Ipak ratne dnevnice

Piše Saša Francisti

To je sad problem države. Nije naš. Presuda u Strazburu je doneta, a ako se ne poštuje ta presuda, onda ne postoje ni država, ni pravo

Evropski sud za ljudska prava u Strazburu konačno je razrešio Gordijev čvor u dvanaestogodišnjem sporu veterana rata 1999. godine i Republike Srbije donoseći na zatvorenoj sednici 10. jula odluku kojom se utvrđuje da su vojni veterani diskriminisani i da je Vlada Srbije dužna da u roku od šest meseci od pravosnažnosti presude uredi način isplate dnevnica.
Tim povodom razgovarali smo sa sekretarom Saveza ratnih veterana Srbije i predsednikom Udruženja učesnika ratnih sukoba na području bivše Jugoslavije Željkom Vukelićem.

Odluka suda u Strazburu je donekle iznenađenje. Čime su se međunarodne sudije rukovodile u donošenju odluke?

Pre četiri godine država je isplatila rezervistima iz Topličkog okruga ratne dnevnice, ali kao neki vid socijalne pomoći, ne navodeći da se radi o ratnim dnevnicama. Međutim, neko je došao do dokumenta u kojem su sredstva označena kao ratne dnevnice. To je izazvalo revolt rezervista koji su ostali bez naknada, i oni su se organizovali i podneli tužbe najpre nadležnim sudovima u Srbiji, ali kako su te tužbe osporavane i odbacivane, uz pomoć advokata Srđana Aleksića podneli su tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu.
Uvidom u dostavljenu dokumentaciju u kojoj se vidi da je Srbija ipak isplatila ratne dnevnice određenom broju rezervista, Evropski sud je doneo presudu 28. avgusta da država Srbija mora da isplati ratne dnevnice svim rezervistima bez diskriminacije u skladu sa brojem dana provedenih na ratištu.
Naš Savez ratnih veterana napravio je sporazum sa advokatom Srđanom Aleksićem, po kojem će on zastupati sve naše članove. Prikupljanje dokumentacije, odnosno davanje punomoćja i ovlašćenja za pravno zastupanje u Beogradu je počelo nešto ranije, a u Novom Sadu prošle nedelje, po objavljivanju saopštenja u medijima. Inače, u Vojvodini postoje tri udruženja koja prikupljaju dokumentaciju. Udruženje „Patriotski front“ iz Bačke Palanke, „Miloš Obilić“ iz Novog Sada i Udruženje učesnika oružanih sukoba takođe iz Novog Sada. U Beogradu dokumentaciju prikupljaju u udruženju „Srpski ratni veterani“ i u Jagodini „Ratni veterani Jagodine“.

Veterane će svakako interesovati i visina sredstava na koje po odluci Evropskog suda imaju pravo.

Za sada nemamo tačnih informacija koliki je iznos ratnih dnevnica, ali na osnovu dokumenata prema kojima je sud doneo odluku poznato nam je da je veteranima Topličkog okruga isplaćeno po 250.000 dinara za ceo period NATO bombardovanja. Sve zavisi od toga ko je koliko dana bio, koliko je do sada dobio i slično. Pomenuta suma će biti umanjivana ukoliko su već isplaćena neka sredstva. Uglavnom, u ovo teško vreme veteranima će mnogo značiti isplata ranih dnevnica. Moram da napomenem, da niko od veterana ranije nije ni razmišljao o tim dnevnicama, niti im je padalo na pamet da nešto traži. Sama država je napravila sebi problem isplatom dela tih dnevnica po izvesnim presudama koje su začudo donete u korist pojedinaca, ne želim ništa da prejudiciram, da li su bili politički podobni ili iz nekih drugih razloga, ali ostaje činjenica da su ratne dnevnice jednima isplaćene, a drugima nisu. Zbog toga su se ljudi pobunili i pokrenuli postupak.

Da li ratni veterani imaju pravo i na neke beneficije i prava po osnovu učešća u oružanim sukobima?

Znam da je 1991. godine boravak na ratištu računat kao dupli radni staž, jer sam i ja bio učesnik u tom periodu. Neki naši članovi su i potvrdili da im je i učešće u ratu 1999. upisano kao beneficirani radni staž, ali ta prava se mogu ostvariti preko socijalne službe, i službe penzionog i invalidskog osiguranja, te pripadajućih vojnih odseka.

Potpredsednik vlade i ministar rada i socijalne politike Jovan Krkobabić, svojevremeno je najavio da će obaveze države prema veteranima, a po odluci suda u Strazburu biti ispoštovane. Međutim, u projekcijama republičkog budžeta za 2013. godinu nikakva sredstva nisu predviđena za te namene, a ne zna se ni ko će se baviti isplatom dnevnica?

To je sad problem države. Nije naš. Presuda u Strazburu je doneta, a ako se ne poštuje ta presuda, onda ne postoje ni država, ni pravo. Postoje neke najave da će se savezi veterana dogovoriti sa državom da se isplata ratnih dnevnica obavi u nekoliko rata kako bi se smanjilo opterećenje države, jer ni veterani ne žele da budu kamen oko vrata, svesni smo situacije u društvu.

Da li je bilo nekih ideja da se drugačije reši problem ratnih dnevnica, recimo ostvarivanjem prava na nekakav poseban borački penzioni dodatak?

Savez ratnih veterana Srbije je napravio Nacrt zakona koji obuhvata sve ratne veterane od 1991. do 1999. godine i kojim bi se na osnovu provedenog vremena na ratištu utvrđivao borački dodatak i isplaćivao na mesečnom nivou. To i nije neki veliki iznos, ali bi se rasteretila socijalna davanja na drugoj strani, jer veliki broj ratnih veterana je u teškom socijalnom položaju i primaju naknade preko socijalne službe. U ovom slučaju bi se oformilo novo ministarstvo ili jednostavno pridodala nova služba Ministarstvu odbrane koja bi iz svog budžeta isplaćivala te naknade.

Kako su problem ratnih dnevnica i penzija rešile zemlje u okruženju?

Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Republika Srpska imaju regulisano pitanje ratnih veterana i odgovarajuće zakone. Hrvatski zakon je rađen u saradnji sa Savetom evropske unije i od Saveta su dobili mišljenje da je to najbolje rešen zakon za oblast ratnih veterana. Tim sugestijama i preporukama se rukovodio i naš tim prilikom uobličavanja predloga zakona, s tim da je prilagođen našim uslovima i specifičnostima i tim zakonom bi se regulisalo sve što do sada nije bilo regulisano.
Problem je i što je Srbija do sada favorizovala neka udruženja veterana, ali koja su radila isključivo u interesu pojedinaca, a ne za opšte dobro svih ratnih veterana. Među njima je i „Pokret veterana“ koji je politička partija. Sa jedne strane se predstavlja kao predstavnik cele populacije veterana, međutim, oni predstavljaju samo jedan deo ljudi. Ovih dana nam dolaze njihovi bivši članovi koji tvrde da su obmanuti i da su njihovi potpisi i podaci iskorišćeni za prikupljanje potpisa za izborne kandidature. Poslednjih mesec dana od kako se počelo više pričati o tom „Pokretu veterana“ poslanik Saša Dujović podneo je svoj Nacrt zakona, koji je maltene prepisan od starog zakona i koji ne donosi ništa novo u pogledu zaštite ratnih veterana. Jer po tom starom zakonu česta je paradoksalna situacija da veteran ima status ratnog vojnog invalida, ali ne i status ratnog veterana. Novim Nacrtom zakona sve kategorije veterana su obuhvaćene i izjednačene u pravima. Na primenu zakona ne bi se išlo odmah, nego bi se postepeno uvodio u život, recimo, u periodu od tri godine, koliko da Srbija stane na noge i izvuče se iz krize.

Koliko se u stvari manipuliše ratnim veteranima?

Do pre dve godine postojalo je oko 30 registrovanih udruženja ratnih veterana, što invalida, što poginulih, što veterana. U poslednjih godinu dana, prema podacima iz registra postoji 230 i nešto udruženja. Vrh političke partije „Pokret veterana“ iskoristio je zakonsku mogućnost da udruženje građana mogu registrovati i samo tri člana i radi reprezentativnosti su po čitavoj Srbiji osnovali udruženja kako bi povukli najveći deo sredstava iz budžeta namenjena ratnim veteranima.
Zbog toga je osnovan Savez ratnih veterana Srbije, kako bi se izborio sa svim tim problemima i obezbedio pravičan tretman veteranima u Srbiji.