Toni Bler: Prokletstvo krvavih miliona

Piše Dejan Lukić

Toni Bler se prošle sedmice vratio na udarne stranice britanske štampe u aferi koja je ponovo podsetila Ostrvljane da perpetuiranje ratova Imperije znači visoko lukrativan biznis za političku i korporativnu elitu, gde se uspeh ili poraz isključivo mere dobijenim ili izgubljenim novcem

 

Bivši premijer Britanije Toni Bler u deset godina, koliko je proveo na broju deset u Dauning stritu, vodio je pet „humanitarnih“ ratova, iz kojih je izašao kao multimilioner sa 84 miliona funti na bankovnom računu, pet luksuznih kuća na Ostrvu, a devet u svetu, između ostalog.
Prokletstvo krvavih miliona progoni Tonija Blera u gotovo regularnim razmacima. Prošle sedmice njegovu mirovinu još jednom je uznemirio nobelovac iz Južne Afrike, bivši arhiepiskop Kejp Tauna Dezmond Tutu autorskim člankom u londonskom „Observeru“, u kojem insistira kod međunarodne javnosti da „ratni zločinci“ Toni Bler i Džordž Buš moraju da budu izvedeni pred sud u Hagu.

[restrictedarea]

ZLOČIN AGRESIJE
Dezmond Tutu, koji je 1984. godine dobio „Nobelovu nagradu“ zbog zasluga u borbi protiv aparthejda u Južnoafričkoj Uniji, našao se podstaknut da istupi u „Observeru“, pošto je nedelju dana ranije odbio da prisustvuje na jednom južnoafričkom samitu lidera iz sveta biznisa. Objasnio je organizatorima da ne želi da sedi u istoj sali sa takvim likovima kao što je Toni Bler. „Osećam duboko u sebi nelagodnost koju bi po moju savest izazvalo učešće na sastanku u Johanesburgu, na kojem učestvuje i Toni Bler.“
U otvorenom pismu za „Observer“ nobelovac objašnjava da su Toni Bler i američki bivši predsednik Džordž Buš ljudi koji su poveli „kriminalni i nezakoniti“ rat protiv jedne suverene zemlje kao što je Irak. To je, piše Tutu, bio rat na lažnoj premisi da Sadam Husein poseduje (nepostojeće) oružje za masovno razaranje. Kaže da sve i kada se ne bi uzimale u obzir „strašne posledice“ tog rata, sam čin invazije na Irak – zločin protiv mira, dovoljan je da se Bler i Buš izvedu pred Međunarodni krivični sud. „Na osnovu čega prihvatamo da bi Robert Mugabe (Zimbabve) trebalo da se nađe pred sudom u Hagu, a da Toni Bler slobodno po svetu drži govore i predike inkasirajući, uz to, još i milione; na osnovu čega Bin Laden biva likvidiran, a Irak okupiran i razoren. I to ne zato što poseduje nepostojeće oružje masovnog razaranja, nego zato da bi se Toni Bler i Džordž Buš otarasili Sadama Huseina. Kakva su to načela, kakav je to moral i kakva je to politika“?
Tutu u „Observeru“ podseća Britance da je rezultat Blerovog rata u Mesopotamiji, vođenog na osnovu lažnih premisa, „grozan čin“. U toku samo prošle godine, u Iraku je svakog dana ginulo u proseku sedam ljudi. Od početka amerobritanske agresije (2003) u Iraku je, po konzervativnim procenama, poginulo 110 hiljada ljudi, a najmanje 2,5 miliona je interno raseljeno ili izbeglo u okolne zemlje.
Do januara ove godine u Iraku je poginulo oko 4,5 hiljade Amerikanaca, a 32 hiljade ranjeno. „Ako bismo samo ovu statistiku uzeli u obzir, Bler i Buš bi za ove patnje i gubitke ljudskog života, trebalo da već budu u Hagu… Ova dvojica su nas doveli do ambisa pred kojim smo sada svi“.
Irak je, kaže arhiepiskop, dolina tuge i suza, a sadašnja tragična situacija u Siriji i Armagedon koji preti Iranu direktna su posledica zločina koji su, za sada nekažnjeno, počinili Bler i Buš izazivanjem krvoprolića i monumentalne nesreće u Iraku i drugde.
„Podizanje optužnice protiv Blera i Buša mora da se zasniva na zločinu agresije, a zločin agresije je, pak, pokretanje rata bez odobrenja Saveta bezbednosti i na osnovu falsifikovanja stvarnih činjenica“, izjavljuje poznati britanski pravni ekspert i advokat ser Džefri Bajdman koji se pridružio zahtevu za krivično gonjenje Blera kao ratnog zločinca.

BIZNIS SA SMRĆU
Toni Bler, sa svoje strane, nije časio ni časa da odgovori na tipično njegov način – cinično i bez trunke skrupula prema istorijski već verifikovanim istinama o iračkom ratu i žrtvama njegove (Blerove) bolesne megalomanije. U zvaničnom saopštenju povodom napisa u „Observeru“, Bler je iznenadio čak i ono malo preostalih simpatizera njegovog „lika i dela“. Kao da su sve činjenice o njegovom i Bušovom ratu protiv Iraka izbrisane iz kolektivne svesti, arhiva i kompjuterskih memorija. Bler, tako, bez trunke stida, kaže da su priče kako je izmislio Sadamovo oružje za masovno uništavanje „izlizana novinska patka“! Kao da baš niko, ni u Britaniji, niti u svetu, nije čuo, niti pamti kako Toni Bler pred Parlamentom u Vestminsteru ,dok kamere šalju njegove reči u svet, a blicevi sevaju, nije rekao da Sadam ima velike količine tog strašnog oružja i još specificirao da je Sadam u stanju da ga za 48 časova dobaci čak do Britanije. Gola, brutalna, istorijski kompromitovana  laž. Ali,Toni Bler u odgovoru na tekst arhiepiskopa u „Observeru“ ide do prosto neshvatljivog manjka obzira za fakte i inteligenciju Britanaca: „današnji Irak je prosperitetnija zemlja nego u vreme Sadama Huseina. Ekonomski je tri puta jača (!); smrtnost dece je smanjena za trećinu; strane investicije su porasle, naročito u Basri“.
Ovako nepristojno plagiranje fakata o stanju u zemlji u kojoj je privreda u kolapsu, investicija nema, a smrt svakodnevnica, navelo je „Miror“ da zabeleži kako ovako „groteskna laž prevazilazi i samog Blera, ali je, svakako, znak ozbiljne panike“.
Zahtev nobelovca iz Johanesburga da se Bler (i Buš) izvede pred Međunarodni sud za ratne zločine, samo je sveža senka koja gotovo regularno, s vremena na vreme, pada na Tonija Blera od kako je (2007) morao da, najviše zbog prokletstva iračkog rata, podnese ostavku. A njegov odgovor ahiepiskopu samo je ciničan pokušaj da se kako-tako rehabilituje u delu britanskog javnog mnjenja. Nemoguća misija po konsenzusu analitičara na Temzi. Blera na Ostrvu danas većina građana doživljava kao negativnog heroja. Delimično zbog megalomanskih ratova, ali više zbog percepcije o njemu kao ratnom profiteru gargantuanske proždrljivosti za novcem.
U politiku je ušao kao siromah, a političku karijeru izgradio na lažnoj slici levičarenja i borca za radnička (laburistička) prava. Onog trenutka kada je (1997) ušao u Dauning strit broj deset, Toni Bler je skinuo i masku laburističkog tribuna i završio kao sabrat svetske, rigidne desnice, pogotovo američkih ultrakonzervativaca. Danas je nekadašnji radnički „tribun“, zaista, ratni profiter par excellence. Od prvog dana premijerskog mandata shvatio je da je rat unosan biznis. U tom biznisu stotine hiljada ljudi je ubijeno širom sveta, od Balkana do Bliskog istoka i Afganistana, a sa svakim novim ratom bogatstvo Blerovih raslo je za desetine miliona.
Prema sigurnim informacijama, Toni Bler je ovog trenutka, pet godina pošto je izgubio premijersko mesto, težak preko 80 miliona funti. Čovek koji je krenuo u politiku „go kao crkveni miš“ danas stanuje u svojoj londonskoj privatnoj kući na Konaut Skveru, vrednoj šest miliona funti. Ostale četiri kuće su mu na raznim, elitnim mestima Britanije, a ostalih pet na raznim stranama sveta.
Odakle mu taj novac?

KRV NA RUKAMA
Prema njegovom sopstvenom navodu u „Fajnenšel tajmsu“, 3,5 miliona funti ležu mu svake tri godine na račun, po osnovu „konsultacija“ (prodaje magle) u velikim bankama i osiguravajućim društvima.
Koristeći kapital iz Dauning strita kao zlatnu koku Bler zarađuje 20 miliona evra na ime govora po svetu i „saveta“ koje daje bogatim vladarima, najčešće šeikovima i prinčevima u despotijama Zaliva. Sve te „konsultacije“ idu nominalno preko firme „Bler i kompanija“, koju je osnovao odmah po izlasku iz Dauning strita.
Bler, zatim, uzima „crkavicu“ od 190 hiljada funti, za svaki nastup „posle večere“ ili svaki govor koji održi šetajući svetom. Te nastupe mu organizuju bivši i sadašnji njegovi politički prijatelji i saradnici na visokim položajima, među kojima ima ruskih oligarha i krupnih zapadnih bankara.
Sa emirima Kuvajta i Abu Dabija Bler ima i lične odnose; manjak demokratije i ljudskih prava mu tamo ne smeta, niti su ikada despoti Zaliva bili kandidati za „humanitarne ratove“. Ima stalni prihod i od vlade u Kazahstanu, ali je tajna šta tamo „prodaje“.
Čovek koji je vodio pet spoljnih ratova u deset premijerskih godina (Balkan, Irak, Afganistan, Timor, Sijera Leone, rat protiv „islamskog ekstremizma“) a radi „širenja slobode i demokratije“, nema problema da uzima milione od najcrnjih porodičnih diktatura kakve su srednjevekovni šeikati Zaliva i Saudijske Arabije. Uz sve to, Toni Bler danas, kao penzioner, košta britanske poreske obveznike 400 hiljada funti godišnje. Njegova penzija iznosi 70 hiljada funti. Znatno više funti – 115, dobija na ime „podrške za javne obaveze“, ma šta da to znači. Za Blerov tim bezbednjaka državni trezor plaća 250 hiljada funti godišnje. Potpuna je misterija koliko Blerova firma „Bler i kompanija“ zarađuje dodatno prodajom nedeklarisane konsultantske magle – od Kanade do Malezije. Svaki živi britanski premijer ima, povrh svega, pravo na 100 hiljada funti samo za „prisustvovanje javnim događajima“ tokom godine. To može, recimo, da bude koncert u „Albert Holu“ ili mesto u loži na „Vimbldonu“. Bivši premijeri Gordon Braun i sadašnji, Dejvid Kameron, odrekli su se ovog bonusa, ali ga Toni Bler redovno inkasira.
U svetu u kojem Imperija diktira pravila, Toni Bler još nema brige da će, zato što ima krvi na rukama, uskoro u Hag. Sa te strane je miran kao i Džordž Buš ili Bil Klinton. Ali ga prokletstvo iračkog rata – kao ovo u „Observeru“ – uporno, već skoro deset godina, periodično posećuje i, ako ništa, remeti lagodni mir krvavih miliona na bankovnom računu.

[/restrictedarea]