Elektroprivreda Srbije: Dotoci otanjili

Piše Anka Cvijanović

Kakav je bilans suše u elektroenergetici?

 

Dugu i jaku zimu ne mora da sledi rodno leto. Pokazalo se to, evo, ove godine u Srbiji, ali i u svim zemljama balkanskih meridijana, do kojih su dosezali udarni talasi afričke vreline, jači u julu nego u avgustu. Temperature oko ili iznad 40 stepeni spržile su letinu, koja je proletos, barem u Srbiji, bila dobro ponela. A kiše niotkuda. Zbog toga je voće i povrće na domaćim pijacama skuplje nego lane, a cene će im tek skočiti u septembru, kada je spremanje zimnice u jeku. Za kukuruz je svaka kiša zakasnila, jer proletos zamoćali klipovi nisu mogli da napune zrno, pa je ovogodišnji rod desetkovan, a cena odavno skočila i prošle godine ubranom, po zakonu ponude i potražnje. Prognoze o cenama hrane su mračne i na mnogo širim prostorima od ovih naših.
Zakon ponude i potražnje određuje i cene električne energije, ali samo na otvorenom tržištu. Na regulisanom, kao što je još uvek ovo naše u Srbiji, ni suša, ni žega neće se odraziti na visinu računa za struju, a elektroenergetika je kod nas, gotovo kao i poljoprivreda, umnogome određena vremenskim prilikama i hidrologijom. Kada su dani isuviše hladni ili vreli, raste potrošnja električne energije, a ako nema kiše, smanjuje se proizvodnja iz hidroelektrana, iz kojih se inače, u redovnim prilikama, obezbeđuje trećina ukupno proizvedene električne energije u sistemu JP „Elektroprivreda Srbije“.

TEŠKA ZIMA, PA I LETO
Ove godine, i zima i leto okomili su se na elektroenergetsku situaciju. Tokom ledenih dana, od 28. januara do 14. februara, u Republici Srbiji trošilo se dnevno oko 150 miliona kilovat-sati, od čega oko dvadesetak miliona na teritoriji Kosova i Metohije. Ostao je iz tog perioda zabeležen 9. februar, kada je potrošnja iznosila 161 milion kilovat-sati, što je apsolutni rekord konzuma u Srbiji. No, udružene hladnoća i velika potrošnja električne energije nisu bile jedine nevolje u prva dva meseca ove godine. U isto vreme trajala je nezapamćena suša. To nije mogla da promeni ni okolnost da su istočna i zapadna Srbija, naročito, gotovo cele zime bile prekrivene debelim snežnim pokrivačem. Sneg nije mogao da se topi i uvećava dotoke na rekama i u akumulaciona jezera, jer su dani bili oko desetak stepeni hladniji od uobičajenih u prethodne 123 godine.
Pored toga, elektroenergetsku situaciju otežavala je manja proizvodnja termoelektrana na ugalj zbog problema sa dovozom uglja u TENT (usporeno odmrzavanje vagona zbog ekstremno niskih temperatura). Zbog toga su  značajno angažovane akumulacione hidroelektrane i povećano radile „Panonske TE-TO“. Ipak, ni sve angažovanje proizvodnih kapaciteta EPS-a nije bilo dovoljno da se pokrije potrošnja električne energije i održi sigurnost rada elektroenergetskog sistema Srbije. Elektroenergetsku situaciju spasila je naredba Vlade Republike Srbije da se ograniči isporuka električne energije za kupce koji nisu u funkciji javnog snabdevanja,  kao i kupovina velikih količina električne energije na otvorenom tržištu.
Suša usred zime ove godine bila je nastavak celogodišnjeg gotovo bezvodnog perioda. Tačnije, prema podacima Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom, suša je neprekidno trajala od početka marta 2011. do kraja marta 2012. godine. To znači ravno 13 meseci. U martu već sneg je počeo da se topi, da napaja zemlju i uvećava dotoke na rekama i u akumulaciona jezera, tako da su u aprilu dotoci u drinskom slivu bili za polovinu veći od bilansiranih, a Dunavom je stizalo šest hiljada kubika u sekundi od planiranih 7.900. Početak maja dočekan je sa tako dobro popunjenim akumulacijama, da se strahovalo da će sa eventualno većim majskim kišama doći do prelivanja.

SNABDEVANJE KUPACA UREDNO
Branko Sparavalo, meteorolog u EPS-u, kaže da je, nažalost, otapanje snega išlo usporeno, zemlja bila izuzetno suva, biljke ožednele, a sunce ubrzo počelo da žeže jače nego što se moglo očekivati s proleća. Ipak, i takvo otapanje uvećalo je dotoke, mada u martu kiše uopšte nije bilo. U aprilu i maju imali smo uobičajene kišne dane. No, usled velikih isparenja, u rečna korita i jezera nije stizalo dovoljno vode za spokojan ulazak u leto.
Ipak, kako navodi Jovica Vranić, direktor Sektora za energetsko planiranje i upravljanje u Direkciji EPS-a za trgovinu, tokom prolećnih meseci bilo je znatno mirnije izvršenje elektroenergetskog bilansa nego zimus. Početkom treće dekade aprila, na primer, dnevno se na teritoriji Srbije bez KiM prosečno trošilo oko 90 miliona kilovat-sati. Maj je protekao relativno mirno, sa skokovima i padovima temperature, ali ne i sa vrućinama u nizu, tako da je potrošnja električne energije bila 2,2 odsto manja od planirane.
Vranić kaže da se manje od planiranog trošilo i u prve dve dekade juna, ali da je onda usledio toplotni talas osam stepeni žešći od prosečnog za taj mesec, koji je potrošnju podigao na 85 miliona kilovat-sati dnevno. Tada se već uveliko uključuju klima uređaji, koji dodatno osložnjavaju elektroenergetsku situaciju u Srbiji. U hidrosektoru sve slabiji dotoci, u termoelektranama remonti, a potrošnja naglo skače: oko deset miliona kilovat-sati troši se dnevno više kada se uključe uređaji za hlađenje.
Miladin Basarić, pomoćnik direktora Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom, ističe da su uprkos suši nastavljenoj u nizu već drugu godinu zaredom i povećanoj potrošnji električne energije, kao i redovnom obavljanju remonta u termoelektranama, još od aprila ove godine sve potrebe tarifnih kupaca za električnom energijom uredno podmirivane iz raspoloživih kapaciteta EPS-a. Sistem je dobro izdržao i dva afrička talasa, u julu i avgustu, ali tome je pomogla okolnost da je u tim mesecima smanjena potrošnja električne energije u industriji. Tako je i ukupna potrošnja u julu i avgustu bila manja od bilansirane.
Ono što nikako ne ide u prilog  elektroenergetskoj situaciji na kraju avgusta jesu vrlo smanjeni dotoci na Drini i Dunavu. Sredinom avgusta Drinom je doticalo samo 45 od bilansiranih oko 75 kubika u sekundi, a Dunavom tek 2.800 od za ovo doba predviđenih oko četiri hiljade metara kubnih u sekundi. Iz „Drinsko-Limskih hidroelektrana“ saopštili su pred kraj avgusta da su sve vreme, od početka jula, na profilima svih hidroelektrana drinsko-limskog sliva prirodni dotoci manji od biološkog minimuma.
Posle 20 bezvodnih dana u avgustu i pod novim snažnim afričkim talasom vrućina, Srbiju su u poslednjoj dekadi ovoga meseca zadesili i šumski požari kakvi se ne pamte na ovim prostorima, ne bar tako široko rasprostranjeni i danima vetrom raspirivani. To su dodatne posledice ovogodišnje suše, čije se razmere ne mogu ni sagledati.

 

____________

Najtoplije leto

„Od kada se beleže meteorološki podaci, nikada u Srbiji avgust nije bio bez kiše 25 dana kao što je ovaj. U Beogradu do 26. avgusta nije palo ni kapi kiše po metru kvadratnom. U junu, palo je samo 16 od prosečnih 90 litara po kvadratu, a u julu 39 od prosečnih 70 litara. Po suvoći, ovo leto je kakvo je bilo 2000. godine, ali je zato najtoplije u 125 godina. Ovogodišnji jul je najtopliji jul otkad se beleži temperatura. U poređenju sa ostalim mesecima, od ovog jula bio je topliji samo avgust 1992. godine. I ne samo to! Juni ove godine bio je drugi najtopliji jun, a avgust će biti među tri, četiri najtoplija avgusta u 125 godina“, ističe Branko Sparavalo.

____________

Za klime 600 megavata

„U dnevnom špicu, između 12 i 14 sati, samo za rad klima uređaja koristi se oko 600 megavata snage, što je jednako snazi oba agregata u Reverzibilnoj hidroelektrani ‘Bajina Bašta’. Takođe, sa oko deset miliona kilovat-sati za rad klima uređaja, ukupna potrošnja električne energije u Srbiji veća je 12 odsto nego u vreme kada klime ne rade. Karakterističan dan u tom pogledu bio je 9. jul. Tada je zabeleženo 38 stepeni iznad nule, a srednja dnevna temperatura bila je 31,1 stepen. Oko podneva toga dana moralo je da se angažuje 780 megavata snage iz sistema EPS-a samo za pokrivanje rada klima uređaja“, kaže Vranić.

____________

Razlike i uticaji

„Da bi se razumelo šta znači sušna godina za proizvodnju električne energije i snabdevanje kupaca, ilustrativni su podaci o proizvodnji u sistemu EPS-a iz hidroenergije. Izuzetno dobra hidrologija bila je 2010. godine. Tada su hidroelektrane EPS-a proizvele oko 12,5 milijardi kilovat-sati. Prošle godine imali smo dugu i tešku sušu. Iz hidroenergije proizvedeno je samo oko 9,2 milijarde kilovat-sati. Tačno je da su na otvorenom tržištu električne energije takve oscilacije i te kako uticale na kretanje cena kilovat-sata. I ove godine, kada je suša nastavljena, cene struje u regionu skočile su i kreću se oko šest evrocenti po kilovat-satu“, naglašava Basarić.