Petar ISKENDEROV: PREGOVORI BEOGRADA I PRIŠTINE: DA LI JE NA POMOLU “RESETOVANJE”?

Poslednjih dana visokorangirani činovnici Srbije i Kosovskog kraja su praktično sinhronizovano izrazili želju za obnavljanjem pregovora na najvišem nivou. Sa odgovarajućom izjavom istupio je Predsednik Srbije Tomislav Nikolić i premijer samoproglašene kosovske vlade Hašim Tači. Reakcija iz Brisela, iz sedišta EU (koja nadgleda taj dijalog) bila je pozitivno-oprezna. No, kako je priznao u intervjuu kosovskim novinama Eroka e Re, francuski diplomatski predstavnik na Kosovu i Metohiji Žan-Fransoa Fitu, međunarodna zajednica “još uvek nema zvaničan stav” povodom zahteva Beograda i Prištine o početku “političkih pregovora”.¹

Međutim, sadržaj navedenih izjava navodi na pretpostavku da se iza inicijative dveju strana skriva nešto više od proste izjave o namerama i da su one tako dizajnirane da bi ostavile utisak na Brisel.

Hašim Tači je, sa svojstvenom mu kategoričnošću, podvukao da dijaloga sa Beogradom u onom vidu u kome se vodio 2011. godine, “neće biti”. Po njegovim rečima, “biće samo susreta na visokom nivou, na kojima će se razgovarati o normalizaciji međudržavnih odnosa, a ne o problemima unutrašnjeg ustrojstva naše zemlje”.²

Sa svoje strane, ne ulazeći u polemiku sa Tačijem, Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je izjavio da “dijalog između Beograda i Prištine stupa na viši nivo i nova ekipa pregovarača će preuzeti na sebe punu odgovornost za dalje rešavanje problema na Kosovu i Metohiji”. Simptomatično je da su te reči bile izgovorene posle sastanka u Beogradu sa austrijskim ambasadorom Klemensom Koem. Uopšte, susret predsednika sa ambasadorom je prilično neuobičajen format. Međutim, on je idealan za “testiranje” ideja i sugestija koje se proturaju kako za međunarodno, tako i za unutrašnje javno mnjenje.³

Posle razmene sličnih izjava, neizbežno se javlja pitanje o vremenu i mestu sličnih susreta na visokom nivou. Sudeći po dostupnim informacijama, odluka o ovom pitanju će se ipak doneti u Briselu. U svakom slučaju, premijer Srbije Ivica Dačić ne sumnja da će se ovo pitanje razmatrati 4. septembra, kada on sam namerava da vodi pregovore u sedištu EU sa njenim visokim funkcionerima. On je u međuvremenu rekao, da “još nije ni koncipiran niz pitanja koja će se razmatrati, neizvestan je i format pregovora”. Uprkos svemu “Beograd je već sada spreman na pregovore sa Prištinom” – uverava Ivica Dačić.⁴

U nastaloj situaciji, interesantna je i pozicija same Prištine u odnosu na predviđene pregovore. A ona je, ako se može suditi po izvorima koja stižu od kosovskih Albanaca, daleko od jedinstvenosti. I najveći problem je u tome – u kom će stepenu predstojeća diskusija sa Beogradom uticati na situaciju u severnim delovima Kosova i Metohije, naseljenim Srbima.

“Koha Ditore” – najuticajnije albanskojezičke novine na Kosovu i Metohiji – ne sumnjaju da će to pitanje biti centralno. Pozivajući se na svoje izvore u Briselu, izdanje podvlači da će “proces evrointegracija Kosova u značajnom stepenu zavisiti od pristupa koji će Kosovo manifestovati u dijalogu sa Srbijom, a posebno kad je u pitanju pozicija Prištine u odnosu na sever pokrajine”.⁵

Međutim, neki kosovski političari zastupaju drugačije mišljenje. Tako predsednik Skupštine Kosova i vršilac dužnosti Generalnog sekretara Demokratske partije Kosova Jakup Krasnići, u intervjuu časopisu “Zeri” odbacuje i samu pomisao razmatranja problema kosovskih Srba sa Beogradom. Po njegovom mišljenju, Prištini i Beogradu predstoji “karavan pregovora”, ali je pitanje o severu Kosova “već bilo razmatrano”. “Celokupni sveobuhvatni problem statusa Kosova obuhvatao je i prava i slobode manjinskih zajednica, posebno prava i slobode srpske zajednice” – uveren je predsednik regionalnog parlamenta, očigledno imajući u vidu zloglasni “Ahtisarijev plan”.⁶

U nastaloj situaciji, nije bez osnova pretpostavka da je prenošenje pregovora na viši nivo, pre svega ugodno Tomislavu Nikoliću i Hašimu Tačiju. Prvom je potrebna konsolidacija njegovog elektorata, pre svega na bazi nacionalnih i državnih interesa Srbije. Kao što je poznato, glavna optužba na raniji pregovarački tim, odnosila se na neprekidne tajne ustupke kosovsko-albanskoj strani po konkretnim pitanjima – poput onih o administrativnoj granici između Kosova i Metohije i ostatka Srbije, kao i predstavljanja Prištine na međunarodnim forumima. Povećanje statusa pregovora omogućilo bi njihov otvoreniji i principijelniji karakter.

Što se tiče kosovskog premijera, on je poslednjih dana prinuđen da odbija pojačane napade opozicije, na čelu sa radikalnim pokretom “Samoopredeljenje” i nešto umerenijom Demokratskom ligom Kosova (DLK), po pitanju ustavnih reformi i pitanja koja se odnose na sever pokrajine. Predsednik DLK Isa Mustafa je već izjavio lokalnom “Radio Dukađiniju” da njegova partija “ni u kom slučaju neće ući u pregovorački tim”, a same pregovore sa Beogradom je nazvao “fatalnom greškom” koja “podriva nezavisnost Kosova”. U takvim okolnostima režimu Hašima Tačija očigledno su neophodni međunarodni bonusi, od kojih bi jedan mogao biti i početak direktnih pregovora sa Beogradom.

Važno je napomenuti da je, sudeći po informacijama kosovskih albanskih medija, moglo doći do pregovora na visokom nivou između Prištine i Beograda, doduše tajnih, već u nekoliko proteklih godina, za vreme predsednikovanja Borisa Tadića. Novine “Zeri”, pozivajući se na poverljive “zapadne” izveštaje, tvrde da je predsednik Tadić skrenuo pažnju partnerima u SAD i EU da paralelno sa tehničkim pregovorima pod pokroviteljstvom EU, mogu da se sprovedu “oprezni” pregovori o “sveobuhvatnom rešenju” problema odnosa sa Prištinom. Ti pregovori su trebalo da dovedu do stvaranja odeljenog regiona u severnom delu Kosova i Metohije, pod nazivom “Sever”. On je trebalo da lokalnim Srbima omogući široka prava, ali da istovremeno funkcioniše u okvirima jedinstvenog državnog prostranstva Kosova.⁷

Kako bilo da bilo, danas su se i Beograd i Priština, i krizom zahvaćena EU, našli u novoj geopolitičkoj realnosti. To se odnosi i na uzajamne odnose između EU i kosovskih vlasti – koji su se očigledno našli u zapećku antikriznih napora Brisela. Tako da ostaje aktuelna ocena koju je nekoliko godina unazad Prištini dala “Međunarodna krizna grupa”, koja uglavnom izražava interese pre svega američkog političkog establišmenta: “Mir kosovskih Albanaca sa međunarodnom zajednicom je veoma uslovan”; on se prevashodno opire na “nekakav napredak u opštim osećanjima stanovnika Kosova i u njihovom učešću u radu državnih institucija”.⁸Tako da već u septembru možemo postati svedoci novog laganog međunarodnog pokretanja kosovskog problema.

 

1 Epoka e Re, 15.08.2012.

2 ITAR-TASS 141523 AVG 12 14.08.2012 15:28.

3 ITAR-TASS 141619 AVG 12 14.08.2012 16:22.

4 ITASS-TASS 161619 AVG 12 16.08.2012 16:23.

5 Koha Ditore, 15.08.2012.

6 Zëri, 15.08.2012.

7 Zëri, 30.08.2012.

8 Kosovo posle Haradinaя. Referat Međunarodne krizne grupe № 163. Priština-Brisel. 2005. S.I.

Izvor: “Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)