Bespovratni krediti

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet „Singidunum“

Kombinacija „svete bankarske tajne“ i „svesti o širim interesima, koji se nekad kose sa motivima profita“ idealna je za najdrskije oblike krađe i otimačine

 

U poznatom priručniku D. D. Daleonea „Upitnik za kriminalce – početnike“ postoji i pitanje: „Ako su policija i javnost otkrili vaše finansijske malverzacije, a vi ste ipak uspeli da se izvučete iz neprilika uz pomoć visoko pozicioniranih prijatelja (saučesnika), ispravno je: (A) primiriti se, zauvek ili bar za duži period, pošto znate da ste pod prismotrom organa gonjenja, (B) okuražiti se i nastaviti, još smelije, da otimate i/ili kradete, pošto se pokazalo da imate sreće u toj vrsti posla?“ Tačan odgovor je pod (B).

PRETNJE I STREPNJE
Zar to nije logično? Pa i bankari sa Volstrita strogo su se držali ovog pravila kada su otkrivene njihove grandiozne mahinacije koje su svet gurnule u krizu. Štaviše, čim je Obama, sredstvima poreskih obveznika, ojačao njihovu poziciju, visoki finansijski menadžeri dodelili su sebi astronomske bonuse, kao nagrade za veštinu i hrabrost da survaju milione stanovnika u bedu i u predsoblje novog svetskog rata.
Postepeni rast tolerancije u tretiranju lopovluka nužno dovodi do modela kriminalizovanih i korumpiranih narko-država, kakve Imperija podupire širom sveta. Takve države nikada neće biti optužene za nepoštovanje ljudskih prava, sve dok „poslovođe“ (lideri) uvažavaju interese evroatlantskog kapitala.
Naši kriminalci, koji su i do sada pokazivali veliku kuraž i odlučnost u svojim aktivnostima, spremni su da, bez oklevanja, nastave putem kojim su krenuli. Pogotovo ako ostane na pretnjama i najavama detaljnih istraga – bez konačnog razrešenja, kao što se onomad dogodilo posle velikih, a zaboravljenih afera o kojima su najavljivane studije i knjige. Neće biti veselo ako javnost teške pretnje kriminalcima počne doživljavati kao čuvene „najave“ u filmu „Štefica Cvek u raljama života“. Sećate li se te maestralne uloge Bate Živojinovića?

KOBNA KOMBINACIJA

[restrictedarea]

Istorija „domaćeg“ bankarstva, koje je danas na udaru policijskih istraga, poznaje kategoriju „bespovratnih kredita“. Često su preduzeća, koja su po oceni partijskih komiteta bila posebno važna za celokupni razvoj, dobijala kredite, čija se otplata odgađala sve dok ih inflacija ne obezvredi ili potpuno „pojede“. A bilo je i „bespovratnih“ kredita – subvencija koje su, po direktivi države (i partije), banke morale da daju odabranim preduzećima. Primetićete, ipak, da je tada postojala Služba društvenog knjigovodstva (SDK), pa su tokovi novca bili lakši za praćenje od strane države i javnosti. Zato su teške zloupotrebe bile retke, ali niko ne može da ospori činjenicu da je nedostajao efikasan mehanizam za raspoređivanje akumuliranih novčanih sredstava na pojedine projekte.
Prva tranziciona instrukcija (zapovest) međunarodnih finansijskih konsultanata u svim jugoslovenskim republikama nalagala je ukidanje SDK-a, što je otvorilo prostor za neslućene finansijske kombinacije, van javne kontrole. Političke stranke nisu želele da se odreknu odlučujućeg uticaja na raspoređivanje kredita banaka koje su ostale pod državnom (i stranačkom) kontrolom. Nadareni „eksperti“ i dalje su smatrali da tržišni mehanizam ne može dobro da alocira akumulaciju, pa su instalirali mehanizme državne i partijske intervencije: subvencije, NIP, „industrijsku politiku“ itd.
Kombinacija „svete bankarske tajne“ i „svesti o širim interesima, koji se nekad kose sa motivima profita“ idealna je za najdrskije oblike krađe i otimačine. Da li je onda čudo što je ideja o bespovratnim kreditima ostala živa i dvadeset godina posle raspada sistema socijalističkih vrednosti? Poslovni ljudi su razumeli da jedino poduhvati (i privatni!) iza kojih stoji država i vladajuće stranke mogu da se realizuju, dok se ostali projekti suočavaju sa nepremostivim teškoćama. Najvažniji deo svakog biznisa sastoji se, nažalost, u obezbeđivanju podrške partije i države, koja će vlasniku da omogući brz rast profita, kao i zaštitu od ozbiljnijih konkurenata.

ULOGA MMF-a
Interesantno je da misije MMF-a, koje opravdano daju primedbe na prekomernu javnu potrošnju i budžetski deficit u Srbiji, nisu zamerale našim liderima zbog prekomernog uplitanja  političkih stranaka u privredu, iako je to najveća prepreka tržišnim slobodama.
Ponekad su, istina, pa i to stidljivo, misije primetile da je kurs dinara neopravdano visok, a da je deficit u spoljnoj razmeni zastrašujuć, kao što je visok i stepen spoljne zaduženosti. No, ništa zato! Samo napred!
Štaviše, oficiri  MMF-a najviše su hvalili bankarske reforme u Srbiji, koje su podsticale uvoz, zaduživanje i potrošnju! Pa i u narednoj, septembarskoj poseti, MMF misionari neće kritikovati  destruktivnu ulogu banaka sa stranim kapitalom, koje podstiču državu na zaduživanje pod još nepovoljnijim uslovima, nego će vladi natrljati nos (i to opravdano) zbog nacrta zakona o NBS-u, kako bi ova institucija sačuvala „nezavisnost“ od države, odnosno ostala pod isključivim uticajem evroatlantskog bankarskog lobija, što naravno nije smetnja „nezavisnosti“.

[/restrictedarea]