„Pečat“ u Kosovskoj Mitrovici: Insajder – laž uživo

Kuća u očima dece sa Kosmeta: crtež mališana iz vrtića „Danica Jaramaz”

Piše NATAŠA JOVANOVIĆ

Da li je „Insajder“ trebalo da sprovede istragu za navodnim kriminalnim tragovima na severu Kosmeta i šta o tome misle ljudi čije su se fotografije našle u ovom nameštenom serijalu? Istina, i RTV B92 je u međuvremenu izrasla u ozbiljnu policijsku stanicu na Novom Beogradu, kojom upravlja čudovišna mešavina stranih i domaćih službi. No, veća je istina da je sever poslednja srpska odbrana Kosmeta; viđena, od strane dežurnog policajca, kao neoprostiva

Takozvani dokumentarni serijal RTV B92 pod nazivom „Insajder“, dohvatio se ponovo jedne, očigledno naručene i u odabranom trenutku emitovane teme.
Ovom prilikom u pitanju je istraživanje „patriotske pljačke“ na Kosovu, sa idejom kompromitacije političke struje koja se zalaže za ostanak državnih institucija Srbije na Kosovu. I opstanak samih Srba u Staroj Srbiji. Tim povodom „Pečat“ je obišao sever Kosova. Stešnjen na prostoru četiri opštine, sever je srpskiji od bilo kojeg grada u centralnoj Srbiji, a ljudi sa kojima smo pričali, poslednja barikada na putu Hašima Tačija, odlučni su u ideji da tako i ostane. Uprkos, kako kažu, pritiscima.
Od samog početka emitovanja, ljudima upućenim u zbivanja u opštinama na severu Kosova bilo je jasno da se RTV B92 bavi jednom amaterskom, dakle, neprofesionalnom istragom pljački i šverca na prostoru koji je, sudeći po odnosu koji su prema njemu imali demokratski lideri i liderčići, koalicije i trijumvirati, malo bio u Srbiji, a malo nije, koji je malo imao carinu, a malo ne. Opšte je poznata stvar da mnogo državnih funkcionera koje je Srbija svih ovih godina plaćala, nikada nije istinski ni živelo na Kosovu.
Nikakva senzacija nije ni otkriće da su Albanci redovni kupci švercovane srpske robe. Umesto toga, B92 je, po svom običaju, strpala u isti koš istinske kriminalce i profitere i brojne nevine ljude koji nemaju nikakve veze. Vrhunac brutalnosti B92 je dotakla snimajući njihove kuće, odrasle članove porodica, ali i decu, insistirajući na krivici bez dokaza.

A ćute o patnjama Srba Mitrovački novinar Zoran Vlašković, čije je tekstove objavljivao i „Pečat“, jedan je od najpouzdanijih svedoka nebrojenih zločina prema Srbima na Kosmetu. Vlašković je uzduž i popreko prošao celu pokrajinu u proteklih 13 godina, zalazio je i tamo gde srpska noga pre njega nije kročila još od bombardovanja (Košare), o Kosmetu i njegov mali prst zna više nego cela Brankica Stanković; zato ga tekući serijal „Insajdera“ izrazito pogađa:
„To je čist primer gebelsovske propagande laži, sa ciljem uklanjanja i Srba i Kosova iz granica Srbije. ‚Insajder῾ tera Srbe da plaćaju Tačiju carinu, što je nepojmljivo. Srbi ovde dobijaju manje novca nego što su zaslužili i manje nego što im je potrebno, s obzirom na okolnosti u kojima žive. Nezaposlenost u srpskim enklavama južno od Ibra iznosi 93 odsto! Još nijedan Srbin povratnik nije zaposlen ni u jednoj albanskoj instituciji, firmi ili kompaniji. U Obiliću gde je radilo skoro 5.000 Srba, više nijedan nije u evidenciji zaposlenih, iako su mnoga sela oko Obilića na rubu egzistencije. Što kolege sa B92 ne ispitaju koliko u Prištini živi Srba, Goranaca ili Bošnjaka? Ili u Uroševcu, Prizrenu i drugim gradovima gde je bilo etničkog čišćenja?“

Osramotiše nam i decu i jubilej! Gordana Savić, direktor obdaništa ,,Danica Jaramaz“ u Kosovskoj Mitrovici, ne skriva ogorčenost zbog toga što je u „Insajderu“ na nedoličan način prikazana fotografija mališana iz ove ustanove, i to u okviru segmenta koji se bavio Zvonkom Veselinovićem, koga sama naziva prijateljem:„Prikazana je fotografija sa proslave velikog jubileja, 50. godišnjice postojanja i rada obdaništa, u kojem trenutno boravi 659 mališana. Nisu je prikazali da bi nas pohvalili i čestitali jubilej, jer znam da im je to poslednja namera. Jasno je šta su hteli: fotografiju dobijenu od nama poznate osobe, prikazali su da bi omalovažili jubilej, ustanovu, pa čak i nas i našu decu. Dok su iznosili neistinu o Zvonku Veselinoviću, nijednog trenutka, ni u jednoj rečenici, nisu spomenuli da je Zvonko Veselinović humanista i da je bio generalni donator proslave! ‚Slavni῾ novinari sa B92 očigledno nisu plaćeni novcem građana Srbije, već prljavim novcem samoproglašene države Kosovo. To se uveliko priča među Srbima na Kosmetu, ali ja bih da se vratim na fotografiju, koja je casino online frapirala sve nas zaposlene u ustanovi, roditelje, prijatelje vrtića, sve one koji su znali da je moj prijatelj i naš sugrađanin, Srbin Zvonko Veselinović, za svog sina koji boravi u našem vrtiću, kao i za sve njegove male drugare, za taj dan i za tu priliku kupio i odštampao majice sa natpisom ‚Kosovo i Metohija u srcu῾, na čijim rukavima su bile utisnute srpska i ruska zastava.“ „Ovo je najsvežiji primer dokle su TV plaćenici spremni da idu, ne bi li prizvali još veću nesreću preostalom srpskom narodu na Kosovu i Metohiji“, nastavlja Gordana Savić. „Po njihovim saopštenjima, ispada da na Kosmetu žive samo kriminalci. Jako mi je žao što nisu došli prvog septembra, da lično uslikaju sve ove crteže koje su deca zajedno sa svojim vaspitačima uradila, i poslala poruku svim zlim ljudima koji su se nadneli nad njima da ih ostave da odrastaju u miru, kao i sva druga deca na planeti. Ali, njih to ne zanima, a još manje ih dotiče sadašnjost i budućnost naše dece, koja jako brzo odrastaju, imajući u vidu gde su se rodila i u kakvom okruženju provode svoje detinjstvo. Stvarnost naše dece zove se okupacija. Kao da nemaju pravo da odrastaju u miru, da im svakodnevno ne lete helikopteri iznad glava, da se ne čuju sirene, da ne padaju bombe, da im ne hapse roditelje… Ali, na našu sreću, bolje što ih nema da dođu, plašim se i tu bi pronašli neku kriminalnu grupu.“

Priča o dve ustaške televizijeIgor Vojnović, profesor istorije u mitrovačkoj gimnaziji, dao je jedan od najživopisnijih osvrta na sveukupno delovanje televizije B92, onakvo kakvim ga doživljavaju u preostalim srpskim sredinama na Kosmetu: „Ima jedna istinita anegdota koja može sve ovo da objasni. U Dalmaciji, bivšoj Srpskoj Krajini došlo je do pokušaja povratka srpskih porodica. Jedna porodica se preko međunarodnih organizacija vratila u svoju obnovljenu kuću. Procedura je podrazumevala da kod školskog psihologa i pedagoga deca povratnika idu na razgovor koji se kretao od toga gde su živeli, do toga koje su novine čitali njihovi ukućani. Na pitanje koja se televizija najčešće gledala u njihovoj kući u Subotici, devojčica je odgovorila: ‚Uglavnom dve hrvatske i dve ustaške῾. Objasnila je da su hrvatske HRT1 i HRT2, a ustaške B92 i RTS.“

„Što se tiče B92, to nije antisrpska, nego antiljudska medijska kuća. Ljudi koji ne primaju šiptarske plate u prosveti izjednačeni su sa onima koji primaju – to se radi svesno i namerno. B92 ide na ruku gašenja ovdašnjih institucija, pre svega prosvetnih. Po njima je logično da se prima šiptarska plata, a ukine kosovski dodatak. Njih ne interesuje kosovska, već šiptarska plata“, nastavlja Vojnović.
„No, svaki cvet i kada se ubere koliko god da miriše, a nema koren on će se osušiti. To rade sa našom omladinom. NVO ulazi na sva vrata i to preko paralelnih šiptarskih organizacija i stranih ambasada. Oni ulaze u škole, fakultete, pozivaju na žurke, nude putovanja i doškolovavanja. Jedini uslov je pristanak da se sve odvija pod ingerencijom vlade Kosova. Najaktivnija je ambasada Holandije u Prištini, USAID, ‚Mersi korporejšn῾… Na taj način kradu budućnost, kradu prošlost, uzimaju krvavi novac koji je Hašim Tači stekao ubijajući Srbe. To je pljačka i to je izdaja, a začudo, o tome ni reči. Zašto niko ne pominje gradonačelnika Gračanice? Da je Živojin Mišić živ, on bi ga streljao iste sekunde. Zašto ‚Insajder῾ nije postavio pitanje kako može neko, ko je bio ministar u vladi Bajrama Redžepija, da bude ministar za Kosovo Vlade Republike Srbije? Kako može TV koja ima nacionalnu frekvenciju da predstavlja nekoga kao što je carinik Kosova? To je veleizdaja! Za to se ide u zatvor! Konačno, zašto niko neće otvoreno da kaže da onaj ko omogući da zažive sporazumi Beograda i Prištine, kopa grobnicu za Srbe na severu i celom Kosovu, i to u momentu kada se obeležava Stogodišnjica oslobođenja.“

Da je cilj ovog serijala bio istinska potraga za kriminalnim tragovima grupa i pojedinaca koji su se obogatili o trošku državnog budžeta Srbije, sve je moglo i moralo mnogo ranije da se desi, i to ne putem televizije B92, nego uz pomoć regularnog, tužilačko-policijskog postupka. Istina, i RTV B92 je u međuvremenu izrasla u ozbiljnu policijsku stanicu na Novom Beogradu, kojom upravlja čudovišna mešavina stranih i domaćih službi i interesnih grupa, pa je i bilo za očekivati da ovaj serijal  dobije svoju policijsko-političku podlogu.
Šta je B92 istraživao? Da li bi pravo istraživačko novinarstvo moralo da se pozabavi pitanjem ko je odobravao novac za Kosovo u Vladi Srbije u vreme dva Tadićeva mandata, ko su Srbi u kosovskim intitucijama, na koje sve načine i kako Priština pokušava da izvrši poslednji čin etničkog čišćenja na prostoru Kosova i Metohije, te kako se desilo da se na optužnicama nađu uvek Srbi koji su založili svoje ime i svoj imetak da bi se sačuvale veze sa Srbijom.

Prave afere tamo gde nema hrane Blaža Milosavljević, predsednik Saveza samostalnih sindikata Kosova i Metohije: „Kriminalom se bave ljudi koji imaju svoje ime i prezime, njima bi trebalo da se bave nadležni istražni organi. Žalosna je ova hajka na nedužne ljude koji su 13 godina položili dole, da bi na kraju doživeli satanizaciju iz Beograda. Sama činjenica da živim ovde sa porodicom, da sam član predsedništa Sindikata Srbije i grupe koja je krojila sudbinu ličnih dohodaka na Kosovu, daje mi za pravo da mogu da kažem da je ‚Insajder῾ obična podmetačina.“

Milosavljević navodi konkretne podatke, koje su autori „Insajdera“ izostavili, a koji na ceo sadržaj spornih emisija bacaju sasvim novo svetlo:
„Kroz cifre koje se pominju u ovoj emisiji obuhvaćeni su lični dohoci za sve ljude na Kosovu i davanja namenjena raseljenim licima, a njih je u Srbiji preko 20.000. Druga cifra sa kojom se operiše je ona od 30.000 ljudi koji primaju platu od ministarstava, ali to nije davanje novca za KiM, jer ti ljudi rade i zarađuju platu. Ako se apostrofira pljačka na Kosmetu, zašto nema i imena ljudi koji su u njoj učestvovali? Iako pisani tragovi o svemu postoje, ‚Insajder῾ izlazi sa paušalnim ocenama. Nijedan dinar nije mogao da dođe na Kosovo dok prethodno nije dobio potvrdu Resornog ministarstva, jer nije novac donošen u džakovima. Radim u Zavodu za javno zdravlje u Kosovskoj Mitrovici i znam da se svakog meseca radi trebovanje, a spisak uplata se šalje u Beograd na proveru, u Ministarstvo zdravlja, gde postoje svi ugovori. A sada se ‚Insajder῾ hvali da je pokrenuo aferu na Kosovu! Jeste, pokrenuo ju je tamo gde srpska deca rastu bez struje, vode i osnovnih uslova za život, a mladi ljudi su bez ikakve perspektive. Optužuju nas da koristimo novac Vlade Republike Srbije, a ja pitam: dobro, a čiji smo mi građani?“

Staće cela privreda Predsednik Privredne komore Kosova i Metohije Vukoje Vukojević kaže da je jedina krivica ljudi koji posluju na severu Kosmeta sadržana u tome što nisuišli na šiptarsku carinu. „Kao glavni problem postavilo se pitanje zašto naša roba nije išla preko Jarinja. Trebalo bi znati da to podrazumeva prethodnu registraciju vozila u Agenciji za registre u Prištini, uzimanje njihovih dokumenata i na taj način priznavanje institucija tzv Republike Kosovo. To je početak i kraj priče. Insajder je ponudio materijal, proizvoljne podatke šta sve od robe nije prešlo kosovsku carinu i ja, kao direktor fabrike u Lešku, kao i ostali direktori i privrednici, sada se suočavam sa posledicama izbora, a naš izbor bio je Republika Srbija kojoj plaćamo PDV, a ne šiptarska država. Posle aktivnosti B92 očekujemo da Srbija stane iza nas, u šta lično sumnjam, ili u suprotnom, suočavanje sa stravičnim sankcijama i pritiskom. Ako se zaista događalo ono što kaže ‚Insajder῾, mi privrednici od toga nismo imali koristi. Ali ćemo imati štete… Privrednici koji su ostali bez posla, ostaće bez primanja i biće primorani da se isele. Ako se uredi da i struja bude pod kapom Prištine, te ako budemo primorani da im plaćamo dažbine, to znači kraj privrede i kraj opstanka.

Postoji stvar koju Srbija neće da prizna, a to je da CEFTA sporazum podrazumeva da se PDV plaća jednoj državi. Ispada da pošto je Srbija nas oslobodila plaćanja PDV, mi smo obavezni da ga plaćamo Prištini. Ljudi koji se bave privredom obezglavljeni su, politika ćuti. Za sada koristimo alternativne prelaze, a ukoliko se oni zatvore, sva privreda na KiM staje.“