Ekonomija i odricanje

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet „Singidunum“

Ako kupite kiflu, odrekli ste se pogačice. Ako odete u pozorište, odrekli ste se izlaska u kafanu… Svaki prihod ili zadovoljstvo vezani su za prethodne troškove i odricanja

 

U nekim oblastima života okviri slobode veoma su široki. Umetnici sebi mogu da dozvole slobodu da prikažu stvarnost onako kako je oni vide, nezavisno od istine. I sam Šekspir video je Ričarda III u obliku fizičke nakaze (ne samo moralne), iako je stvarnost bila drugačija. Šekspirova slika Ričarda, iz mašte, bila je po volji tada vladajućoj dinastiji Tjudor, pa je Šekspir, verovatno, računao i na političku podobnost svog komada.
Oliver Frljić ima, takođe, svoju sliku ubistva Zorana Đinđića, koja se prikazuje u „Ateljeu 212“, a neki drugi ambiciozni dramski pisac, možda, već piše uzbudljivu dramu o intrigama i zamešateljstvima u akcionarskoj kompaniji „Tači–Tadić i drugovi“, koja (tobože) posluje  na svetskom tajnom tržištu organa za transplantaciju. Naravno, onako kako ih pisac u svojoj mašti vidi, a možda bi se takav prikaz dopao nekoj budućoj vlasti u Srbiji. Verujem da g. Kokan Mladenović s nestrpljenjem čeka završetak rada na ovom projektu, za koji će publika pokazati veliko interesovanje.

[restrictedarea]

RESURSI
U ekonomskoj oblasti života ne postoje, ni izdaleka, ovako široke slobode. Ekonomija uvek barata odlukama u okviru surovih ograničenja, u prostoru grubo omeđenom brojnim uslovima. Zamislite samo koliko se ograničenja postavlja pred svaki privredni poduhvat. Resursi su uvek ograničeni, a potrebe i želje gotovo beskrajne. Zato su mnogi skloni da nauku o privredi ne definišu drugačije nego kao nauku o optimizaciji – donošenju najboljih odluka u okviru zadatih ograničenja.
Nije teško pogoditi da je skoro svaka ekonomska odluka vezana i za odricanje. Ako kupite kiflu, odrekli ste se pogačice. Ako odete u pozorište, odrekli ste se izlaska u kafanu. Ako ste se odrekli potrošnje danas, očekujete da će vam to odricanje, u budućnosti, obezbediti veću potrošnju. Svaki prihod ili zadovoljstvo vezani su za prethodne troškove i odricanja.

RAZVOJ    
Ekonomsko blagostanje, u kojem danas, uglavnom na Zapadu, žive mnoge društvene zajednice, takođe je posledica velikih napora i odricanja u prošlosti, kada se mukotrpno, uz znoj, suze i uz uvek prisutne nepravde, izgrađivala industrijska i ekonomska svest.
I u našoj zemlji privrednom razvoju prethodili su, takođe, periodi velikih napora i odricanja, koji su zaboravljeni, a mnogi ne žele ni da se sete tog sivog vremena, iako će u ekonomskoj istoriji biti zapisano zlatnim slovima. Industrijalizacija, elektrifikacija, promena demografske strukture, opismenjavanje stanovništva i podizanje nivoa zdravstvene zaštite na području Jugoslavije u periodu 1945-1965, stvorili su do tada nezabeležene, a nažalost neiskorišćene, preduslove za dugoročni privredni rast.
Da nije bilo neobuzdanog zaduživanja sedamdesetih, krize dugova osamdesetih i građanskih ratova devedesetih, Jugoslavija bi, verovatno, već uveliko bila u društvu razvijenijih evropskih zemalja. Ali ko sme da zapita EA prijatelje zašto su, i kako, počeli građanski ratovi u SFRJ?

APEL FS    
Fiskalni savet Republike Srbije uputio je krajem maja opravdan zahtev državi i građanima za obuzdavanje prekomerne javne potrošnje, ne bi li Srbija izbegla krizu javnog duga i finansijski kolaps. Pitate li se, ipak, gde su bili članovi FS kada je stručnoj javnosti (davno) bilo jasno da vlast gura Srbiju u dužničku krizu?
Nije čudo što je Savet „nanišanio“ najveće rashodne strane budžeta – penzije i plate u javnom sektoru. Ali je neobično što su mnoge druge, parabudžetske i budžetske stavke (troškovi agencija, komisija, saveta, servisa, NVO-a, državnih sekretara itd) zanemarene, tj. „obuhvaćene“ stupidnom terminologijom  opštih mesta.
Savet, verovatno, deli mišljenje da je postojanje mnogih od ovih (proevropskih) institucija izlišno, ali smatra da je, u poređenju sa ukupnim budžetskim izdacima, iznos za njihovo izdržavanje neznatan, pa se u posao njihove eliminacije ne bi trebalo upuštati. Mislim da bi Savet morao da razmisli o logičkoj i etičkoj održivosti ove vrste rezonovanja.

SPONTANO REŠENJE
S druge strane, da li ste se ikad zapitali kako izgleda spontano rešenje krize javnog duga? Šta će se dogoditi kada strane banke ne budu želele da kreditiraju predimenzioniranu javnu potrošnju Srbije? Mogu li ljutiti srpski ili grčki demonstranti primorati banke da nastave sa kreditiranjem? Ili ih prinuditi da se pravednije podeli teret nastalog duga? Ne mogu.
Zašto građani ne žele (i ne mogu) da, u uslovima mira, obuzdaju svoju potrošnju i uklope je u okvire onoga što je realno i moguće, dok se, s druge strane, uvek pokaže da, u kataklizmičnim ili ratnim prilikama, godinama mogu da žive u opštoj oskudici  i neprekidnoj smrtnoj opasnosti? Ne znam. I ne razumem.
Ali čini mi se da tajna burnih prosperiteta posle ratova leži baš u želji i spremnosti naroda da posle velikih kataklizmi produži za još neku godinu sa navikama skromnosti, umerenosti i odricanja, i sa optimizmom koji nosi život po sebi, nezavisno od nivoa BDP-a i pariteta kupovne moći.

[/restrictedarea]