Gvozdeni puk opet maršira

Piše Nebojša Jevrić

Gotovo da je zaboravljen značaj Topličkog gvozdenog puka za koji je akademik Vasa Čubrilović rekao: „Srbija je u Topličkom okrugu zbrinula desetine hiljada naseljenika, a oni su se svojoj domovini odužili na najbolji način, dali su joj najhrabriji i najbolji puk njene vojske Drugi pešadijski puk prvog poziva ‚Knjaz Mihailo‘, jedini puk sa počasnim nazivom Gvozdeni puk…“

Najbolje Crnogorce, neka mi ne zamere moji zemljaci, upoznao sam u Toplici. Tamo gde su ih kraljevi naselili. Sreo sam ih prvi put u Benkovcu. Došao je Ratko Zečević načelnik Topličkog okruga sa sto pedeset Topličana. Iz Benkovca kad su se vraćali poneli su kamen kojim je popločana česma u centru Prokuplja. Tu sam posle prognanstva Srba iz Krajine zatekao Blagoja Gusku, komandanta oklopnog voza iz Knina.
Blagoje je među topličkim prijateljima i ratnim drugovima našao privremeno utočište. Svakoga jutra dolazio je da se umije na česmi u centru Prokuplja i da prohoda po benkovačkom kamenu, jedinom što mu je od krajiške zemlje ostalo.

DELA JUNAČKIH SINOVA Siromašna je Toplica. Oduvek je to i bila, siromašna svime sem čojstvom i junaštvom. U Balkanskim ratovima, u Prvom svetskom ratu, pa i u ovom poslednjem nije žalila Toplica glave svojih sinova da priloži na oltar otadžbine. Ovih dana u Toplici proslavlja se stogodišnjica Drugog pešadijskog puka prvog poziva „Knjaz Mihailo“ Gvozdeni puk. Kada je otkrivan spomenik topličkim junacima 9. septembra 1934. godine, bilo je u Toplici 50.000 ljudi. Bilo je NJ. V. kralj Aleksandar mesec dana pre pogibije. Prilikom osvećenja govorio je patrijarh Varnava: „Toplica, ime veliko i slavno po besprimernim zaslugama i delima svojih junačkih sinova, u svim epopejama naše istorije, navedeno na vrhunac slave i veličine, u sudbonosnom periodu Svetskoga rata postala je veliki simbol srpskog heroizma, neuporediv trofej srpske slave, nedostižni primer uzvišenog mučeništva jedne nacije. Istorija Toplice je u sjajnoj minijaturi istorija celog našeg naroda. Najizrazitiji i najrečitiji svedok te burne i slavne prošlosti Toplice je upravo ovaj drevni hram Svetog velikomučenika Prokopija, koji je danas dočekao istorijski momenat da pod svojim hiljadugodišnjim svodovima primi najvećeg među svim balkanskim vladarima koji su u toku vekova pohodili ove krajeve, velikog praunuka besmrtnog vožda, dičnog sina svoga oca kralja Petra Oslobodioca, našeg ljubljenog kralja Aleksandra, prvog među srpskim herojima i vitezovima, vrhovnog vođu našeg naroda u istorijskom periodu njegove najveće slave i njegovog najvećeg mučeništva.“
Politika je te davne godine posvetila dve prve strane proslavi Topličkog gvozdenog puka „Knjaz Mihailo“.
Drugi pešadijski puk prvog poziva „Knjaz Mihailo“ jedan je od sto srpskih pukova koji je u rovovima od 1912. do 1918. godine stekao besmrtnu slavu. Za ispoljenu hrabrost nazvan je Gvozdeni puk. Kroz ovaj puk prošlo je 16.000 ljudi, od kojih je više od polovine zauvek ostalo na bojnim poljima, retki su ostali bez rana, a mnogi su nastavili život posle rata kao invalidi. Grudi junaka Gvozdenog puka kitila su mnoga domaća i strana ratna odlikovanja. Pod pokroviteljstvom
Opštine Prokuplje, Ministarstva odbrane i u organizaciji Komande 3. brigade Kopnene vojske Srbije iz Niša obeležavanje jubileja otpočelo je u petak, dana 5. oktobra 2012. godine, održanim naučnim skupom u prostorijama Narodnog muzeja „Toplice“.
Dok se u Beogradu spremala gej parada, oće biti-neće biti, u Toplici su pripremane svečanosti povodom stogodišnjice Gvozdenog puka.

PUK – ČUDESNI I SLAVNI Organizovan je naučni skup na kojem je govorilo ili svoje radove priložilo dvadeset i pet istoričara, književnika, publicista, diplomata. Vladislav Jovanović, naš proslavljeni diplomata i pomalo pesnik je rekao na tom naučnom skupu održanom u Muzeju „Toplice“:
„Istorija, politika, mediji, Srpska akademija nauka i sve vrste lepih umetnosti, kao da su se zaverili da o toj svetloj stogodišnjici drže jezik za zubima što je moguće duže. Nema većeg pokazatelja našeg moralnog i nacionalnog posrnuća od toga. Dok su Toplički gvozdeni puk, kao i ostali pukovi i divizije tadašnje junačke srpske vojske vijali pobedničke trobojne zastave, sadašnja srpska pokolenja ističu samo bele zastave. Da se ne radi o izuzetku, pokazuje i bledo i šturo obeležavanje Prvog srpskog ustanka, pre osam godina, koji je više otaljavano nego iskreno i odgovorno proslavljano.“
Predsednik Opštine dr Ljubiša Đurković, pozdravljajući prisutne je rekao: „Želimo danas da se na jasan i svečan i dostojanstven način odužimo oslobodiocima Stare Srbije, da se zahvalimo junacima Drugog gvozdenog puka, koji su nošeni svetim idealima, oslobodili zemlju od turskog ropstva. Narod koji ne proslavlja slobodu, to ostvareno i osvojeno dobro, i koji na stogodišnjicu ne uputi mladim generacijama poučnu i vaspitnu poruku, nije nikakav narod, i takav narod ne bi trebalo ni da postoji. Ove godine navršava se 100 godina od oslobođenja Stare Srbije. Srpska vojska je pre 100 godina, u nezadrživom napredovanju, oslobodila prostore Stare Srbije – Rašku, Kosovo i Metohiju i Makedoniju. Opština Prokuplje, kao kolevka Drugog pešadijskog puka – Gvozdenog puka, želela je da bude na visini svojih predaka, pa je organizovala i pripremila u saradnji sa našom Vojskom program obeležavanja ovog velikog jubileja.
General Želimir Glišović, komandant 3.brigade KoV je pozdravljajući skup rekao: „Mojoj jedinici je odlukom ministra odbrane iz 2007. godine učinjena čast, da neguje i nastavlja tradiciju, čuva ugled i spasi od zaborava uspomenu na čudesni, veliki i slavni 2. pešadijski puk ‘Knjaza Mihaila’ I poziva, odnosno Gvozdenog ili Topličkog gvozdenog puka.
Dragi prijatelji, sigurno ste primetili u priči o 3. brigadi KoV, izvesne sličnosti sa pričom o 2. gvozdenom puku. Naime, i nama je komanda u Nišu, i u istoj kasarni, u daljem, mi se u miru, a i u mobilizaciji popunjavamo jednim delom sa istog područja, kao i nekada 2. pešadijski puk. Ako izuzmemo delove Timočke krajine, Nišavskog, Pirotskog i Moravičkog okruga, naši pripadnici su i danas sa teritorije nekadašnje prokupačke okružne komande (Prokuplje, Blace, Žitorađa, Kuršumlija, Merošina, Lebane, Gadžin Han).“

[restrictedarea]

NIJE MRTAV GVOZDENI PUK Na kraju se prisutnima obratio i pukovnik Mirko Dobričanin, istoričar i erudita koji je napisao knjigu Toplički puk „Knez Mihailo“. Sigurno je da je ta knjiga bila kruna ove po mnogo čemu jedinstvene poruke koju je junačka Toplica i ovog puta uputila sveopštim brigama i mukama i poniženjima izloženom srpskom narodu.
U epidemiji opšte amnezije i sugerisane krivice što smo
slobodoljubiv, istorijski i državotvorni narod, koji nam se sračunato i sa zadnjom namerom imputira sa zapadne strane, možda bi i jedinstveni i legendarni Toplički gvozdeni puk „Knjaz Mihailo“ bio prepušten ćudima prolaznosti i tihom zaboravu, da ga veliki rodoljub i poštovalac doprinosa Gvozdenog puka stvari srpstva, slobode i uzvišene žrtve, Mirko Dobričanin, nije izvukao iz fioke vremena i svojom knjigom natopljenom divljenjem i ljubavlju, podario sadašnjim
i budućim generacijama. Knjiga Toplički gvozdeni puk „Knjaz Mihailo“ predstavlja ne samo veličanstven spomenik herojima Gvozdenog puka, nego i podsetnik vapijuće potrebe današnjoj zamorenoj i raspamećenoj Srbiji da se sloboda, država, dostojanstvo i uvažavanje ne kupuju, niti dobijaju savijanjem ili kapitulacijom, već se ostvaruju principijelnim stavom, odlučnošću i beskompromisnošću u odbrani vitalnih i legitimnih nacionalnih vrednosti i državnih interesa.
U nedelju, 7. oktobra 2012. godine bio je parastos u crkvi Svetog velikomučenika Prokopija, litije kroz grad koja se završila pred svečanom binom kod spomenika Topličanima palim u ratovima od 1912. do 1918. godine i Topličkom ustanku 1917. godine, u kojoj su učestvovali vojnici i oficiri na čelu sa generalom Želimirom Glišovićem, komandantom 3. brigade Kopnene vojske Srbije.
Po prelepom danu oficiri su nosili ikone ka svečanoj bini sa koje se čulo pojanje topličkog sveštenstva i hramovnog hora, a vojsci i narodu obratio najstariji prota Radovan – Raša Petrović: „Danas je dan kad je ceo ovaj kraj bio natopljen suzama. Mi smo danas ovde zbog naših predaka koji su mobilisani dan u dan tačno pre sto godina. Danas je dan kada nas oni, naši preci, gledaju sa neba. Na današnji dan 20.000 vojnika pošlo je u boj da odbrani veru i otadžbinu. Gvozdeni puk nije mrtav, draga braćo i sestre!“
Bilo mi je puno srce, još nije umrla Srbija! Ali je, nažalost, opustela junačka Toplica. Ali, opet ima zemlje za naseljavanje. Osetio sam da sam ponovo među Srbima. Poželeo sam da nikad iz Toplice ne odem. Poručiću svim ovim Crnogorcima, koji ne mogu da podnesu rasrbljavanje Crne Gore, da dođu kao politički emigranti i nasele se u Toplici. Moje radno mesto je tamo gde je rizik visokog stepena. A stisle su me i pritisle godine. Umoran sam od velikog grada.

ODNEKUD POZNATO Kupiću imanje u Merdaru, koje je nesačekavši početak rata i plašeći se da kralj u poslednjem trenutku ne odustane, oslobodio sin serdara Jola Piletića sa četnicima vojvode Vuka. Koliko ja znam, Dragoljub Mićunović ima imanje u Merdaru. Tražiću lično od njega da mi to imanje proda. Tu mi je moje radno mesto Kosovo blizu. Želja mi je da na konju mogu da odem do Kosova da odatle pišem o postradanju naroda svog. Želja mi je da se ona Njegoševa kapela srušena i koja godinama stoji u komadima prenese za Toplicu i ponovo sagradi na prokupačkom brdu Hisaru.
Da ponovo Crnogorci kolonizuju Toplicu kao što su to uradili pre 130 godina. Lep dan u Prokuplju. Kao da je ova proslava unela optimizam u grudi Prokupljana. Najlepše devojke su izašle na ulice. Dok se Beograd brani od gej parade, dotle se u Prokuplju slavi srpstvo. Ulicom šetaju pisci Ivan Ivanović i Rade Vojvodić. Oni su iz Toplice. Oba velika pisca govorili su na skupu. Reka Toplica obavija breg Hisar sa tri strane. Penjemo se na Hisar. Biramo mesto za Njegoševu kapelu.
Samo se ovde osećam da sam među svojima. Tu pored biste Rake Drainca, velikog pesnika Serpskog, koji je pevao:
„Dao bih vam sve al‘ ništa nemam, Glad mi je beskrajna a ruke večno prazne.“
I onako siromašna, opljačkana od tranzicione mafije, Toplica osim duše i ratnih uspomena nema šta da vam ponudi. U njoj ima samo viška uspomena. Nikad Topličani nisu naplaćivali ljubav prema otadžbini. U senci Drainčevog spomenika Ratko Zečević nam priča: „Od 100 pukova srpske vojske samo jedan je poneo naziv Gvozdeni puk. Samo je jedna zastava ponela sva odlikovanja srpske i savezničke vojske. Kralj Petar Oslobodilac ostavio je amanet da se njegov kraljevski odar prekrije ratnom zastavom Gvozdenog puka. To je učinjeno i u Beogradu i na Oplencu. Svi ratnici krenuli su u bojeve 1912, a ranjeni i preživeli vratili se 1918. godine. Samo su se Topličani vratili 1920. godine; kralj Petar je ovu jedinicu preimenovao u Gardijski kraljevski puk smešten u Topčideru.
Jedna potresna i sjajna koračnica, Marš na Drinu, koju je komponovao Stojan Binički, posvećena je prvom komandantu i vojnicima Gvozdenog puka. Legendarne heroine Drugog gvozdenog puka bile su i Irkinja Flora Sanders i Milunka Savić. Svako priznanje opštinskoj vlasti u Prokuplju koja je učinila sve zajedno sa vojskom da se obeleži istorijski događaj od pre sto godina veličanstvenim jubilejom.“
Čitajući o Gvozdenom puku našao sam i ovo, zabeleženo prilikom borbi na Kara Dagu. Tu su Srbi zarobili sedam Arnauta. „Sedam zarobljenika, oružje i municija ostade kao plen pobedioca – nažalost to behu naše nove srpske brzometke. Ko li nosi za ovo greh? Koga li prevariše da ih naoruža našim oružjem, da bi ga protiv nas upotrebili.“ Ovo mi je odnekud mnogo poznato, a vama?

Komandant 3. brigade KoV Srbije
Brigadni general Želimir Glišović
Ove godine navršava se 100 godina od oslobođenja Stare Srbije. Srpska vojska je pre 100 godina u nezadrživom napredovanju oslobodila prostore Stare Srbije – Rašku, Kosovo i Metohiju i Makedoniju. Zato danas, u Toplici, kolevci Drugog gvozdenog puka obeležavamo ovaj veliki jubilej.
Pripadnici 3. brigade Kopnene vojske Srbije koja čuva i sledi tradicije, najhrabrije jedinice srpske vojske iz Oslobodilačkih ratova Srbije 1912-1918. Drugog gvozdenog puka želi da se na današnji dan na jedan svečan i dostojanstven način oduži oslobodiocima Stare Srbije, da se zahvali junacima sa Kumanova i Bregalnice, koji su nošeni svetim idealima, oslobodili zemlju od turskog ropstva.
Ne smemo da se oglušimo o ovaj veliki poziv koji nam upućuje istorija. Zato smo danas i ovde, na Trgu Topličkih junaka, da se poklonimo senima velikih predaka, i da kao potomci izrazimo duboko poštovanje prema njihovom državničkom delu i vernoj službi Otadžbini.
Dobrodošli svi Vi koji u svojoj duši nosite ljubav, mir i poštovanje prema našim slavnim precima. U crkvi Svetog Prokopija molili smo se Bogu za pokoj duše naših predaka, junaka, osloboditelja, koji svoj život položiše, a iz njihove krvi sinu sloboda svima nama…
Današnjim skupom, svečanim defileom, intoniranjem pukovske himne, velikom izložbom u Narodnom muzeju „Toplice“, svečanostima u slavu Gvozdenog puka, mi sa velikim razlogom danas slavimo naše pretke, junake Toplice, Jablanice i Zaplanja.
Toplica ne zaboravlja! Srbija ne zaboravlja!
Neka je večna slava, junacima Drugog gvozdenog puka!
Neka živi Vojska Srbije!
Živela Srbija!

[/restrictedarea]