„BUS PLUS“: Sistemsko uništavanje budžeta

Piše Uglješa Mrdić

„Pečat“ istražuje posledice uvođenja „BUS PLUS“ sistema za naplatu i upravljanje vozila u javnom prevozu u glavnom gradu Srbije, koje je izazvalo još početkom godine veliko negodovanje javnosti

 

Da li će svanuti dan kada građani neće smeti da izađu iz doma bez „BUS PLUS“ kartice, zato što će ih kontrolori na ulici zaustavljati i proveravati da li istu poseduju kod sebe? Za svaki slučaj, jer niko ne može da zna da li će ili neće koristiti usluge gradskog prevoza.
Zvuči sumanuto, ali za mnoge građane sumanuta je i odluka „BUS PLUS“-a, koja je stupila na snagu 15. jula ove godine, o novim merama kontrole u prevozu gradskog saobraćaja. Po toj odluci, organizovan je novi sistem ulaska i izlaska iz javnog prevoza (ulazi se samo na prednja i zadnja vrata), kao i pojačana kontrola u samim vozilima.

[restrictedarea]

KONTROLA GRAĐANA
Da je ovakva organizacija prevoza putnika krajnje nefunkcionalna još odavno su se uverili građani Novog Sada, gde je takav sistem (istina bez „BUS PLUS“ kartice, tamo se karta pokazuje vozaču ili kupuje kod njega) već duže na snazi. U slučaju Beograda, koji je sedam puta veći grad, gužve i kašnjenja vozila javnog prevoza su mnogo veća. Tako je protekle nedelje autobus u koji je ulazila kontrola na stajalištu čekao i do osam minuta, a vozilo koje je bilo poslednje u koloni i do trideset minuta! Čekajući da kontrolori organizuju kretanje putnika i provere da li su svi validirali svoje karte, mnogi građani zakasnili su na posao, a u većinu vozila „pod kontrolom“ nisu mogli ni da uđu. Građani su posebno bili iritirani zbog činjenice da su čitave ove mere uvedene zbog njihove navodne nesavesnosti, odnosno želje da izbegnu plaćanje prevoza.
Uvođenje novih oblika kontrole dovelo je do uvođenja kontrolora koordinatora koji su usmeravali putnike, odnosno pomagali im da nove mere prihvate i sve putnike bez vozne karte primoravali da napuste vozilo. Uvedena su i vozila sa stalnom kontrolom, u kojima su kontrolori upućivali putnike da bez uredne karte ne ulaze u vozilo. Ta vozila su jasno obeležena.
U autobusima i trolejbusima na linijama 16, 17, 23, 29, 40, 41, 47, 73, 88, 95 i 511 kontrola je stalna, a kontrolori su raspoređeni na Zrenjaninskom putu, Karaburmi, Smederevskom putu, Avalskom putu, Ibarskoj magistrali, Obrenovačkom putu, Autoputu, Surčinskom putu, Batajničkom drumu, Brankovom mostu i Pet solitera na Banjici.
„Odluka o javnom linijskom prevozu putnika na teritoriji Beograda dovela je do zabune o visinama kazni koje donosi sudija za prekršaje. Nema govora da će bilo ko na taj način biti kažnjen i mi smo hitno postupili da ovu, pre svega nepreciznu meru promenimo i preciziramo. Kao i do sada, kontrolori će u okviru nadležnosti putnicima bez uredne karte izdavati opomene i doplatne karte“, objašnjeno je iz „BUS PLUS“-a.
Međutim, korisnici gradskog prevoza ne gledaju blagonaklono na odredbu „BUS Plus“-a. Obaveza građana je da u vozila ulaze isključivo na prednja vrata, a izlaze na srednja, dok u autobuse koji su zglobni mogu za ulazak da koriste i zadnja vrata. Većina Beograđana koje smo kontaktirali ističu da se slažu da ova pravila neće zaživeti u praksi ili da će biti kratkog daha.

ŠESTOMESEČNO PUTEŠESTVIJE
Tako su šest meseci posle uvođenja novog sistema naplate i kontrole karata za prevoz, počele nove mere koje primenjuje „BUS PLUS“ u javnom prevozu u Beogradu.  Inače, u vozilima javnog prevoza i dalje ne postoje umreženi displeji, koji imaju naziv i broj ulice, kao i unutrašnji za najavu sledećeg stajališta, i „BUS PLUS“ kompjuteri. Iako postoje unutrašnji „Novatronik“ displeji, oni ničemu ne služe, jer firme „Kent kart“ i „Lanus“ očigledno ili ne znaju, ili ne žele da ih umreže i stave u funkciju.
Postavlja se pitanje zašto su validatori ugrađeni na svim vratima kada je od samog početka planirano da se ulazak u vozila obavlja isključivo preko prednjih i zadnjih vrata. Za to vreme, zahvaljujući donaciji EU u okviru projekta prekogranične saradnje, na samom severu Srbije u Subotici se očekuje start elektronskog sistema naplate javnog prevoza – „SuBus“-a. Oni u vozilima neće imati fensi „touch screen“ kompjutere i validatore, ali će imati sve ono što jedan ovakav sistem mora da ima: kada vozač na kasi najavi polazak, na displeju vozila će se automatski ispisati broj i naziv linije. Plaćanje prevoza će biti omogućeno i pre ulaska u vozilo, putem automata za prodaju karata koji će biti postavljeni na stajalištima. Stajališta će biti opremljena displejima koji će na osnovu kretanja vozila u realnom vremenu, tačno u minut i sekund odbrojavati dolazak sledećeg vozila. Imaće i vizuelnu i audio najavu sledećeg stajališta, ali preko displeja postavljenog unutar vozila, tako da svi putnici i vide i čuju naziv tog sledećeg stajališta.
Što je najstrašnije, sve navedeno proizvodi, postavlja i održava domaća fabrika. Subotičani će sa 100 odsto domaćim proizvodom istog trenutka i bez ikakve muke dobiti sve ono što „BUS PLUS“ nema, a što jedan ovakav sistem mora da ima.

PREVARA PREVARU STIŽE
Podsetimo da je „Pečat“ u tekstu pod naslovom „BUS PLUS nova prevara građana“ početkom godine pisao da „poskupljenje karata, uz naredbu gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa“ svim institucijama i privrednim subjektima da se mora izvaditi „BUS PLUS“ karta za sve zaposlene, pokazuje da postoji veliki interes na obe strane, i kod gradskih vlasti i turskih partnera da dobro zarade“.
Uvođenje „BUS PLUS“ sistema za naplatu i upravljanje vozilima u javnom prevozu u glavnom gradu Srbije izazvalo je još početkom godine veliko negodovanje javnosti i građana.
Još uvek Gradski odbor DSS-a Beograd od vlasti u Beogradu nije dobio odgovor na pitanje da se saopšte javnosti svi detalji ugovora koji je sklopljen sa turskom firmom „Kent kart“ o uvođenju „BUS PLUS“ sistema za naplatu i upravljanje vozilima u javnom prevozu.
Ovaj štetni ugovor predviđa otvaranje najmanje 825 prodajnih mesta za izdavanje „BUS PLUS“ karata i to tako raspoređenih da budu u svim delovima grada blizu stajališta i terminusa. Ugovorom između grada Beograda i turske firme „Kent kart“ predviđeno je da 8,5 odsto od ukupnog prihoda od prodaje karata svakog meseca pripadne turskoj firmi. Od Đilasa nije dobijen odgovor ni na pitanje ko zaista stoji iza konzorcijuma turskih firmi „Kent kart“ i srpskih „Apeks solušn“ i „Lanus“, kao ni kako je moguće da je ovaj toliko vredan i važan posao sklopljen u rekordnom roku (tender raspisan u junu 2010. godine, a ugovor sa Turcima zaključen u septembru 2010. godine).
Po starom oprobanom šablonu gradska vlast predvođena Demokratskom strankom (DS) još jednom je zavukla ruku u džep građanima uvođenjem novog sistema naplate gradskog prevoza. Ovoga puta naplata je preko računa privatne firme, čiji se pravi vlasnik ne zna, a koju kontrolišu funkcioneri DS-a i Dragan Đilas. Novac koji građani plaćaju ići će u ruke privatne kompanije koja je nastala samo da bi obavljala ovu delatnost. Za vreme vlasti Dragana Đilasa cena karte za prevoz je povećana za 100 odsto, ali Beograđani nisu dobili poboljšanje saobraćaja i usluga GSP-a. A sam GSP na ime neplaćenih poreza i doprinosa duguje oko 1,6 milijardi dinara.

„MEĐUNARODNA“ VEZA
Inače, „BUS PLUS“ kartice, sistem naplate gradskog prevoza koji funkcioniše još samo u Damasku i Amanu, a doživeo je neuspehe u Skoplju i Prizrenu, od 1. februara je u funkciji u Beogradu. Ono što najviše zabrinjava je što je novi sistem ostavio „Gradsko saobraćajno preduzeće“ (GSP) bez velikog dela prihoda, a jedan deo zaposlenih na kraju je postao višak radne snage.
Naime, još početkom prošle godine, kada se saznalo da će prodaja karata i kontrola vozila GSP-a u Beogradu biti prepuštena stranim firmama, reagovali su u sindikalnoj organizaciji GSP „Beograd“ i od grada Beograda zatražili su da obustave posao sa firmom „Kent kart“ iz Istambula, koja bi trebalo da se bavi naplatom karata u gradskom prevozu.
Sindikalci su tada rekli da nema ekonomske, ni organizacione potrebe da se poslovi prodaje karata, reda vožnje, kontrole voznih isprava i upravljanja saobraćajem, izuzmu iz osnovne delatnosti ovog preduzeća. Oni su saopštili da je ceo posao vredan oko 12 miliona evra, na „mala vrata“ se ustupa stranom operateru, što ne doprinosi konsolidaciji i ekonomskom oporavku firme, i da je urađen na štetu GSP-a.
Ugovor je potpisan na 10 godina, s tim što grad ima mogućnost otkupa opreme pre roka i dogovoreno je da konzorcijum dobija 8,53 odsto prihoda od mesečne prodaje karata.
Jedan deo kontrolora je prešao iz GSP-a u firmu „Apeks“, a zaposlen je i jedan broj novih ljudi.
Uvođenjem „BUS PLUS“ kartica GSP „Beograd“ je izgubio deo prihoda, a taj prihod se sliva u privatne džepove, i jedan deo zaposlenih i njihove porodice ostao je bez prihoda za život.
Uz sve to gradska vlast je tender raspisala samoinicijativno, bez konsultacija sa javnim prevoznikom. Nije bila čak urađena ni studija koja bi pokazala da će privatnik te poslove kvalitetnije i jeftinije da obavlja nego sam GSP „Beograd“.
Pre nešto više od godinu i po dana na tenderu koji je raspisao GSP „Beograd“, posao vredan 320.000 evra mesečno, dobile su firme „Apeks solušn tehnolodži“ d.o.o, „Lanus“ d.o.o iz Beograda i „Kent kart“ iz Istambula.
Zanimljivo je da je „Lanus“ d.o.o. 2008. godine pripojio firmu PHT „Internacional“, koja je tada bila u vlasništvu Radeta Terzića, bivšeg okružnog tužioca.
Podsetimo, da će organizacija prodaje karata i kontrola putnika biti u nadležnosti konzorcijuma firmi koji je dobio posao na tenderu za ugradnju ovog sistema.
Konzorcijum čine firme „Apeks solušn tehnolodži“ d.o.o, „Lanus“ iz Beograda i „Kent kart“ iz Istambula. Sa druge strane, praćenje i upravljanje vozilima javnog prevoza obavljaće radnici „Direkcije za javni prevoz“.
„Apeks solušn tehnolodži“ d.o.o, Beograd, osnovana je 24.03.2009. godine (očigledno samo radi učestvovanja u ovom projektu), a direktor je Veljko Vlahović. Kapital u tom novom preduzeću je 500 evra. Na kapitalu postoje tri zaloge (dva puta je založeno 100 odsto kapitala, a jednom je „Lanus“ založio svoj deo od 90 odsto). Sve zaloge su na osnovu kredita, i to od „Erste GCIB Finanse I.B.V. FRED Holandija“, na 2,2 miliona evra, „Erste bank AD Novi Sad“ na 116.176 evra, i na dodatnih 50 miliona dinara. Ona prva dva dospevaju u roku od 2,5 godine, a ovaj dinarski 14.01.2012. godine.
Deluje prilično čudno da banka prihvati kao zalogu tako nebitan iznos kapitala, pa je gotovo sigurno da su ovde u igri kao zaloga buduće naplate od prodaje karata.
Preduzeće „Lanus“ d.o.o, Beograd, osnovano je 2007. godine. Specijalizovano je za e-dopune, ali bez iskustva u projektima javnog saobraćaja. Kapital iznosi takođe samo 500 evra, mada sa prihodima od oko sedam milijardi dinara godišnje. Vlasnici su četiri fizička lica i jedno pravno (sa jednim vlasnikom fizičkim licem): Miroslav Petrović 85 evra, Ivan Bukelić 135 evra, Vojislav Krstić 25 evra, Aleksandar Đorđević 85 evra.
Firma „Kent kart“ iz Turske je specijalizovana za smart-kartice i praćenje vozila u javnom saobraćaju. Međutim, jasno je iz informacija sa njihovog sajta da je to regionalno preduzeće orijentisano na Tursku i Bliski istok, sa malo projekata u Evropi.
Trenutno rade na 12 turskih i šest međunarodnih projekata. Ovi međunarodni su: Skoplje, Makedonija; Aman, Jordan; Alepo, Sirija; Doha, Katar; Tšev, Poljska (120.000 stanovnika); Prizren (na sajtu turske firme piše Kosovo Republik).
„Apeks solušn tehnolodži“ d.o.o, Beograd, i „Lanus“ d.o.o, Beograd, predstavlja direktor Vladan Anđus. Preduzeća „Kent kart global elektronik LTD. STI“, „Kent kart EGE elektronik San. Vetic“ i „Kent kart Martmara elektronik San. Vetic LTD“ iz Turske, predstavlja direktor Ahmet Emir Basmaci. Sedišta ovih firmi su u Istambulu.

TURSKI INTERES IZNAD SRPSKOG
Inače, iz 61. člana Ugovora o uvođenju „BUS PLUS“ kartica građani ne mogu da saznaju čak ni elementarnu stvar kao što je vrednost ugovorenog posla. Iz ugovora se može zaključiti da je Beograd predao najprofitabilniji sektor gradskog prevoza – naplatu – firmama koje će za taj posao dobijati 8,53 odsto ukupnog prihoda, ali se ne vidi koliki je prosečni mesečni prihod od naplate karata, pa samim tim ni kolika će biti zarada konzorcijuma koji predvodi srpsko-turska firma „Apeks solušn tehnolodži“.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je izjavio da se od novog sistema gradskog prevoza „BUS PLUS“ očekuju mesečni prihodi od sedam do osam miliona evra, a 8,5 zarade ide konzorcijumu firmi koje su uvele taj sistem.
U članu 26. Ugovora reguliše se pravo grada (naručioca) da otkupi sistem posle četiri godine eksploatacije, po „povoljnijim ili cenama datim u prijavi“. Osim što u ugovoru te cene nisu navedene, nije precizirano ni po koga bi trebalo da bude povoljnija cena otkupa – po onog ko kupuje ili po onog ko prodaje.
Građanima je svakako najnepovoljnije. Pitamo se dokle će narod da trpi novi oblik torture gradskih čelnika? Da li će, u ovom slučaju, Beograđani reći dosta? Ostaje da sačekamo reakciju naroda…

[/restrictedarea]