„БУС ПЛУС“: Системско уништавање буџета

Пише Угљеша Мрдић

„Печат“ истражује последице увођења „БУС ПЛУС“ система за наплату и управљање возила у јавном превозу у главном граду Србије, које је изазвало још почетком године велико негодовање јавности

 

Да ли ће сванути дан када грађани неће смети да изађу из дома без „БУС ПЛУС“ картице, зато што ће их контролори на улици заустављати и проверавати да ли исту поседују код себе? За сваки случај, јер нико не може да зна да ли ће или неће користити услуге градског превоза.
Звучи сумануто, али за многе грађане суманута је и одлука „БУС ПЛУС“-а, која је ступила на снагу 15. јула ове године, о новим мерама контроле у превозу градског саобраћаја. По тој одлуци, организован је нови систем уласка и изласка из јавног превоза (улази се само на предња и задња врата), као и појачана контрола у самим возилима.

[restrictedarea]

КОНТРОЛА ГРАЂАНА
Да је оваква организација превоза путника крајње нефункционална још одавно су се уверили грађани Новог Сада, где је такав систем (истина без „БУС ПЛУС“ картице, тамо се карта показује возачу или купује код њега) већ дуже на снази. У случају Београда, који је седам пута већи град, гужве и кашњења возила јавног превоза су много већа. Тако је протекле недеље аутобус у који је улазила контрола на стајалишту чекао и до осам минута, а возило које је било последње у колони и до тридесет минута! Чекајући да контролори организују кретање путника и провере да ли су сви валидирали своје карте, многи грађани закаснили су на посао, а у већину возила „под контролом“ нису могли ни да уђу. Грађани су посебно били иритирани због чињенице да су читаве ове мере уведене због њихове наводне несавесности, односно жеље да избегну плаћање превоза.
Увођење нових облика контроле довело је до увођења контролора координатора који су усмеравали путнике, односно помагали им да нове мере прихвате и све путнике без возне карте приморавали да напусте возило. Уведена су и возила са сталном контролом, у којима су контролори упућивали путнике да без уредне карте не улазе у возило. Та возила су јасно обележена.
У аутобусима и тролејбусима на линијама 16, 17, 23, 29, 40, 41, 47, 73, 88, 95 и 511 контрола је стална, а контролори су распоређени на Зрењанинском путу, Карабурми, Смедеревском путу, Авалском путу, Ибарској магистрали, Обреновачком путу, Аутопуту, Сурчинском путу, Батајничком друму, Бранковом мосту и Пет солитера на Бањици.
„Одлука о јавном линијском превозу путника на територији Београда довела је до забуне о висинама казни које доноси судија за прекршаје. Нема говора да ће било ко на тај начин бити кажњен и ми смо хитно поступили да ову, пре свега непрецизну меру променимо и прецизирамо. Као и до сада, контролори ће у оквиру надлежности путницима без уредне карте издавати опомене и доплатне карте“, објашњено је из „БУС ПЛУС“-а.
Међутим, корисници градског превоза не гледају благонаклоно на одредбу „БУС Плус“-а. Обавеза грађана је да у возила улазе искључиво на предња врата, а излазе на средња, док у аутобусе који су зглобни могу за улазак да користе и задња врата. Већина Београђана које смо контактирали истичу да се слажу да ова правила неће заживети у пракси или да ће бити кратког даха.

ШЕСТОМЕСЕЧНО ПУТЕШЕСТВИЈЕ
Тако су шест месеци после увођења новог система наплате и контроле карата за превоз, почеле нове мере које примењује „БУС ПЛУС“ у јавном превозу у Београду.  Иначе, у возилима јавног превоза и даље не постоје умрежени дисплеји, који имају назив и број улице, као и унутрашњи за најаву следећег стајалишта, и „БУС ПЛУС“ компјутери. Иако постоје унутрашњи „Новатроник“ дисплеји, они ничему не служе, јер фирме „Кент карт“ и „Ланус“ очигледно или не знају, или не желе да их умреже и ставе у функцију.
Поставља се питање зашто су валидатори уграђени на свим вратима када је од самог почетка планирано да се улазак у возила обавља искључиво преко предњих и задњих врата. За то време, захваљујући донацији ЕУ у оквиру пројекта прекограничне сарадње, на самом северу Србије у Суботици се очекује старт електронског система наплате јавног превоза – „СуБус“-а. Они у возилима неће имати фенси „touch screen“ компјутере и валидаторе, али ће имати све оно што један овакав систем мора да има: када возач на каси најави полазак, на дисплеју возила ће се аутоматски исписати број и назив линије. Плаћање превоза ће бити омогућено и пре уласка у возило, путем аутомата за продају карата који ће бити постављени на стајалиштима. Стајалишта ће бити опремљена дисплејима који ће на основу кретања возила у реалном времену, тачно у минут и секунд одбројавати долазак следећег возила. Имаће и визуелну и аудио најаву следећег стајалишта, али преко дисплеја постављеног унутар возила, тако да сви путници и виде и чују назив тог следећег стајалишта.
Што је најстрашније, све наведено производи, поставља и одржава домаћа фабрика. Суботичани ће са 100 одсто домаћим производом истог тренутка и без икакве муке добити све оно што „БУС ПЛУС“ нема, а што један овакав систем мора да има.

ПРЕВАРА ПРЕВАРУ СТИЖЕ
Подсетимо да је „Печат“ у тексту под насловом „БУС ПЛУС нова превара грађана“ почетком године писао да „поскупљење карата, уз наредбу градоначелника Београда Драгана Ђиласа“ свим институцијама и привредним субјектима да се мора извадити „БУС ПЛУС“ карта за све запослене, показује да постоји велики интерес на обе стране, и код градских власти и турских партнера да добро зараде“.
Увођење „БУС ПЛУС“ система за наплату и управљање возилима у јавном превозу у главном граду Србије изазвало је још почетком године велико негодовање јавности и грађана.
Још увек Градски одбор ДСС-а Београд од власти у Београду није добио одговор на питање да се саопште јавности сви детаљи уговора који је склопљен са турском фирмом „Кент карт“ о увођењу „БУС ПЛУС“ система за наплату и управљање возилима у јавном превозу.
Овај штетни уговор предвиђа отварање најмање 825 продајних места за издавање „БУС ПЛУС“ карата и то тако распоређених да буду у свим деловима града близу стајалишта и терминуса. Уговором између града Београда и турске фирме „Кент карт“ предвиђено је да 8,5 одсто од укупног прихода од продаје карата сваког месеца припадне турској фирми. Од Ђиласа није добијен одговор ни на питање ко заиста стоји иза конзорцијума турских фирми „Кент карт“ и српских „Апекс солушн“ и „Ланус“, као ни како је могуће да је овај толико вредан и важан посао склопљен у рекордном року (тендер расписан у јуну 2010. године, а уговор са Турцима закључен у септембру 2010. године).
По старом опробаном шаблону градска власт предвођена Демократском странком (ДС) још једном је завукла руку у џеп грађанима увођењем новог система наплате градског превоза. Овога пута наплата је преко рачуна приватне фирме, чији се прави власник не зна, а коју контролишу функционери ДС-а и Драган Ђилас. Новац који грађани плаћају ићи ће у руке приватне компаније која је настала само да би обављала ову делатност. За време власти Драгана Ђиласа цена карте за превоз је повећана за 100 одсто, али Београђани нису добили побољшање саобраћаја и услуга ГСП-а. А сам ГСП на име неплаћених пореза и доприноса дугује око 1,6 милијарди динара.

„МЕЂУНАРОДНА“ ВЕЗА
Иначе, „БУС ПЛУС“ картице, систем наплате градског превоза који функционише још само у Дамаску и Аману, а доживео је неуспехе у Скопљу и Призрену, од 1. фебруара је у функцији у Београду. Оно што највише забрињава је што је нови систем оставио „Градско саобраћајно предузеће“ (ГСП) без великог дела прихода, а један део запослених на крају је постао вишак радне снаге.
Наиме, још почетком прошле године, када се сазнало да ће продаја карата и контрола возила ГСП-а у Београду бити препуштена страним фирмама, реаговали су у синдикалној организацији ГСП „Београд“ и од града Београда затражили су да обуставе посао са фирмом „Кент карт“ из Истамбула, која би требало да се бави наплатом карата у градском превозу.
Синдикалци су тада рекли да нема економске, ни организационе потребе да се послови продаје карата, реда вожње, контроле возних исправа и управљања саобраћајем, изузму из основне делатности овог предузећа. Они су саопштили да је цео посао вредан око 12 милиона евра, на „мала врата“ се уступа страном оператеру, што не доприноси консолидацији и економском опоравку фирме, и да је урађен на штету ГСП-а.
Уговор је потписан на 10 година, с тим што град има могућност откупа опреме пре рока и договорено је да конзорцијум добија 8,53 одсто прихода од месечне продаје карата.
Један део контролора је прешао из ГСП-а у фирму „Апекс“, а запослен је и један број нових људи.
Увођењем „БУС ПЛУС“ картица ГСП „Београд“ је изгубио део прихода, а тај приход се слива у приватне џепове, и један део запослених и њихове породице остао је без прихода за живот.
Уз све то градска власт је тендер расписала самоиницијативно, без консултација са јавним превозником. Није била чак урађена ни студија која би показала да ће приватник те послове квалитетније и јефтиније да обавља него сам ГСП „Београд“.
Пре нешто више од годину и по дана на тендеру који је расписао ГСП „Београд“, посао вредан 320.000 евра месечно, добиле су фирме „Апекс солушн технолоџи“ д.о.о, „Ланус“ д.о.о из Београда и „Кент карт“ из Истамбула.
Занимљиво је да је „Ланус“ д.о.о. 2008. године припојио фирму ПХТ „Интернационал“, која је тада била у власништву Радета Терзића, бившег окружног тужиоца.
Подсетимо, да ће организација продаје карата и контрола путника бити у надлежности конзорцијума фирми који је добио посао на тендеру за уградњу овог система.
Конзорцијум чине фирме „Апекс солушн технолоџи“ д.о.о, „Ланус“ из Београда и „Кент карт“ из Истамбула. Са друге стране, праћење и управљање возилима јавног превоза обављаће радници „Дирекције за јавни превоз“.
„Апекс солушн технолоџи“ д.о.о, Београд, основана је 24.03.2009. године (очигледно само ради учествовања у овом пројекту), а директор је Вељко Влаховић. Капитал у том новом предузећу је 500 евра. На капиталу постоје три залоге (два пута је заложено 100 одсто капитала, а једном је „Ланус“ заложио свој део од 90 одсто). Све залоге су на основу кредита, и то од „Ерсте ГЦИБ Финансе И.Б.В. ФРЕД Холандија“, на 2,2 милиона евра, „Ерсте банк АД Нови Сад“ на 116.176 евра, и на додатних 50 милиона динара. Она прва два доспевају у року од 2,5 године, а овај динарски 14.01.2012. године.
Делује прилично чудно да банка прихвати као залогу тако небитан износ капитала, па је готово сигурно да су овде у игри као залога будуће наплате од продаје карата.
Предузеће „Ланус“ д.о.о, Београд, основано је 2007. године. Специјализовано је за е-допуне, али без искуства у пројектима јавног саобраћаја. Капитал износи такође само 500 евра, мада са приходима од око седам милијарди динара годишње. Власници су четири физичка лица и једно правно (са једним власником физичким лицем): Мирослав Петровић 85 евра, Иван Букелић 135 евра, Војислав Крстић 25 евра, Александар Ђорђевић 85 евра.
Фирма „Кент карт“ из Турске је специјализована за смарт-картице и праћење возила у јавном саобраћају. Међутим, јасно је из информација са њиховог сајта да је то регионално предузеће оријентисано на Турску и Блиски исток, са мало пројеката у Европи.
Тренутно раде на 12 турских и шест међународних пројеката. Ови међународни су: Скопље, Македонија; Аман, Јордан; Алепо, Сирија; Доха, Катар; Тшев, Пољска (120.000 становника); Призрен (на сајту турске фирме пише Косово Републик).
„Апекс солушн технолоџи“ д.о.о, Београд, и „Ланус“ д.о.о, Београд, представља директор Владан Анђус. Предузећа „Кент карт глобал електроник ЛТД. СТИ“, „Кент карт ЕГЕ електроник Сан. Ветиц“ и „Кент карт Мартмара електроник Сан. Ветиц ЛТД“ из Турске, представља директор Ахмет Емир Басмаци. Седишта ових фирми су у Истамбулу.

ТУРСКИ ИНТЕРЕС ИЗНАД СРПСКОГ
Иначе, из 61. члана Уговора о увођењу „БУС ПЛУС“ картица грађани не могу да сазнају чак ни елементарну ствар као што је вредност уговореног посла. Из уговора се може закључити да је Београд предао најпрофитабилнији сектор градског превоза – наплату – фирмама које ће за тај посао добијати 8,53 одсто укупног прихода, али се не види колики је просечни месечни приход од наплате карата, па самим тим ни колика ће бити зарада конзорцијума који предводи српско-турска фирма „Апекс солушн технолоџи“.
Градоначелник Београда Драган Ђилас је изјавио да се од новог система градског превоза „БУС ПЛУС“ очекују месечни приходи од седам до осам милиона евра, а 8,5 зараде иде конзорцијуму фирми које су увеле тај систем.
У члану 26. Уговора регулише се право града (наручиоца) да откупи систем после четири године експлоатације, по „повољнијим или ценама датим у пријави“. Осим што у уговору те цене нису наведене, није прецизирано ни по кога би требало да буде повољнија цена откупа – по оног ко купује или по оног ко продаје.
Грађанима је свакако најнеповољније. Питамо се докле ће народ да трпи нови облик тортуре градских челника? Да ли ће, у овом случају, Београђани рећи доста? Остаје да сачекамо реакцију народа…

[/restrictedarea]