Ova vremena

„Ko  ukrade od države, taj ukrade od sviju koji plaćaju porez državi, to jest ne samo od imućnih nego i od siromaha, jer porez državi plaćaju i siromasi“ – vladika Nikolaj

Piše prota Nenadović kako je, kad je osvajao Valjevo, dok je imalo šta da se pljačka imao vojske koliko god hoćeš. Kad je Valjevo izgorelo još je imalo vojske, jer su vadili eksere iz nagorelih greda. „Kad su i eksere povadili, ostadoh ja sam sa osam druga.“
Da li ste ikad gledali kako izgleda opustošten grad?
Prvo se odnosi tehnika, onda prozori, vrata. Ne pomaže tu vojna policija.
Na kraju crep.
Zatekne vojna policija ekipu koja skida crep.
„Obrni“, komanduje gazda ekipe, i krenu sa traktora da vraćaju crep na krov.
„Šta radite to?“
„Evo, pokrivamo kuću, da čovek ima gde da se useli.“
U jednom sam gradu video dvadeset WC šolja u šteku.
„Nemoj novca, nemoj zlata,
To je hrana zajebata“, kaže Fanđo sa Romanije.

Teško zemlji kojom vojska prođe. Gledao sam srpske stanove kroz koje su prošli KFOR-ovci u Prištini. Voli cokula da nogom razvali vrata.
Posle vladavine žutog preduzeća tako izgleda srpska industrija. U devet od deset fabrika može se snimati film strave i užasa. A nismo bili u ratu poslednjih deset godina. Ili možda jesmo. U ratu sa kvislinzima koji su objavili rat sopstvenom narodu.
Kao da to nije državno. A šta je državno nego narodno.
Kad je počela da propada država, radnici su počeli da kradu alat, šoferi benzin, vojnici oružje. Svi su prodavali ono što su imali. Profesori ocene, lekari recepte, tajni agenti tajne informacije. Pa jesu li uhvatili onog nesrećnika kako narezane diskove prodaje kaubojima. Ako je on kao načelnik Generalštaba prodavao podatke o vojsci šta od drugih očekivati.
Tužna i jadna Srbijo.

[restrictedarea] Jer rat traje u glavama još dugo pošto se završi.
Pošto su se ratni profiteri namirili, na red su došli antiratni. Oni koji milosti nemaju. „Krade se na Kosovu, a ne govore o bilionskim vrednostima uglja i kosovskog bogatstva“, kaže doktor Momo Subotić, sin kovača iz Islama Grčkog,od kule Janković Stojana koja je sada pripala Hrvatima, dok ispijamo kiselu vodu na litre . Poslužuje nas Steva. I on prognanik.
Piše sveti vladika Nikolaj:
„Ne kradi državu, jer je skupo plaćena. Braća tvoja izginula su u ratovima braneći državu. Oni su položili živote svoje za državu – kako se ti usuđuješ krasti i potkradati tu preskupu tekovinu? Ova je država i njihova koliko i tvoja, i više je njihova, jer su je platili više od tebe. Više su uložili u nju nego ti. Ja kažem: država je svojina i onih koji leže u grobovima, koliko i onih koji igraju po salonima, i još više. Ko, dakle, krade državu maroder je isto kao i onaj ko pljačka mrtve. Jer i jedan i drugi udaraju na svojinu mrtvih.“
Ali kako to objasniti onima koji sami sebe ponosno nazivaju tajkunima.
Vladika je pisao o onima što su mešali pesak sa brašnom i pravili kartonske cipele za vojsku.
Ni sanjati nije mogao da će oni jednom postati država. Da će dizati kredite koji ne prelaze granicu, već završavaju na računima u Švajcarskoj.
Da su nam i decu zadužili. Kakvi mrtve, ovi su i groblja prodali.
„Krv i suze kradeš kad državu kradeš. To ćeš dati svojoj deci da jedu – tu krv i te suze. Otrov ćeš im dati. I potrovaćeš ih. Tako ćeš dostojanstvo roditelja pretvoriti u podlost ubice. I još: ko ukrade od pojedinca ukrade od imućnoga, od onoga koji ima. Ko pak ukrade od države, taj ukrade od sviju koji plaćaju porez državi, to jest ne samo od imućnih nego i od siromaha, jer porez državi plaćaju i siromasi.“
Da li postoji neko u ovoj državi koji bi se postideo reči vladike Nikolaja koje donosi novi broj časopisa „Književnost“?
Opustela je zemlja Srbijica. Na beogradski pašaluk je svode. Samo što se to više ne zove beogradski pašaluk već distriht Beograd. Žuta kompanija opustošila je sve, kao skakavac što zemlju opustoši.
I za kraj, evo jedne anegdote iz vremena knjaza Miloša.
„Knez Miloš u mladosti je služio kod nekog domaćina, gazda Aksentija. Kad je postao gospodar, seti se Miloš svog nekadašnjeg gazde i pozva ga kod sebe u goste. Kada Aksentije dođe povede domaćin svog gosta da mu pokaže blagajnu državnu. Zadivi se Aksentije videći toliko blago. Knez mu reče: ‘Gazda Akso, mnogo si dobra meni učinio, evo, uzmi od ovog blaga koliko ti drago.’ Aksentije se malo zamisli, pogleda u onu gomilu državnoga blaga, pa će reći knjazu: ‘Gospodaru, ovo je zajedničko blago celoga naroda, pa kad bi svako odavde uzeo koliko bi hteo, brzo bi tog blaga nestalo. Odavde se ne uzima, ovde se dodaje.’ I rekavši ovo, uzme iza pojasa dva srebrnjaka i baci na onu gomilu.“ [/restrictedarea]