Ples prljavih milijardi

Piše Dejan Lukić

Suđenje ruskim milijarderima u Londonu moglo bi da osvetli prizore iz tamne postsovjetske drame bogate fizičkim likvidacijama, reketiranjima i spregom visoke politike i krupnog kriminalnog biznisa

Da nije Olimpijskih igara, ovo leto na britanskom Ostrvu pripalo bi igrama milijardi prljavih dolara, evra i funti, iz tamne postsovjetske drame sa  prizorima fizičkih likvidacija, reketiranja i sprege visoke politike i krupnog kriminalnog biznisa. A sve to na otvorenoj sudskoj areni i u obračunu  milijardera iz bivšeg Sovjetskog Saveza, teških ukupno više od dvadeset milijardi dolara.
U najnovijoj  epizodi dugog „aluminijskog rata“, milijarder Mihail Černi, goni nekadašnjeg kompanjona, milijardera, Olega Deripasku, pred Visokim sudom u Londonu. Za početak, suma u igri je 2,5 milijardi dolara – nevelika za  tako krupne zverke, silno obogaćene u  vrtlogu haotičnog raspada  Sovjetskog Saveza.

„CAR ALUMINIJUMA“
Na „suđenju stoleća“, pred sudijama je saga iz podzemnog rata za kontrolu  lukrativne aluminijumske industrije. Optuženi, Oleg Deripaska, „metalski car“, nije repa bez korena, ni u Rusiji, niti u Londonu. Neposredno pred izbijanje svetske finansijske krize, bio je uvaženi gost čajnih salona svetske političke elite, megabankara i  krupnog biznisa. Za  ishod procesa koji je prošle sedmice krenuo pred sudom u Londonu, nisu bez značaja njegova ćaskanja na privatnoj jahti usidrenoj kraj Krfa. Tu su „pod krupnim zvezdama mediteranskih večeri“, rujno vino ispijali primerci kakav je sadašnji šef britanske državne kase (Trezora) Džordž Osborn, svojevremeni komesar Evropske unije za trgovinu, lord Mendelson ili, na primer, nastavljač bankarske dinastije Rotšilda – Nat Rotšild.
Deripaska je, dakle, „čvrsto uvezan“ („Mejl“) sa britanskom političkom i finansijskom elitom, ali i sa „brutalnom mafijom“ u današnjoj Rusiji. Na ovom planu veze sa podzemljem, Oleg Deripaska je imao već „premijeru“ (2009) pred nemačkim sudom u Štutgartu. Londonski „Tajms“ došao je prošle sedmice do još nepoznatih materijala sa tog procesa. Iz papira se čita kako je sudija u predmetu prihvatio kao verodostojne tvrdnje svedoka optužbe, izvesnog Dalola Hajdarova, krupnog biznismena iz Uzbekistana, koji je bio izričit da je  Deripaska „organski uvezan“ sa  zloglasnom  ruskom mafijaškom grupom „Ismailovskaja“ – jednom od  najjačih organizovanih kriminalnih gangova nastalim neposredno posle sloma Sovjetskog Saveza. „Sa sigurnošću se može reći da je Deripaska, u najmanju ruku, znao za likvidacije i metode operisanja ruske mafije“, potvrdio je Hajdarov na sudu u Štutgartu.
Londonske sudije imaju  sada pred sobom nalaze iz Štutgarta, upravo u momentu kada Deripaska priprema odbranu protiv tužbe ukrajinskog oligarha Mihaila Černija. Ovaj ga, pak, goni (za početak) za relativno malu sumu od blizu  milijardu dolara (730 miliona funti). Nekadašnji partner, Deripaska, ga je, tvrdi Černi sudijama, „zavrnuo“ za tu „sumicu“ koja predstavlja deo od 13 odsto njegovog učešća  u zajedničkoj, najvećoj svetskoj aluminijskoj kompaniji „Rusal“.
Sudar Černi-Deripaska je utoliko intrigantan i simboličan, što je samo epizoda  iz „bespoštednih obračuna istočnih Evropljana“ („Tajms“), u kojoj sve vrvi od iznudica miliona, potplaćivanja, pokušaja fizičkih likvidacija protivnika i, na kraju, vrtoglavog bogaćenja dojučerašnjih siromaha.
Suđenje će, opšte je očekivanje, na kraju baciti tračak svetla na celu priču o tome  kako su  Deripaska i njemu slični  izašli iz „krvavih aluminijskih obračuna“ kao  najbogatiji ljudi na svetu.
Sa svoje 44 godine „car aluminijuma“ je, po oceni londonskog „Mejla“, najbolje kotirani sovjetski oligarh u centrima političkog odlučivanja – u Moskvi kod Kremlja, u Britaniji na političkom vrhu.
Deripaska je baziran u Moskvi, ali poseduje 20 luksuznih kuća i palata širom sveta, uključujući i onu od 80 miliona funti u ekskluzivnom kvartu Belgrejv, u „suvom centru“ Londona. Svetska ekonomska kriza malo je oprljila njegove milijarde – ne zna se za koliko, ali mu se rejting i dalje drži.

„ALUMINIJUMSKI OBRAČUN“

[restrictedarea]

Proces u Londonu počeo je tvrdnjom Deripaske da Černi, zapravo, nije nikada ni bio njegov poslovni partner u „Rusalu“. Ako mu nije bio poslovni partner, kako to da je pred sudom upravo potvrdio navod optužbe da je Černom isplatio 250 miliona dolara – prvu tranšu za tih navodnih 13 odsto Černijevih deonica u „Rusolu“? I zašto je na sudu i sam potvrdio čak detalj  da je dogovor o isplati sume  pao na njihovom tajnom sastanku  u  četiri oka, u londonskom hotelu „Lejnsboro“?
Zato što je to bila „kriška“, objašnjava Deripaska. A „kriška“ je, kako je  objasnio, „isplata reketa (pod surovom pretnjom) organizovanoj kriminalnoj grupi koju je predvodio Černi“. Uz ovo, Deripaska poverava sudu i da je Černiju počeo da isplaćuje reket u manjim tranšama, odmah pošto je njegov poslovni partner i prijatelj, izvesni Valerij Tokarev, jedva preživeo (teško ranjen) atentat.
Tužitelj, Černi, odgovara da sa atentatom na Tokareva nema nikakve veze, a optužbu protiv Deripaske temelji na dva dokumenta, „crno na belo“. Jedan je taj dogovor potpisan od strane obojice u hotelu „Lejnsboro“, u kojem stoji jasno napisano da Černiju pripada, ne trinaest nego 20 odsto kapitala u „Rusalu“ i da će Deripaska taj deo njegovih deonica voditi u „Rusalu“ na ime Černog. Drugi dokument – aneks prvom – sadrži čak i detalje o tome kako će deonice biti naplaćivane (prodavane).
To kaže Černi. A, Deripaska na to saopštava sudijama da je prvi papir – ugovor, ništa drugo nego dogovorena dimna zavesa kako bi se sakrila „kriška“. Uz ovo, tvrdi da se kao preteća sila iza „kriške“ nalazila „Ismailovskaja“ koju je u to vreme  vodio „strašni“ Anton Malevski. „Ismailovskaja“ je u dosijeima britanskih obaveštajnih službi zapisana kao „najjači moskovski kriminalni gang“ i dugo je bila predmet istinske fascinacije američkog FBI i britanske kontraobaveštajne službe MI6. Sam Malevski koji je, uzgred, pominjan i na procesu u Štutgartu, svojevremeno je bio istaknuti član ruskih specijalnih jedinica.
Primarna delatnost „Ismailovskaje“ bile su iznudice novca, oružana zaštita „klijenata“ i uterivanje dugova, a u nešto kasnijoj fazi – rasturanje droge, prostitucija i prodaja oružja.
Sud u Štutgartu prihvatio je kao verodostojnu tvrdnju jednog svedoka da je „Ismailovskaja“ bila „oružano krilo“, upravo, Mihaila Černija u vreme „aluminijskih obračuna“. Sam Malevski je viđan u kancelarijama obojice oligarha – Deripaske i Černija. Primer iznesen na suđenju u Štutgartu: kada je 1995. godine direktor jedne električne centrale na Uralu došao u sukob sa deoničarima, zatražio je od Černog da mu pomogne. Već sutradan, Malevski je poslao na Ural svojih pedeset do zuba naoružanih ljudi i red je brzo uspostavljen.
„Ismailovskaja“ ili ne, oko Černoga se već godinama pletu priče o druženju njegovih milijardi sa kriminalom. U Londonu imaju evidenciju da je bio pod istragom u nekoliko zemalja, uključujući Izrael, Rusiju, Bugarsku i Švajcarsku, ali, interesantno, nigde nije još sudski gonjen – „money talk“ – govor novca.
Tokom 2005. godine španske vlasti pokrenule su protiv njega istragu zbog sumnji da  „Ismailovskaja“, putem kupovine nekretnina na Iberijskom poluostrvu, pere prljavi novac. Istraga u Madridu temeljila se na podacima navedenim u depešama Vikiliksa. I Černi je ovog momenta „imputado“ – osumnjičen, za njim je od 2009. godine na snazi Interpolova poternica.
Španci su na istu temu ispitivali i aktivnosti Deripaske i ceo njegov dosije poslali u Moskvu, gde  i danas „miruje“.
U maju 2009. španska policija je uputila u London nalog za hapšenje Černog, posle saznanja da će tamo doputovati iz Izraela gde trenutno živi. Černi je čest gost Londona, u kojem ima seriju kuća, uključujući i jednu u elitnom kvartu Čelsi, vrednu osam miliona funti. Pre poternice, slobodno je putovao u i iz Londona, većinom privatnim avionom prijatelja po milijardama Borisa Berezovskog. Sa njim deli, ujedno, i neprijateljstvo prema Vladimiru Putinu i režimu u Kremlju.
Berezovski, pak, od kako je sa svojim prljavim milijardama pobegao iz Moskve, živi neometan u Londonu, harangira protiv Putina (na  zadovoljstvo britanskog vrha) i sada je svedok optužbe  u procesu Černog protiv Deripaske.

KONTAMINIRANE MILIJARDE
Celu ovu sliku nastavka bespoštednog aluminijskog rata, ali ovaj put na tlu Britanije, kompletira, tako, ulazak u igru novog tandema milijardera, Romana Abramoviča, vlasnika  fudbalskog prvoligaša „Čelsi“ i Černijevog prijatelja, pomenutog Borisa Berezovskog. Abramovič će se pojaviti na sudu kao svedok u korist Deripaske.
Berezovski i Abramovič koji, uzgred, uživa prećutnu naklonost Kremlja, već su i sami u sudskoj parnici, samo što je suma u ovom slučaju daleko veća. Berezovski goni Abramoviča za šest milijardi dolara; presuda pred sudom u Londonu očekuje se  tek krajem godine.
Dvoboj Černi-Deripaska će ispuniti, nema sumnje, londonsku „blesavu sezonu“, kako se na Ostrvu naziva medijska suša uobičajena za letnje mesece. Očekuju se nove senzacije.
Na javnoj sceni  trenutno su u sukobu dva milijardera u duelu vrednom dva i po prljavih milijardi, ali uz asistenciju druga dva multimilijardera – Berezovskog i Abramoviča, čiji će sudski epilog biti još zanimljiviji, budući da je u igri šest milijardi i da Abramovič uživa podršku Moskve, a Berezovski Londona.
Černi (60) je težak najmanje dve milijarde dolara. Živi (izbegao) u superluksuznom delu Tel Aviva. Porodica mu je u palati, koja se nalazi u londonskom Čelsiju. Dok vodi rat sa Deripaskom, omiljena zabava mu je privatna igračka u vidu fudbalskog kluba „Levski“ u Sofiji – igračka za razbibrigu kakva je za Abramoviča fudbalski klub „Čelsi“ u Londonu.
Deripaska je, pak, težak, brat bratu, devet milijardi dolara i živi u Moskvi sa bogatstvom razvučenim u 20 zemalja sveta. Njegova igračka je 72 metra duga jahta „Kvin K“, ona ista jahta na čijoj je palubi, uz viski, igru, dame i muziku, šarmirao  Mendelsona, Osborna i Rotšilda…
Na sudu u Londonu, Deripaska je, kao prećutni miljenik Kremlja, u nešto  nelagodnijoj poziciji od Černog, ali problem tužitelja je taj što ne može da se fizički pojavi pred sudom, a da ne bude uhapšen već na aerodromu zbog španske poternice. Uhapsili bi ga pre nego što istera od Deripaske makar nekoliko stotina miliončića koje nije uspeo da istera pomoću „uterivača“ reketa iz  „Ismailovskaje“.
Černi će se na sudu pojavljivati putem video linka iz Izraela; i pored toga što kao antiputinovac uživa simpatije u Londonu, britanska policija je, ipak, primorana da ga izruči Španiji.
Kako će se na kraju igrati ovaj ples kontaminiranih milijardi i ko će koga  „ojaditi“, i za koliko milijardi, gotovo da je sporedan „šou“. Prava poslastica bi trebalo da budu nova otkrića o dubinama i širinama veze između prljavih milijardi iz postsovjetskog haosa i političkih elita, koliko u Moskvi, toliko u Londonu i drugde. Afera bi mogla da baci tračak novog svetla u tajne i obračune u dve decenije dugom „aluminijskom ratu“, u koji se, po metafori jednog svedoka na  suđenju u Štutgartu, „nikada nije ulazilo bez pancirnog prsluka“.

[/restrictedarea]