Slučaj „Atelje 212“: Gutenberg i Kokanova galaksija

Piše Mirjana Sisojević-Radojičić

Srbija je u protekloj deceniji dobila bezbroj fabrika bez radnika. Da li će drugu deceniju 21. veka dočekati i sa pozorištima bez glumaca? Nije li upravo to suština koja se skriva iza sukoba glumaca „Ateljea 212“ i njegovog upravnika Kokana Mladenovića

Povod za sukob nastao između upravnika i glumaca „Ateljea 212“ koji tinja već duže vreme nije predstava „Zoran Đinđić“. Povod je mnogo dublji: različit je stav i odnos prema „Kući i ognjištu“ ove umetničke „porodice“, samom matičnom teatru. Čini se da glumci žive s pozorištem, da im je u krvotoku, dok upravnik na kuću gleda kroz uspeh, gubitke i dobitke. Zato su glumci kao objašnjenje za zbivanja napisali Pismo i Peticiju, tražeći smenu Kokana Mladenovića. U tome su odlučni da istraju do kraja .
U Talijinom hramu sada je tišina. Ni glumci ne glume u svakom trenutku, sada je u pitanju zajednička scena i kulisa napravljena od neprobojnog ćutanja. Ne žele „falsifikat originala“, ali traže, kažu, „Uverenje na uvid“.

ESTETIKA I MILIONI
Kokan Mladenović, upravnik „Ateljea 212“, kazao je da će započeti lepim i završiti lepim stvarima. Ovo sve podseća, a i jeste rezime jednog stvaralaštva i odgovornosti, sve što čini jedno pozorište i dugotrajan, sizifovski posao. Nasuprot lepih ima i nelepih stvari, a to je, smatra Mladenović, Pismo glumačkog ansambla. Neću sebi dozvoliti da odgovorim, kaže on, na klevete, lične uvrede bez ijednog konkretnog podatka. Ionako nam nije lepa slika kulture. Za ovo vreme koliko sam upravnik nijedan glumac nije sankcionisan smanjenjem plate, za neplanirane troškove zbog vraćene uloge. Dobar deo potpisnika sam primio u stalni ansambl „Ateljea“.
Na sastancima nije bilo negativnih reakcija, konstatuje Mladenović, uvek u svakom trenutku smo otvoreni za dogovor, postoji maksimalno dobra volja da se reše problemi. Dobijamo maksimalno sredstava koliko grad Beograd može da nam da. Nikada nismo tražili već smo se pitali šta mi možemo za Beograd da uradimo. Dalje, rezimira Kokan Mladenović, kako ne mogu da funkcionišu kada se jedan deo umetnika ponaša kao da su slobodni umetnici, i kaže da neće odgovarati na pismo uvredljivo, bez argumenata, podataka.

POZORIŠTE, TO SAM JA
Mladenović nabraja 1.590 predstava, od toga 185 u inostranstvu i na festivalima, 561 predstava na kraju ove sezone. Zatim iznosi činjenice da su sopstvenim sredstvima unapredili opremu u pozorištu. Interesantno je da kaže kako za njega nije slučajno da se problem pojavljuje posle predstave „Zoran Đinđić“. Pozitivne i negativne reakcije su normalna pojava, glumci su mogli da odbiju Frljića, s nekim glumcima tako je i bilo.
„Moramo da krenemo u ozbiljne poslove, ‚Atelje‘ ne pripada ni meni, ni drugome.“ Uveren je da problemi s lakoćom mogu da se prevaziđu, već za javnost saopštava planove za iduću sezonu.

OPTUŽUJEMO
Sve deluje besprekorno, i razumno je da se javnost upita zašto se glumci bune kada je već sve tako idealno, zašto optužuju, a nisu sankcionisani, prave peticiju, a postavljaju ih na više funkcije i bolje platne razrede? Postoji li nevidljiva „karika koja nedostaje“?
Glumci su složni da je „Atelje 212“ postojao i ranije, ali nikada nisu bili toliko poniženi, i pitaju – da li bi ako Kokan tako kaže od sutra možda trebalo da postanu i vegetarijanci? Kažu da je on prototip menadžera novoga doba i to je i čudilo sve nas dok je onako sigurno „kao da se bavio robotikom“ ili da je sam nalik „nekom Robokapu“ preciznom i nepogrešivom rečenicom sve delio na jednostavne elemente podele uloga, odbijanje glume, troškove, a za sve to vreme glumci žive u „paralelnom svetu“ poslednje tri godine. Sada zahvaljuju medijatorima što bi da ih mire – kasno je.
„On je pred našim očima pravio pozorište“, a nagrade su dobili glumci za predstave svakovečernje. Među glumcima je posebna atmosfera, slagalica sa svim elementima na svom mestu, oni su tim spreman da se druži, glumi i uspe. Značajno je što ih je podržalo „Udruženje dramskih umetnika“ i stalo u odbranu profesije.
Pominju doba procvata pozorišta u vreme Mire Trailović, a sada smo prokaženi, poniženi, „vedete“, glumičice, „pijani neradnici iz bifea“… Nikada, tvrde, ovde nije bilo rascepa, „sloga je vladala od garderobera i vrednih pegličica za čipkane predstave, do šaptača i svih rekvizita što čine podignute zavese“. Sve to je oduvek bila svetinja za glumce. „Zato je moje ime vrednije od njegovog“, rekla je Dara Džokić, zaključujući da zato „Kokan Mladenović mora da ode“.
Cezarijanski stav Mladenovićev je ostao bez sledbenika što bi za njim pošli – zato i nema planova za sledeću sezonu, iako ih on zna već napamet.
Milan Caci Mihailović je sve to objedinio u iskazu: „Za neke ljude OBRAZ je svetinja. To se uči od malih nogu. Ima i onih koji su tu lekciju preskočili. Oni koje postavljaju na funkcije trebalo bi da dokažu da nisu bez obraza.“
Likovi „Ateljea 212“ nisu izmišljeni, glumci su na probi, a premijera je u septembru za razrešenje optužbe i traženje pomilovanja, to od njih zahteva pozorište s tradicijom, Kuća Zorana Radmilovića i Mire Trailović, svi su tu u Peticiji, umesto uzdržanih daju svoj potpis. sročnый zaйm na kartu nebolьšoй zaйmstudenčeskiй zaйmzaйm pod zalog pts ussuriйsk onlaйn zaяvka na zaйmzaйm monezazaйm эkspress na kartu