Svetozar Gligorić (1923-2012): Odlazak šahovskog viteza

Piše Zlatko Bogatinovski

Bio je kralj romantičnog matematičkog vremena pre pojave kompjutera. Osvojio je 12 medalja na šahovskim olimpijadama i isto toliko puta bio prvak Jugoslavije.  Najuspešniji je naš sportista i jedan od najvećih ambasadora sporta svih Jugoslavija i Srbije. Ono što su tenis i Novak Đoković danas, to je bio šah i Svetozar Gligorić nekad

Trebalo je da bude rođen u Valjevu, ali je majka pošto-poto htela da se porodi u Beogradu. U prestonici se i rodio 2. februara 1923. godine. Majka je bila radnica, a otac krojač „kraljevskih odela“ u Knez Mihajlovoj ulici. Iako su Gligorići živeli u centru velegrada, bili su veoma siromašni. Nemajući mnogo toga, pa ni društvo,  od malena se družio sa gramofonom  i pločama. „Marseljeza“ mu je bila omiljena pesma.

MNOGO VIŠE OD ŠAHISTE
Odličan đak u osnovnoj školi, za roditelje je bio Mile, za kuma Svetozar (po političaru Svetozaru Pribićeviću), za drugove iz škole Gliga, kasnije za sve nas ostale „Gliga nacionale“, veliki šahista i još veći čovek.
Sin jedinac, sa osam godina je ostao bez oca, a sa nepunih 18 i bez majke. Živeći kao siroče na beogradskoj kaldrmi naučio je da poštuje život i rad. O njemu će se brinuti predsednik „Beogradskog šahovskog kluba“ prof. dr Niko Miljanić, koga je, u stvari, Gliga odabrao za svog staratelja, što i nije bilo neočekivano jer je sa 13 godina počeo da igra šah, a sa 15 već pobedio na turniru BŠK-a. Kao mlad šahovski majstor spremao se za prvenstvo države koje se nikad nije desilo zbog napada Nemačke na Kraljevinu Jugoslaviju.
Pred šestoaprilsko bombardovanje Beograda dr Miljanić sklanja porodicu u Crnu Goru, a mladi Gligorić odlazi u partizane. Bio je borac 5. crnogorske proleterske brigade. Komandant mu je bio legendarni Sava Kovačević, a komesar Dragiša Ivanović, narodni heroj, elektroinženjer i predratni šahista sa kojim se Gliga sretao i igrao šah u BŠK-u. Mogao je da pogine već u prvoj borbi postavljajući, u plavom krombi kaputu, postolje za mitraljez Nemcima ispred nosa. Iz rata izlazi kao oficir sa dva odlikovanja, ali će „…čitavog života patiti što nije bio prvoborac“. Pred kraj rata je organizovao nezvanično prvenstvo Jugoslavije, na kojem je i pobedio. Postaje referent za šah, kako on kaže u šali „ministar za šah“, u Fiskulturnom savezu Jugoslavije, i jedan od osnivača SD „Crvena Zvezda“ 1945 godine, iako će skoro čitav život igrati za „Partizan“.
Prvak Jugoslavije postaje 1947. Na najstarijem šahovskom turniru na svetu u Hejstingsu 1951. pobeđuje sa izvanrednih 5:0 i postaje velemajstor. Sledećih 20 godina će biti među najboljim šahistima sveta i kandidat za prvaka sveta. Upravo zahvaljujući njemu, Jugoslavija je smatrana drugom velesilom iza „zbornaje komande“.
Pobeđuje na turniru u Mar De Plati 1953. darujući šahovskoj teoriji novinu – Mar De Plata varijantu Kraljevske odbrane, koja se danas jednostavno zove Gligorićeva varijanta.
Pobeđuje svetskog šampiona Vasju Smislova, a na 13. šahovskoj olimpijadi u Minhenu 1958. dobija zlatnu medalju za rezultat na prvoj tabli ispred čuvenog Botvinika. Tada se, prvi i jedini put, večito druga SFRJ domogla zlata ispred SSSR-a, a Gligorić je proglašen za  najboljeg sportistu Jugoslavije.
Osvojio je 12 medalja na šahovskim olimpijadama i isto toliko puta bio prvak Jugoslavije. Na evropskim prvenstvima je osvojio 10 medalja. Najuspešniji sportista i jedan od najvećih ambasadora sporta svih Jugoslavija i Srbije. Ono što su tenis i Novak Đoković danas, to je bio šah i Svetozar Gligorić nekad. Bio je kralj romantičnog matematičkog vremena pre pojave kompjutera.
Uvažavajući Gligorićevu šahovsku veličinu, Tito mu je pričao kako je pravio  figure od vlažnog hleba dok je bio u zatvoru u Sremskoj Mitrovici. Gliga je imao petlju da priča kako Tito „iako je voleo šah, nije imao pojma“.
U vreme kad je šah bio više od igre, Gligorić je bio više od šahiste. Spoljnopolitički komentator „Borbe“ i čuvenog „NIN“-a, u kojem nije imao kolumnu, već čitavu treću stranu. Imao je svoju emisiju i na „Radio Beogradu“, bio stalni dopisnik časopisa „Chess life“ i „Chess review“. Napisao je i veliki broj knjiga o šahu.

NAJSTARIJI VELEMAJSTOR NA SVETU
Uvažavan kao najbolji šahista sveta van neprikosnovenog SSSR-a, utro je put Bobi Fišeru ka svetskoj kruni. Možda najveći šahista je čitavog života iskreno verovao jedino Gligi. Iako veliki prijatelji, za šahovskom tablom su bili ljuti neprijatelji, pa je njihov skor bio 6:4 za Fišera, uz šest remija.
Kao mladić je vozio klizaljke na Kalemegdanu, a kasnije je, kao šampion, deci po beogradskim parkovima delio šahovske table i figure na poklon, potpisivao udarničke bluze na radnim akcijama, na bezbrojnim simultankama širom Jugoslavije je svima redom budio osećanje gospodstva, a gospodi spoznaju da si to što jesi jedino ako si – veliki i pravi drug. Za njega je tako i bilo. Biti gospodin, a ne biti drug – jednostavno nije moglo. Tom mišlju je i postao jedan od najvećih džentlmena svetskog šaha.
Jednu lepu Danicu je zaprosio na ulici pre nego što su se i dodirnuli i poljubili, a u braku su ostali 47 godina. Nažalost, bez dece zbog njene dve tragično prekinute trudnoće. Veliki borac je stoički podnoseći teške životne udarce, kada mu je umrla supruga, u 81. godini počeo da se bavi muzikom, da bi u 88. izdao čak i ce-de „Kako sam preživeo 20. vek“.
Drugi naš velikan, velemajstor Ljubomir Ljubojević je posle jedne simultanke sa Gligorićem, sa kojim je remizirao, počeo ozbiljno da se bavi šahom. Dve godine za redom je bio treći igrač planete, iza svetskih prvaka Anatolija Karpova i Garija Kasparova. Povodom Gliginog odlaska, Ljuba je rekao: „Žarko bih želeo i verujem da je zagrlio poslednje trenutke svog života sa onom melodijom koju je usavršavao do poslednjeg daha… odlaskom velikana Gligorića, svet crno-belih polja je ostao tužan…“
I to tako jeste. Pored gospodstva, u neki nepoznati svet je sa Gligom otišao, ne znamo zašto, i njegov večiti osmeh.
Uvek tih i kulturan, kao da je sačekao da se završi Olimpijada, taj festival blještavila i stalno nedohvatnog prestiža, pa da ode, da ne bude teret za tužne i teške reči. Najstariji velemajstor na svetu je preminuo 14. a sahranjen 17. avgusta, tamo gde mu je i mesto, u Aleji velikana.