Platforma za Kosovo – prvi pokušaj ujedinjavanja kosovskih Srba?

Nekoliko meseci očekivanja i javnost se konačno upoznala sa srpskom platformom za Kosovo. Istina, upoznala se na vrlo čudan način: za programske tapke saznali smo ne od rukovodilaca zemlje i čak ne iz saopštenja zvaničnih medija, već iz dokumenta na engleksom jeziku koji je iz nekog razloga objavio na svom sajtu izvesni Daniel Server, ekspert za Blakan i profesor univerziteta Džons Hopkins. Zatim su za njegov sadržaj saopštila sva moguća kosovska izdanja, i tek zatim projekat je “primetio” Beograd, gde je uveče RTS potvrdio autentičnost dokumenta. U svakom slučaju, za osnovne tačke sada znamo: za osnovu se uzima katalonski model, Srbija insistira na stvaranju u okviru autonomne pokrajine Kosovo i Metohija autonome zajednice sprskih opština koje će imati ovlašćenja u takvim oblastima kao što je obrazovanje, zdravstvo, kultura, energtika, ekonomija, finansije, telekomunikacije i druge.

Mišljenja povodom platforme varijrau – od razočaranja iz serije „ništa novo“ do umerene podrške. Interesantno je posmatrati kako kosovski Srbi na Internetu, komentarišući dokument, ističu niz vrlo delotvornih predloga. Na primer, osigurati ravnopravnost za Gorance na Kosovu, osigurati u srpskim enklavama rad mibilne veze sprskih operatera, zaštiti istorijsku pripadnost pravoslavnih crkava i manastira koje sve češće pokušavaju da prestave kao kosovsku kulturnu baštinu, a ne srpsku.

Istina, patriotske snage Srbije nezadovoljne su platformom i opravdano pitaju – gde je pominjanje statusa: Na primer, naš kolega iz Leposavića, glavni urednik interenet-izdanja Srbi na okup Milan Jezdić piše: nigde se ne pominje teritorijalni integritet Srbije. Na kraju krajeva koga će da obavezuje platforma Srbije kad ih ne obavezuje ni rezolucija UN 1244 koja bi trebalo i morala da bude obavezujuća za sve.

U svakom slučaju, tačno je istakao premijer Dačić, tekuća verzija platforme nije Sveto pismo. To nije konačni tekst, šta više nije još ni usaglašen sa svima. Tako da se on može i treba razmatrati. To ćemo mi i učiniti sa Markom Matićem, politikologom, novinarom izdanja Elektronske novine, a drugi učesnik okruglog stola upoznaće nas sa tačkom gledišta Prištine – to je Ilir Deda, direktor Kosovsog instiuta za politička istraživanja i razvoj.

Da li su za vas bili iznenađenje predlozi koje sadrži nacrt platforme – prvo je pomenut entitet za sever Kosova, sada zajednica srpskih opština. Kakav je vaš odnos prema tim projektima.

Marko Matić: Platforma zapravo predstavlja nešto detaljnije razrađen plan Borisa Tadića u četiri tačke, koji je ranije već odbačen kako od same Prištine, tako i od većine zainteresovanih međunarodnih činilaca. Tadić je u tom planu dotadašnji prioritet očuvanja teritorijalnog integriteta na neki način preimenovao u nastojanje za rešenje kosovskog problema, što je ozvaničilo zakasnelu spremnost za razmatranje daleko šireg spektra opcija sa stanovišta Beograda. Inače, tom prilikom Tadić je pomenuo i famozne četiri tačke kao eufemizam za konture stidljivo redefinisanog nacionalnog interesa Srbije na Kosovu, a to su bili specijalni status za sever Kosova, garancije za Srbe u enklavama, očuvanje srpske religijske kulturne baštine i rešavanje imovinskog pitanja. Ako se dobro sećam tog dokumenta. U tom smislu, čak i ako platforma kao svoj osnovni cilj predviđa uspostavaljanje srpskog entiteta na Kosovu po modelu Republike Srpske, postavlja se pitanje u okviru čega Srbija vidi taj entitet? To podseća, slikovito govoreći, na neku građevinu koja ima krov, ali joj nedostaju temelji i sve ostalo što ide ispod tog krova. Koliko sam ja razumeo iz onoga što smo do sada videli u medijima, platforma uopšte ne sadrži definiciju Kosova onako, kako ga Srbija vidi. U slučaju Srbije i Kosova mi znamo da postoji negiranje samog postojanja onoga na čemu insistira Priština, a to je kosovska državnost. To neslaganje oko samih nadležnosti institucija u Prištini čini sekundarnim pitanjem, a eventualni aranžman o specijalnom statusu severnog Kosova, po meni, čini potpuno nemogućim. Barem na onaj način na koji to predviđa platforma. Nije jasno kako bi taj entitet imao učešće u odlučivanju institucija u Prištini. Recimo, da li bi on imao mehanizme koje ima Republika Srpska, mehanizme veta i blokiranja nekih odluka? Ili bi on samo mogao da participira srazmerno broju stanovnika? Ili pak ne bi upošte ni participirao, ne bi bio zainteresovan za to, već bi bio zainteresovan samo da on donosi na svojoj teritoriji nezavisne odluke od Prištine? To nije jasno definisano. I misim da će o tome tek biti rasprave. I na kraju možda bih mogao da dodam samo da je jedina pozitivna tačka ovog dokumenta upravo to što po prvi put fokus stavlja na celokupnu srpsku zajednicu na Kosovu, a ne samo na onaj njen manji deo koji živi severno od reke Ibar.

Ilir Deda: Nacrt je izazvao velike negativne reakcije od svih učesnika političkog života i nevladinog sektora u Prištini, jer ovaj plan ustvari pokazuje da se Srbija nije odmakla. Razni zvaničnici u Beogradu kažu da Srbija uzima u vid realnost stanja na Kosovu, a ovom platformom se samo dokazuje da Beograd još uvek ne shvata realnost na terenu. Ono što su svi nagađali, to je da bi nova srpska platforma bila dorada četiri tačaka bivšeg predsednika Tadića ustvari je ispalo kao pogrešno očekivanje i veliki je korak nazad. Moram reći da srbijanska platforma, ili nacrt platforme, urušava rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija o dijalogu i normalizaciji u dobrosusedskim odnosima, načela Evropske unije i zaključke Saveta EU od desetog decembra da se jasnije kaže šta se očekuje od Prištine i Beograda ka normalizaciji, a ovaj nacrt platforme koji je javan je ne i korak nazad, nego nas vodi dosta godina unazad.

Da li je za Prištinu neprihvatljiva svaka varijanta koja liči na model Republike Srpske?

Ilir Deda: Jeste. To je nemoguća opcija i ne dolazi u obzir. A ne tiče se to samo Kosova, nego i regionalne stabilnosti. Znate, bilo kakva posebnost, teritorijalna ili pravna posebnost severa Kosova će odmah izazvati negativne posledice u Preševskoj dolini, u Makedoniji, u Bosni i Hercegovini, jer etnički Albanci u Preševu i Makedoniji gledaju ka severu Kosova, kako će se sever uklopiti u ostatak Kosova. Isto to rade i Srbi i Hrvati u Bosni i Hercegovini. Ja mislim da postoji jedna svest kod Evropske unije da bilo kakva posebnost na severu brzo će dodatno destabilizovati naš region, a na Kosovu će stvoriti nefunkcionalnu državu i dva entiteta, srpski i kosovski koji će takođe voditi ka daljem iseljavanju Srba koji žive južno od Ibra. Mislim da smo svi očekivali jedan jači iskorak Srbije ka normalizaciji. Ovaj nacrt platforme to ne pokazuje još uvek. I mislim da sada, ako Srbija ostane tvrda na tim linijama, veliki je znak pitanja kad će se krenuti napred ka ovom procesu političkog dijaloga.

Gospodine Matiću, predsednik Nikolić je predstavio nacrt platforme ambasadorima, ali nije predstavio javnosti. I zatim, zanimljiv je izbor ambasadora – ruski, kineski, britanski. Gde su Nemačka i SAD?

Marko Matić: Izrada platforme je zahtevala jednu najširu moguću javnu debatu, koju je predsednik Nikolić lično i javno najavio još u julu, ali koja je u potpunosti zaostala u međuvremenu. Što se tiče ambasadora, meni se čini da su predstavnici Nemačke i Sjedinjenih Država još ranije bili upoznati sa osnovnim konturama platforme, i to na značajno višem nivou od nivoa… To s jedne strane govori o manjku samopouzdanja uskog kruga autora platforme, ali i o velikom diplomatskom gafu koji je tom prilikom učinjen, a koji bi mogao da uvredi ostale zemlje Kontakt grupe. Mislim da su diplomatski obziri nalagali da se sa sadržajem tog dokumenta upoznaju svi ambasadori Kontakt grupe, bez obzira na to što su neki preko svojih predstavnika verovatno i ranije bili upoznati sa sadržajem dokumenta. S druge strane, to bi mogao da bude i znak i da su srbijanski čelnici dobili neku vrstu zelenog svetla za izradu samog dokumenta, što opet, nije garancija da će njegovo rešenje dobiti podršku tokom pregovora.

Sada pitanje Prištini. Gospodine Deda, kao što znamo, mnogi Srbi koji žive južnije od Ibra integrisali su se u sistem Kosova. Da li vam je poznato njihovo mišljenje povodom specijalnog statusa za sever?

Ilir Deda: Moram vam reći da specijalni status severa Kosova odbacuju i sami kosovski Srbi, a većina njih živi južno od Ibra. I postoji jedan jak multietnički stav, politički stav u Prištini svih etničkih zajednica da sever Kosova i srpskoj zajednici na Kosovu se ne mogu dati dva različita prava, dve različite autonomije. To odbacuje i većina kosovskih Srba, odbacuje i deo Srpske pravoslavne crkve, odbacuje i deo zapadnih država, a, naravno, i vlast u Prištini.

Kako prokometarišete reči šefa parlamentarne delegacije Socijalističe partije Srbije Branka Ružića o tome da platforma treba da korespondira sa nekim elementima Ahtisarijevog plana. Ali Beograd, kao što se zna, ovaj plan ne priznaje.

Marko Matić: To je još jedna zabluda koja se širi u javnosti Srbije, da Beograd može da prihvati samo nestatusne delove Ahtisarijevog plana koji odgovaraju Srbiji, i da odbaci onekoji joj ne odgovaraju. Mislim da je taj dokument, kao i većina sličnih dokumenata, konzistentna i međuzavisna celina čiji su delovi praktično neprimenjivi ukoliko se parcijalno izdvajaju. Kako će se, na primer, pregovarati o statusu Srba na Kosovu, kada niste definisali vaš pogled na status samog Kosova? Dakle, to bi bili pregovori o statusu srpske zajednice u okviru čega? To su neka pitanja koja ostaju bez odgovora, a koja bi, čak i da dogovor bude postignut na samim pregovorima, mogla u budućnosti da opterete njegovu implementaciju. Inače, Ahtisarijev plan predviđa određeni stepen specijalnog statusa Srba na Kosovu, ali njegova osnovna pretpostavka je priznanje nezavisnosti, odnosno državnosti Kosova.

Ilir Deda:  Moram vam reći da demonizacija koja se desila u Srbiji Ahtisarijevog plana je izuzetno negativna, jer Ahtisarijev plan nudi široku suštinsku samoupravu srpskim opštinama na Kosovu i daje jednu ulogu garanta Srbiji da se brine o kosovskim Srbima zajedno sa kosovskim vlastima. To je jedan veoma kompleksan plan koji se mora još jednom prezentovati srbijanskom javnom mnjenju da bi oni videli šta znači taj stepen autonomije koji je deo kosovskog Ustava i po kojem su stvorene četiri nove srpske opštine na Kosovu. Znači, tu već postoji autonomija u

sudstvu, u školstvu, u obrazovanju, ekonomskom razvoju, bezbednosti, tj. policije, sudska autonomija… Tako da postoje centralni mehanizmi odbrane od malverzacije u Skupštini Kosova, na lokalnom nivou i tako to. Ako se taj plan još jednom predstavi srpskoj javnosti, oni će videti da suštinska samouprava ili jedna široka autonomija već je data, već postoji po kosovskom Ustavu.

Izvor: Glas Rusije