Andrej GERAŠČENKO: PRVA PUTINOVA POSETA INOSTRANSTVU: BELORUSIJA

Ovu posetu su u Belorusiji baš iščekivali. Naše dve zemlje su toliko tesno integrisane, previše zavisi od bilateralnih odnosa. Da, nisu ti odnosi baš uvek bili sjajni – dovoljno je da se prisetimo samo nesuglasica zbog isporuka nafte i gasa, problema sa prevozom, šećernog, mlečnog i još nekih ratova… Ali problemi su se još krajem 2011. – početkom 2012. prilično smanjili kada su cene za ugljevodonike koji se isporučuju Belorusiji dogovorene i kada je Gazprom kupio drugi deo akcija Beltransgaza, posle čega je proglašen kurs ka formiranju Evroazijskog saveza.

Poseta V.Putina Minsku 31.05.–1.06.2012.godine može da se okarakteriše kao značajna strateški: Moskva je jasno ukazala koji su joj spoljnopolitički prioriteti. Posmatrači su konstatovali da je pred početak pregovora u rezidenciji beloruskog predsednika u Zaslavlju, kod Minska, A.Lukašenko otišao na aerodrom da lično dočeka V.Putina, a on tako postupa vrlo retko kada se radi o rukovodiocima drugih zemalja.

Interesantni su bili i program posete, i atmosfera u kojoj se poseta odvijala. Nije bilo ni zvučnih izjava, ni pompeznih slavopojki. To je bio sasvim drugačiji susret – stabilan i miran. U takvoj atmosferi beloruska opozicija je izgledala jednostavno izgubljeno, ne znajući kako da shvati i prokomentariše ono što se pred njom dešavalo. Jasno je bilo samo jedno: rusko-beloruski odnosi su se našli na novoj etapi. A najvažnije – osećanje koje su mnogi osetili – oni koji su pažljivo pratili šta se na susretu dešavalo: to je bilo osećanje da Rusija i Belorusija nepovratno koračaju u susret jedna drugoj.

U toku posete je najpre diskutovano o ekonomskom bloku problema, jer u oblasti spoljne politike među dvema zemljama praktično nema razmimoilaženja (osim po pitanju priznanja Abhazije i Južne Osetije od strane Belorusije, ali taj problem je za sada stavljen na stranu). V.Putin je saopštio da je doneta odluka da se Belorusiji dodeli treća tranša kredita Antikriznog fonda Evro-azijske ekonomske zajednice u iznosu od 440 miliona dolara, dok se dodela četvrte tranše očekuje u najskorije vreme.

U toku posete je govoreno i o problemu formiranja krupnog holdinga za proizvodnju teretnih automobila „RosBelavto“ koji bi trebalo da se formira na bazi aktiva i proizvodnih kapaciteta ruskih KamAZ-a i MAZ-a.

Raspravljalo se i o važnom pitanju izgradnje prve beloruske nuklearne elektrane. Za Belorusiju, u kojoj uvek postoji manjak energenata, to je izuzetno osetljiva tema. Svoje mogućnosti je iznela i ruska nuklearna industrija. Tom prilikom su konačno rešena pitanja finansiranja ugovora o projektovanju i pripremnim radovima u okviru državnog kredita koji će Belorusija dobiti od Rusije za prvu etapu izgradnje nuklearne elektrane. Taj iznos se poklapa sa tranšom Antikriznog fonda , čak ga u nekoliko i premašuje – vrednost projektovanja iznosi 204 miliona dolara, a pripremnih radova – 285 miliona. Predviđeno je da se već u junu potpiše kompletan paket dokumenata. Ukupno će za izgradnju prve beloruske Ostrovecke nuklearne elektrane biti usmereno 10 milijardi dolara ruskog kapitala. (Da u zagradi konstatujemo da je razmatrano više različitih varijanti izgradnje, između ostalog i varijanta da tu elektranu grade Kinezi).

V.Putin je konstatovao da projekat izgradnje beloruske nuklearne elektrane ima sve šanse da postane najveći u savremenoj istoriji bilateralnih odnosa. Sa još više emocija je govorio A.Lukašenko koji je, zahvaljujući rukovodstvu Rusije za pomoć u realizaciji projekta nuklearne elektrane rekao: „Mislim da treba da se aktiviramo kako bismo izgradili najsavremeniju, najbolju, najlepšu elektranu na svetu – ovde, u centru Evrope“ – izjavio je beloruski predsednik i zahvalio se ruskom rukovodstvu za pomoć koja se pruža Belorusiji kako bi taj projekat mogao da se ostvari.

Dosta vremena je u toku pregovora Putin – Lukašenko izdvojeno za ekonomsku saradnju koja se odvija u okviru Jedinstvenog ekonomskog tržišta , Carinskog saveza i (nečega što je prestalo da se uopšte pominje) – „Savezne države Rusije i Belorusije“. Strane su konstatovale da je 2011. bilateralna robna razmena povećana skoro za 40% i da je premašila 38 milijardi dolara, a u prvom tromesečju 2012. rast robne razmene je izneo još skoro 30% (pri čemu je ruski izvoz porastao za 34,6%, a beloruski za 19,8%). Belorusija kao spoljnotrgovinski partner Rusije zauzima šesto mesto.

Posebna pažnja je poklonjena i perspektivama formiranja Evroazijskog saveza. U trojki Rusija – Belorusija – Kazahstan se mnogo rešava preko „Savezne države Rusije i Belorusije“. Astana – glavni grad Kazahstana, koja periodično ispoljava izvesnu uzdržanost prema trilateralnoj saradnji, ima mogućnost da proceni prednosti koje se stvaraju ako se potpišu rusko-beloruski sporazumi. Sve to se vrlo pažljivo prati i u Ukrajini. A.Lukašenko je uvezi sa tim izneo da je siguran da „…formiranje Evroazijskog saveza predstavlja pitanje… koje će biti rešeno u najskorije vreme“.

Osim ekonomskih problema koji su u Minsku razmatrani kao glavni, diskutovano je i o drugim važnim pitanjima – o razvoju vojno-tehničke i vojne saradnje, o pitanjima kolektivne bezbednosti, formiranju parlamentarnog organa Evroazijskog saveza, situaciji i u Siriji, i uopšte na Bliskom Istoku.

U humanitarnoj sferi je razmatrana organizacija 200-godišnjice proslave pobede u Otadžbinskom ratu 1812.godine i 1150 – godišnjica od osnivanja ruske i beloruske državnosti. U Belorusiji je u poslednje vreme sve veći interes prema periodu postojanja Polocke kneževine. Upravo u vezi sa 1150-godišnjicom Polocka (koji se, kao i drugi staroruski gradovi, prvi put pominje u „Letopisu o starim vremenima“ – prvom pisanom spomeniku o stvaranju ruske države) u Belorusiji je počelo da se govori o njihovoj državnosti, staroj preko hiljadu godina, čime se ona poistovećuje sa staroruskom državnošću. To je važno i sa ideološkog, i sa istoriografskog stanovišta, jer se sve do sada u beloruskoj istoriografiji za početak beloruske državnosti uzimao period Velike kneževine Litovske, a Otadžbinski rat 1812.godine je nazivan (a nazivaju ga i dalje) „rusko-francuski“ ili „građanski“ na bazi toga što se poljsko-litovsko plemstvo borilo u Napoleonovoj armiji u nadi da će se obnoviti „Reč Pospolita“. Pažnja oba predsednika prema 200-godišnjici Otadžbinskog rata 1812. je očigledno uzdrmala monopol beloruskih nacionalista na tumačenje istorije.

„Zahvalan sam Vam zbog ove posete. Ona je važnija od mnogih ekonomskih sporazuma. Ona je signal da je pred nama velika budućnost!.. Mi smo kao nikada ranije jedinstveni ne samo u političkoj i ekonomskoj, već i u vojno-tehničkoj saradnji“ – rekao je beloruski predsednik. V.Putin je, sa svoje strane, podržao ekonomske korake beloruskog rukovodstva, koje danas toliko kritikuju i opozicija, i Evropska unija: „I samo rukovodstvo Belorusije i ekonomski blok vlade Belorusije donosi apsolutno pravilne odluke u vezi sa normalizovanjem ekonomije… Uspesi koje ekonomija Belorusije počinje da demonstrira će se jako osetiti u najskorije vreme. Mi konstatujemo da ekonomija Belorusije sada radi sa proficitom“.

O rezultatima posete prihvaćena je zajednička izjava u kojoj se podvlači strateški karakter uzajamnih odnosa –Rusije i Belorusije i ponovo podvlači važna uloga „Savezne države“. Ali je glavni rezultat posete V.Putina Minsku je činjenica, da integracioni procesi na postsovjetskom prostoru postaju sve jači.

Izvor: “Fond strateške kulture” (srb.fondsk.ru)