorom, kojim se garantovala potpuna unutrašnja samouprava. Takav status je, između ostalog, uživala Kneževina Srbija u okviru Turskog carstva u periodu od Pariskog (1856) do Berlinskog ugovora (1878). Međutim, autonomne teritorije nisu, kao ni Srbija u Parizu 1856, učestvovale u međunarodnim pregovorima, pa se kao potpisnik međunarodnog ugovora kojim se garantovala njihova unutrašnja samouprava javljala država koja je bila formalni međunarodnopravni suveren, u slučaju Kneževine Srbije bila je to Turska. Suprotno tome, PIS se u platformi pominju kao pregovaračka strana statusno jednaka državi Srbiji („…sve strane u procesu… ”), koja ima ugovorni kapacitet (iuscontrahendi) da sa Srbijom (i EU) zaključi međunarodni akt, koji se u platformi doslovno naziva „sporazumom” (agreement). U ovom sporazumu se doduše neće naći klauzula o eksplicitnom priznanju tzv. Kosova, ali će se, prema prevlađujućem stavu nauke međunarodnog javnog prava, u svakom slučaju raditi o prećutnom međunarodnom priznanju. 11) Platformom se izričito priznaje međunarodni ugovorni kapacitet tzv. Kosova u delu u kome se predviđa zaključenje ugovora po ugledu na Lateranske ugovore od strane SPC sa „Pokrajinom”.

Ipak, ma kako bitna, rasprava o postojanju i formi međunarodnog priznanja u ovom slučaju ima drugorazredni, teorijski značaj. Uostalom, priča o međunarodnom (ne)priznanju tzv. Kosova je i puštena u opticaj sa svrhom, da se pod smokvinim listom zaklinjanja Srbijinih zvaničnika – da nikada neće priznati Kosovo, omogući državolikoj tvorevini albanskih separatista da postepeno stekne suverenost na celokupnoj teritoriji KiM. Uz to, možda će invetivne i pragmatične briselske birokrate ponuditi Srbijinim pregovaračima da separatističkoj vlasti na KiM organizaciono preuređenoj tokom budućih pregovora, priznaju legitimitet u formi nekog jednostranog akta (izjava i sl.).

SUVERENOST KAO KLJUČ ZA ODBRANU KOSOVA I METOHIJE

Zvanično ukidanje pravnog poretka i institucija države Srbije na KiM kroz formu nekakvog međunarodnog sporazuma predviđenog pregovaračkom platformom i instaliranje umesto njega reformisanog poretka, koji već sada EU većinski priznaje kao državni, a Srbija bi ga po izjavama njenih zvaničnika ofisijelno prihvatila kao privremeni i samoupravni – bilo bi državno neodgovorna avantura, pogubna po suverenost Republike Srbije na KiM. Naime, Srbijina suverenost na KiM nije samo formalnopravno zagarantovana Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti već realno postoji preko funkcionisanja institucija države, i to u meri u kojoj je neefektivna vrhovna vlast tzv. Republike Kosovo. Preciznije, tzv. Republika Kosovo nije država, ne samo zbog toga što nije kao takva priznata od većine država sveta na čelu sa dve stalne članice Saveta bezbednosti, već prvenstveno zato što na delovima teritorije i na građanima koji žive na tim teritorijama nema najvišu efektivnu vlast sposobnu da natera pojedinca da se povinuju njenim zapovestima. Efektivnost vlasti ove natovsko-terorističke tvorevine bila bi u srpskim sredinama širom Kosmeta jednaka iluziji da nema vojnih snaga NATO država. Imajući to u vidu, Republika Srbiji ne bi smela svojim budućim delovanjem da međunarodnopravne garantije iz Rezolucije 1244 potpuno liši uporišta u realnosti i time učini težom odbranu od strane svojih saveznika u Savetu bezbednosti.

S tim u vezi, molba upućena ministru odbrane SAD Leonu Paneti od potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vučića da trupe KFOR-a i u budućnosti ostanu vojno prisutne na KiM direktno je protivna srpskim državnim i nacionalnim interesima na KiM. Jer, vojnici KFOR-a štite Srbe na KiM samo u meri u kojoj oni žele da postanu multietnički ukras državolike tvorevine albanskih separatista. Osnovni cilj KFOR-a, odnosno NATO na KiM je da omoguće njihovom međunarodnopravno mrtvorođenom državolikom monstrumu da protokom vremena oživi tako što će se ubiti život državi Srbiji kao jedinom legalnom državotvornom organizmu na teritoriji KiM. Zato Srbima na KiM jedinu instinsku zaštitu, vidljivu i nevidljivu, mogu da pruže institucije njihove država, ali one koja je spremna da postepeno i kontinuirano vojno i ekonomski jača, u duhu onoga što je govorio, ali i vrlo konkretno ponudio potpredsednik Vlade Ruske Federacije Dmitrij Rogozin. 12)

Da zaključimo, odnos pregovaračke platforme prema Srbijinoj suverenosti na KiM je janusovski dvojak. U modelu u kome se predlaže da rezultat pregovora bude pretočen u zakon o suštinskoj autonomiji, naravno, i uz odluku Ustavnog suda o tzv. briselskim uredbama suverenost države Srbije na KiM bi dobila snažno normativno uporište. U modelu potpune zamene kroz međunarodne pregovore pravnog poretka države Srbije samostalnim poretkom Kosova Srbija bi nad KiM potpuno izgubila suverenost, a bez suverenosti, koju Slobodan Jovanović vezuje za onu vlast koja je „na jednom parčetu zemljišta najviša” – nema države. Pošto je suverenost više faktička nego pravna kategorija, jer se „nova država najčešće stvara suprotno unutrašnjem pravu ranije države”, natovsko-teroristička tvorevina na KiM postaće „država” u onoj meri u kojoj država Srbija efektivno ne bude prisutna u svojoj južnoj pokrajini. To najbolje potvrđuje iskustvo Kneževine Srbija, koja „eliminišući Tursku iz procesa stvaranja prava, dolazi u stanje da sama propisuje svoj pravni poredak, ali i da samostalno stupa u međunarodne odnose”. 13) Zato je međunarodno priznanje Srbijine nezavisnosti na Berlinskom kongresu, kao deklaratorni akt, oduzelo Turskoj samo jedno „golo pravo” (nudumius) koje je do tada uživala kao formalni suveren.

Pre ulaska sa „pregovorima” Stefanović-Tahiri i Dačić-Tači u EUropsku avanturu, Srbija je na svojoj strani imala efektivnu suverenost na delu KiM, oličenu u svojim institucijama, međunarodnopravne garantije teritorijalnog integriteta i suvereniteta na KiM ujemčene Rezolucijom 1244 i nepokolebljive saveznike u odbrani važećeg međunarodnog prava u Savetu bezbednosti – Rusiju i Kinu. Šta će Srbiji od svega toga preteći u budućnosti ukoliko bude sumanuto jurila EUropskim bezalternativnim putem – može samo da se nasluti.

MORAL I USTAV

U nameri da njihove kodifikacije traju što duže, starovekovni vladari su ih svečano uklesivali u kamene stubove – stele. I reč karakter potiče od grčke reči χαράσσω, koja je označavala urezivanje, usecanje, a potom i znak u kamenu. Ocenjujući kako je platforma koju je ponudio predsednik Republike podložna promenama, premijer Dačić se ironično zapitao: „Da li mi hoćemo da donesemo platformu, da je ukucamo u stenu i kažemo – ovo je sveto pismo”. 14)

Tako su posredstvom Kosova karakter i pravo ponovo postali ključna pitanja na koja će u budućim danima i mesecima davati svoj odgovor srpski političari. Oni koji su se do sada na srpskoj političkoj sceni pokazali kao najdosledniji branioci obe ove vrednosti imaju istorijsku obavezu da povedu srpski narod na put borbe za moral i Ustav. Jer „samo zakon”, kako je pisao u vreme Prvog srpskog ustanka čuveni Boža Grujović, „će nas braniti i slobodu i voljnost sačuvati”. Zato platformu treba uklesati u slovo i duh Ustava Republike Srbije i učiniti je obavezujućom za pregovarače. U suprotnom, gaženjem Ustava po volji pojedinaca izgubićemo i nacionalnu i ličnu slobodu jer, Grujovićevom rečju, „gdi jedan ili više po svojoj volji zapovedaju, zakon ne slušaju no ono što hoće čine, tu je umreo vilajet, tu nema slobode, nema sigurnosti, nema dobra, već je onde pustahiluk i hajdukluk, samo pod drugim imenom”. 15)

________

Uputnice:

1) http://www.parlament.gov.rs/upload/documents/Ustav_Srbije_pdf.pdf

2) http://www.pravda.rs/2012/12/20/vucic-bez-saradnje-sa-eu-ugrozen-ekonomski-opstanak-srbije/

3) http://www.nspm.rs/hronika/ivica-dacic-necu-pregovarati-sa-tacijem-i-eston-ako-se-dogovor-krsi.html

4) http://www.nspm.rs/hronika/ivica-dacic-necu-pregovarati-sa-tacijem-i-eston-ako-se-dogovor-krsi.html

5) http://www.nspm.rs/hronika/ivica-dacic-necu-pregovarati-sa-tacijem-i-eston-ako-se-dogovor-krsi.html

6) http://www.nspm.rs/hronika/berlin-predlog-visoke-autonomije-za-sever-kosova-predstavlja-veliki-pomak-srbije.html

7) http://www.nspm.rs/hronika/vensan-dezer-postoje-delovi-platforme-koji-zahtevaju-jos-fine-dorade.html

8) http://srb.fondsk.ru/news/2012/12/21/tekst-platforme-za-razgovore-o-kosovu.html; engleska verzija:http://www.vaseljenska.com/wp-content/uploads/2012/12/SKMBT_22312121813061.pdf

9) http://www.nspm.rs/hronika/vojislav-kostunica-nije-jasno-da-li-se-autonomija-tice-srba-unutar-autonomne-pokrajine-u-sastavu-srbije-ili-unutar-nezavisnog-kosova.html

10) R. Marković, Ustavno pravo i političke institucije, Beograd, 2008, str. 449.

11) M. Bartoš, Međunarodno javno pravo, knj. I, Beograd, 1954, str. 201-202, 248, 270; M. Pavlović, Preobraženski ustav-prvi srpski ustav, Kragujevac, 1997, str. 297-314.

12) http://srb.time.mk/read/73d3dcb6fd/9ab0453de5/index.html; http://www.politika.rs/rubrike/tema-dana/Novi-migovi-i-S-400-stizu-u-Srbiju.lt.html

13) S. Jovanović, DržavaI, Beograd, 1936, str. 224; M. Pavlović, Preobraženski ustav-prvi srpski ustav, str. 297-314.

14) http://www.nspm.rs/hronika/ivica-dacic-necu-pregovarati-sa-tacijem-i-eston-ako-se-dogovor-krsi.html

15) M. Pavlović, Pravna evropeizacija Srbije: 1804-1914, Kragujevac, 2008, str. 12-13.

Izvor: http://www.standard.rs ,http://srb.fondsk.ru/news/2012/12/25/ianusovo-lice-pregovarachke-platforme-o-kim.html