Šta bi danas uradio sveti Prokopije

Piše Dragomir Antonić

Prokopijevdan je težak praznik. Ovog dana kamen i drvo u vodi prokopni. Ovaj svetac je zaštitnik bunardžija i rudara. Zato oni na taj dan ne kopaju rudu, već samo osiguravaju rudarske jame, a krstom i ikonom svetog Prokopija teraju podzemne demone

 

Sutra je 21. juli, dan koji Srpska pravoslavna crkva posvećuje svetom Prokopiju. A pre šezdeset i četiri godine (1948) u Beogradu je održan Peti kongres Komunističke partije Jugoslavije. Posvećen odupiranju Rezoluciji IB. Većina se uspešno oduprla Rezoluciji. Zatim je biran novi Centralni komitet. Neki su postali njegovi članovi, a neki su otišli na Goli otok.

POTPIRIVAČ OGNJA

[restrictedarea]

Pravoslavni Srbi ovaj dan zovu Prokopijevdan i drže ga za jedan od važnijih praznika. Prokopije je zanimljiva ličnost burnog ovozemaljskog života. U njegovom žitiju (ranije bi se reklo biografija, a danas CV) piše: rođen u drugom veku, u Jerusalimu. Vrlo mlad se opredelio za vojnički poziv. Služio je kod rimskog cara Dioklecijana gde se istakao kao vredan i sposoban vojnik. Brzo je napredovao i stekao carevo poverenje. Rimski carevi su, takva je bila politika, proganjali i svuda gde su mogli likvidirali hrišćane. Posle uspešno obavljenih zadataka na Bliskom istoku, car posla Prokopija u Aleksandriju (grad u današnjem Egiptu) da tamo zatre hrišćane. On krenu sa svojim legionarima, ali mu se na putu javi Gospod, odvrati ga od naredbe careve i privoli ga da pređe u hrišćansku veru. Car Dioklecijan shvati prelazak u zabranjenu veru kao najtežu izdaju, naredi drugim vojnicima da ga uhapse i bace u tamnicu. U tamnici su ga mučili sve dok se nije oprostio sa ovozemaljskim životom, ali Dioklecijan ne uspe u svojoj nameri da uništi hrišćane u Aleksandriji. Gospod uz pomoć anđela uzdiže Prokopijana u nebesa davši mu večnu slavu. U narodnom verovanju Srbi ga smatraju za ognjevitog sveca, u koje još spadaju sveti Ilija, Ognjena Marija i sveti Pantelija. Zato se ovi dani strogo poštuju. O tome govore i stihovi narodne pesme:
„Gromom bije gromovit Ilija
Vatrom pali Ognjena Marija
Jarom veje Prokopije
Potpiruje sveti Pantelija.“
U Srbiji se kaže da je Prokopijevdan težak praznik. Ovog dana kamen i drvo u vodi prokopni. Bunardžije, majstori koji kopaju i grade bunare, slave svetog Prokopija kao svoju slavu i tog dana ne rade. Slave ga i rudari kao svog zaštitnika, pa danas ne kopaju rudu, već samo osiguravaju rudarske jame, a krstom i ikonom svetog Prokopija teraju podzemne demone.

O ZABRINUTOM BOGU
Ništa novo pod kapom nebeskom – kaže izreka. Zato sam i malo više prostora posvetio Prokopiju i nekim delovima iz njegovog života. Otvorite novine, uključite televizor ili kompjuter i svuda su prve vesti: Sirija, Egipat, Tunis, Libija. Po tim krajevima, odnosno nekadašnjim rimskim provincijama, kretao se i Prokopije sa svojim legionarima pre dve hiljade godina. Danas su sve nekadašnje rimske provincije, a sada samostalne države ili su to bile, doživele „arapsko proleće“ koje se nešto odužilo, pa traje više od dve godine. Čitajući žitija svetitelja vidimo da su isti problemi mučili i rimske careve, cezare, imperatore, konzule i kako se sve nazivali. Tamanili su hrišćane gde su stigli, zapravo su pljačkali i u ono doba bogate države i gradove, a plen odnosili u Rim u kojem su podizali palate, organizovali bahanalije i gradili arene za gladijatorske borbe. Naslednici rimskih imperatora, američki sekretari, mali Napoleoni, engleski baroni i NATO guvernante sa velikom zabrinutošću zbog ne sprovođenja „slobodnih demokratskih izbora“ uništavaju države, milione hrišćana ostavljaju na milost i nemilost novih vlasti, ubijaju i obogaljuju na stotine hiljada ljudi, žena i dece. Pri tom naftu i dalje izvlače, a ne plaćaju. Na dugove prema bivšim državama su zaboravili (nema ko da ih podseti), a novac blaženopočivšeg pukovnika Gadafija, preko stotinu milijardi dolara su blokirali u svojim bankama i vratiće ga na „kukovo leto“.Još se ljute kad im se neko suprotstavi ili kaže da su obični razbojnici. Tad počnu i da prete da će neko drugi biti odgovoran za 14.000 stradalih osoba u Siriji za poslednjih godinu dana i šest meseci, od kako su nastavljači rimske imperije izazvali nemire. Kad su izbori u njihovom susedstvu, Meksiku, čestitajući novo-starom predsedniku na pobedi izjavljuju da se nadaju da će on zaustaviti rat između trgovaca drogom u kojem je do sada ubijeno 60.000 osoba. Meksiku ne prete vojnom intervencijom. Obe brojke su zastrašujuće, ali iskazano licemerje i u jednom i u drugom slučaju prevazilazi svaku meru. Biće tako sve dok se ne pojavi novi Prokopije ili sa nebesa siđe stari. Možda će se drugačije zvati, ali je velika verovatnoća da će vrlo brzo doći. Ne mogu se zločini beskrajno činiti. Kazna stigne kad se najmanje nadate.
Milovan Vitezović, srpski pisac i pesnik objavio je knjigu pesama „S milim Bogom“. U knjizi su objavljene misli devojčica i dečaka od sedam do deset godina, a koje je Milovan oblikovao u stihove. Misli su postale najlepše mladalačke i duhovne pesme koje razgaljuju dušu i teraju čitaoca da se dobro zamisli. Kao pesme Jovana Jovanovića – Zmaja. Navešću vam jednu kratku, ali jezgrovitu pesmicu. Takve su uvek dečje misli i rečenice. Kratke i jasne. Odgovori starijih su dugi i komplikovani. Zato budite uvek na strani dece. Dok ne porastu. Pesma se zove „O strahu za budućnost“. Osmislio je Petar koji ima devet godina.
„Da se uništi svet sve je više mogućnosti
I Gospod strepi zbog naše budućnosti
Otkad je spoznao šta sve ljudi mogu
Možemo govoriti o zabrinutom Bogu.
Pametnoj osobi dovoljno.“

[/restrictedarea]