Savez „posvađanih drugova“

Piše Zoran Milošević

Strah od šiitskog Irana ujedinjuje sunite i šest država Persijskog zaliva

 

Na nedavno završenim manevrima upozoravajućeg imena „Budni lav“, održanim na jugu Jordana, učestvovalo je 12.000 vojnika iz 19 država (SAD-a, Jordana, Egipta, Saudijske Arabije, Iraka, Libana, Bahreina, Katara, Pakistana, Velike Britanije, Francuske, Italije i čak Australije). Nedostajala je samo armija Izraela, jer nijedna arapska država ne bi mogla da se opravda pred svojim javnim mnjenjem da učestvuje na vojnim vežbama zajedno sa cionistima. No, interesantno je da vojni manevri u kojima je učestvovalo osam arapskih država i Pakistan (jedina islamska država koja ima nuklearno oružje) nisu bili usmereni protiv Jevreja. Novina „Arapski Jerusalim“ koja izlazi u Londonu, na arapskom jeziku, direktno kazuje da je cilj manevara pod nazivom „Budni lav“ priprema specijalnih jedinica iz SAD-a i savezničkih država da zaplene (navodno) hemijsko oružje Sirije i pokažu odlučnost i moć Iranu, kako bi se držao podalje od ove bliskoistočne države.

[restrictedarea]

ĐAVO JE ODNEO ŠALU
Zbog ovoga, ali i izjava izraelskih zvaničnika, od 14. avgusta 2012. godine Oružane snage Islamske republike Iran su podigle nivo borbene gotovosti. „Iran je spreman za bilo kakvu provokaciju ili primenu nasilja protiv njega“ saopštila je iranska novinska agencija „Fars“. Istovremeno više ruskih vojnih i beloruskih sajtova (na primer i „imperiya.by“) preneli su kao ekskluzivnu vest da je polovinom avgusta sve pripremljeno da se potpiše dokument o stvaranju vojnoekonomskog saveza Rusije, Kine i Irana, sa razmeštanjem vojnih jedinica prve dve države u Iranu. U tom smislu deo avijacije i brodova Severne flote Rusije je dobio naređenje da se pripremi za prelet na aerodrome Irana, odnosno luke ove države.  Trebalo bi  napomenuti da je 14. avgusta 2012. godine ispaljena međukontinentalna balistička raketa iz podmornice koja se nalazi u Sredozemnom moru na cilj koji se nalazio na poligonu KURA na Kamčatki. Ispaljivanje rakete pratili su američki sateliti. Istovremeno, Moskva nastoji da aktivira mirotvoračke napore privlačenjem u svoju orbitu svih država koje žele da zaštite međunarodno pravo i Povelju Organizacije Ujedinjenih nacija. Ruski političari smatraju da ekstremizam među američkom političkom elitom raste, te da Vašington zaista može preduzeti vojni napad na Siriju i Iran.
U tom kontekstu islamske države, kao i njihovi monarhistički režimi na Bliskom istoku, nalaze se u zaista nezavidnoj situaciji. Saudijska Arabija pretenduje na političko i duhovno liderstvo među muslimanima-sunitima, ali i u bogatim naftom Emiratima u Persijskom zalivu. Međutim, Saudijska Arabija je posle agresije SAD-a i saveznika na Irak pred velikim iskušenjima, jer Vašington nije uspeo (ili nije hteo?) da stvori stabilni režim u Bagdadu, u kojem se na vlasti nalaze šiiti, koji su tradicionalno orijentisani na Iran, a ne na Saudijce! Takođe, Vašington se pokazao kao nepouzdan saveznik, jer ume svoje saradnike brzo da preda različitim međunarodnim sudovima (Mubarak), što iranskom režimu daje popularnost i šansu u regionu da postane lider. Pored toga, nijedan režim u Persijskom zalivu, čak ni Saudijska Arabija, nije sigurna da će ih SAD zaista braniti, ako šiitska opozicija ili Iran krene da ih ruše. U posebno složenoj situaciji se nalazi Bahrein, u kojem većina stanovništva sledi šiitsku granu islama, a dinastija je sunitska. Zato ne čudi što je prošle godine duhovni lider Irana ajatolah Ali Hamenei nazvao Bahrein 14. provincijom Islamske republike Iran. Alen Šue, bivši oficir francuske obaveštajne službe na ovom terenu, a čije mišljenje objavljuju francuski mediji, smatra da se trenutno događa rat između muslimana: sunita protiv šiita, pri čemu suniti imaju ogroman novac na raspolaganju, kao i podršku Zapada, a šiiti se oslanjaju na razvoj sopstvenih tehničkih, vojnih i naučnih potencijala, kao i podršku Rusije i Kine. Rat je na nivou terorističkih napada, u kojima uglavnom stradaju šiiti. I ovde je Šue u pravu.
Iranski novinar Abulgasem Gasemzade za novine „Etelat“ analizirajući situaciju u regionu kaže da sve organizuju SAD, a plaćaju Saudijci. Destabilizacija Irana se pokušava na različite načine, pa i terorizmom sunitskih samoubica, o čijim akcijama zapadni mediji ćute. Šta reći o događaju sa početka jula ove godine, kada su suniti (tačnije njihova teroristička grupa „Džahanguj“) napali autobuse kojim su se prevozili šiitski hodočasnici iz Pakistana (bili u iranskim gradovima Kum i Mešehd) i ubili najmanje 20, a ranili 25 ljudi. Slične akcije se događaju u Iraku, Afganistanu, Siriji, Jemenu, kao i drugim bliskoističnim državama. Narod bliskoistočnog regiona, zaključuje Gasemzade, zna da savez izraelskog režima sa Zapadom i imaocima naftnih dolara – Arabija i Emirati stoje iza terorističkih akata, ali prosto živi sa tom činjenicom, ne preduzimajući ništa. No, đavo je odneo šalu, jer se broj terorističkih akata toliko umnožio (posebno u Iraku, Pakistanu i Afganistanu) da se može govoriti i o ratu sunita i šiita. Cilj terorističkih napada je uništenje šiita saudijskim novcem i američkom politikom.
Irance posebno iritira prošlogodišnji napad sunita na šiite u Afganistanu kada su ubili šiitskog imama Huseina bombom koju je nosio samoubica, pri čemu je poginuo veliki broj žena i dece. Saudijci nisu izdali nikakvo saopštenje, pa ni izrazili žaljenje zbog svega. Na Zapadu se pojavila kratka vest bez kontekstiranja događaja, ali je novinar koji je snimio događaj dobio novinarsku nagradu u Evropskoj uniji (fotografija objavljena bez komentara i objašnjenja događaja). Teroristička grupa koja napada šiite u regionu ima bazu u pakistanskom delu provincije Belucistan, a sam lider grupe u jednom intervjuu je priznao da novac dobija od Arapskih Emirata i Saudijske Arabije, a uputstva od američkih tajnih službi.

„ŠTIT POLUOSTRVA“
U cilju daljih pritisaka na Iran i njegove saveznike upravo ovih dana aktuelizovan je jedan stari Savez, sa obrazloženjem da se države Persijskog zaliva moraju od sada oslanjati na sopstvene vojne snage, a ne SAD. Radi se o vojnopolitičkom projektu Saveta za saradnju arapskih država (Persijskog) zaliva (u dokumentima odsustvuje reč „Persijski“). U ovu organizaciju su uključeni Bahrein, Katar, Kuvajt, Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija i Oman. Danas se vojni deo ove strukture naziva „Štit poluostrva“ i ima razrađenu zajedničku koncepciju rata sa Iranom.
U okviru „Štita poluostrva“ postoji kopnena vojska, ali i „Sokoli poluostrva“ (protivvazdušna odbrana i avijacija, te „Solidarnost“ –pomorske snage). I pored donetih političkih odluka o vojnoj integraciji šest spomenutih država, u praksi se sve presporo odvijalo, a mnogi elementi odrane nisu uspostavljeni (na primer „Sokoli“ nemaju sisteme ranog otkrivanja aviona i balističkih raketa), tako da vojna moć „Štita poluostrva“ nije realno narasla. Čak se i broj vojnika smanjio od 17.000, 1994. godine, na 5.000, 2012. godine.
S obzirom na nove realnosti na Arapskom poluostrvu i Persijskom zalivu, saudijski kralj Abdala bin Abdul je nedavno kneževstva Persijskog zaliva pozvao da razmotre stvaranje vojnopolitičkog saveza. Radi se o stvaranju vojne konfederacije sa jedinstvenim odbrambenim sistemom. Prema rečima ministra informisanja Bahreina Samira Adžaba, njegova država će biti prva koja će u konfederaciju sa Saudijskom Arabijom. Da bi se ovo razumelo, trebalo bi znati da je prošle godine samo zahvaljujući vojnom mešanju Saudijaca spasena tamošnja monarhija od svrgavanja sa vlasti. No, pojavio se problem sa Katarom koji ne želi da u okviru zajednice šest država prizna liderstvo Saudijske Arabije, jer bogatstvo (u novcu) Katara je neznatno manje od Saudijskog, što vladaru ove državice, Hamadi bin Halifi ali Tani širi političke apetite. Poznato je da Katar, između ostalih, finansira „ustanike“ u Siriji, čime razdražuje Iran, ali i Izrael, jer finansira i antiizraelsku kampanju.
Suština je, ipak, da sve ove države Persijskog zaliva glavnu opasnost vide u Iranu. Tim povodom David Rozenberg u „Medija lajnu“ kaže: „Politički ili vojni konflikt u Persijskom zalivu može imati teške posledice za naftna kneževstva i njima je lakše da dočekaju kataklizmu ujedinjeni i da nastupaju kao jedinstven front“. Saudijce najviše brine situacija u Bahreinu, jer postoji snažna i dobro organizovana šiitska opozicija, koja se samo vojnom i policijskom silom može držati pod kontrolom. Upravo strah od šiitskog Irana ujedinjuje šest država persijskog zaliva. Do sada svih šest država je više polagalo na zaštitu od strane SAD-a, nego na sopstvene vojnopolicijske snage. Međutim, vreme se menja i države koje ulaze u Savet za saradnju arapskih država (Persijskog) zaliva shvataju da moraju imati jaku vojsku i policiju, zato što Amerikanci više nemaju novca i slabe politički, te deo svojih obaveza prenose na saveznike. Zato pojedini analitičari smatraju da je ponovna aktuelizacija vojnopolitičke saradnje država Persijskog zaliva kroz Savet za saradnju arapskih država (Persijskog) zaliva iniciran od strane Amerikanaca.
No, trebalo bi reći da među arapskim monarhijama caruje zavist i suparništvo, a nije retka i otvorena mržnja. Nijedna država koja ulazi u Savet za saradnju arapskih država (Persijskog) zaliva ne može da zaboravi sopstvene interese i zato nema nekog naročitog jedinstva. Tako se, 2006. godine, zajedničke valute („Halidže“ – u prevodu „zalivski novac“) odrekao Oman, a 2009. Ujedinjeni Arapski Emirati, zbog toga što je „Centralna banka“ Savet za saradnju arapskih država (Persijskog) zaliva donela odluku da sedište bude u Rijadu, a ne u Abu Dabiju. Zato su neki lokalni novinari savez nazvali „Savezom posvađanih drugova“.

[/restrictedarea]