Андреј ГЕРАШЧЕНКО: ПРВА ПУТИНОВА ПОСЕТА ИНОСТРАНСТВУ: БЕЛОРУСИЈА

Ову посету су у Белорусији баш ишчекивали. Наше две земље су толико тесно интегрисане, превише зависи од билатералних односа. Да, нису ти односи баш увек били сјајни – довољно је да се присетимо само несугласица због испорука нафте и гаса, проблема са превозом, шећерног, млечног и још неких ратова… Али проблеми су се још крајем 2011. – почетком 2012. прилично смањили када су цене за угљеводонике који се испоручују Белорусији договорене и када је Газпром купио други део акција Белтрансгаза, после чега је проглашен курс ка формирању Евроазијског савеза.

Посета В.Путина Минску 31.05.–1.06.2012.године може да се окарактерише као значајна стратешки: Москва је јасно указала који су јој спољнополитички приоритети. Посматрачи су констатовали да је пред почетак преговора у резиденцији белоруског председника у Заслављу, код Минска, А.Лукашенко отишао на аеродром да лично дочека В.Путина, а он тако поступа врло ретко када се ради о руководиоцима других земаља.

Интересантни су били и програм посете, и атмосфера у којој се посета одвијала. Није било ни звучних изјава, ни помпезних славопојки. То је био сасвим другачији сусрет – стабилан и миран. У таквој атмосфери белоруска опозиција је изгледала једноставно изгубљено, не знајући како да схвати и прокоментарише оно што се пред њом дешавало. Јасно је било само једно: руско-белоруски односи су се нашли на новој етапи. А најважније – осећање које су многи осетили – они који су пажљиво пратили шта се на сусрету дешавало: то је било осећање да Русија и Белорусија неповратно корачају у сусрет једна другој.

У току посете је најпре дискутовано о економском блоку проблема, јер у области спољне политике међу двема земљама практично нема размимоилажења (осим по питању признања Абхазије и Јужне Осетије од стране Белорусије, али тај проблем је за сада стављен на страну). В.Путин је саопштио да је донета одлука да се Белорусији додели трећа транша кредита Антикризног фонда Евро-азијске економске заједнице у износу од 440 милиона долара, док се додела четврте транше очекује у најскорије време.

У току посете је говорено и о проблему формирања крупног холдинга за производњу теретних аутомобила „РосБелавто“ који би требало да се формира на бази актива и производних капацитета руских КамАЗ-а и МАЗ-а.

Расправљало се и о важном питању изградње прве белоруске нуклеарне електране. За Белорусију, у којој увек постоји мањак енергената, то је изузетно осетљива тема. Своје могућности је изнела и руска нуклеарна индустрија. Том приликом су коначно решена питања финансирања уговора о пројектовању и припремним радовима у оквиру државног кредита који ће Белорусија добити од Русије за прву етапу изградње нуклеарне електране. Тај износ се поклапа са траншом Антикризног фонда , чак га у неколико и премашује – вредност пројектовања износи 204 милиона долара, а припремних радова – 285 милиона. Предвиђено је да се већ у јуну потпише комплетан пакет докумената. Укупно ће за изградњу прве белоруске Островецке нуклеарне електране бити усмерено 10 милијарди долара руског капитала. (Да у загради констатујемо да је разматрано више различитих варијанти изградње, између осталог и варијанта да ту електрану граде Кинези).

В.Путин је констатовао да пројекат изградње белоруске нуклеарне електране има све шансе да постане највећи у савременој историји билатералних односа. Са још више емоција је говорио А.Лукашенко који је, захваљујући руководству Русије за помоћ у реализацији пројекта нуклеарне електране рекао: „Мислим да треба да се активирамо како бисмо изградили најсавременију, најбољу, најлепшу електрану на свету – овде, у центру Европе“ – изјавио је белоруски председник и захвалио се руском руководству за помоћ која се пружа Белорусији како би тај пројекат могао да се оствари.

Доста времена је у току преговора Путин – Лукашенко издвојено за економску сарадњу која се одвија у оквиру Јединственог економског тржишта , Царинског савеза и (нечега што је престало да се уопште помиње) – „Савезне државе Русије и Белорусије“. Стране су констатовале да је 2011. билатерална робна размена повећана скоро за 40% и да је премашила 38 милијарди долара, а у првом тромесечју 2012. раст робне размене је изнео још скоро 30% (при чему је руски извоз порастао за 34,6%, а белоруски за 19,8%). Белорусија као спољнотрговински партнер Русије заузима шесто место.

Посебна пажња је поклоњена и перспективама формирања Евроазијског савеза. У тројки Русија – Белорусија – Казахстан се много решава преко „Савезне државе Русије и Белорусије“. Астана – главни град Казахстана, која периодично испољава извесну уздржаност према трилатералној сарадњи, има могућност да процени предности које се стварају ако се потпишу руско-белоруски споразуми. Све то се врло пажљиво прати и у Украјини. А.Лукашенко је увези са тим изнео да је сигуран да „…формирање Евроазијског савеза представља питање… које ће бити решено у најскорије време“.

Осим економских проблема који су у Минску разматрани као главни, дискутовано је и о другим важним питањима – о развоју војно-техничке и војне сарадње, о питањима колективне безбедности, формирању парламентарног органа Евроазијског савеза, ситуацији и у Сирији, и уопште на Блиском Истоку.

У хуманитарној сфери је разматрана организација 200-годишњице прославе победе у Отаџбинском рату 1812.године и 1150 – годишњица од оснивања руске и белоруске државности. У Белорусији је у последње време све већи интерес према периоду постојања Полоцке кнежевине. Управо у вези са 1150-годишњицом Полоцка (који се, као и други староруски градови, први пут помиње у „Летопису о старим временима“ – првом писаном споменику о стварању руске државе) у Белорусији је почело да се говори о њиховој државности, старој преко хиљаду година, чиме се она поистовећује са староруском државношћу. То је важно и са идеолошког, и са историографског становишта, јер се све до сада у белоруској историографији за почетак белоруске државности узимао период Велике кнежевине Литовске, а Отаџбински рат 1812.године је називан (а називају га и даље) „руско-француски“ или „грађански“ на бази тога што се пољско-литовско племство борило у Наполеоновој армији у нади да ће се обновити „Реч Посполита“. Пажња оба председника према 200-годишњици Отаџбинског рата 1812. је очигледно уздрмала монопол белоруских националиста на тумачење историје.

„Захвалан сам Вам због ове посете. Она је важнија од многих економских споразума. Она је сигнал да је пред нама велика будућност!.. Ми смо као никада раније јединствени не само у политичкој и економској, већ и у војно-техничкој сарадњи“ – рекао је белоруски председник. В.Путин је, са своје стране, подржао економске кораке белоруског руководства, које данас толико критикују и опозиција, и Европска унија: „И само руководство Белорусије и економски блок владе Белорусије доноси апсолутно правилне одлуке у вези са нормализовањем економије… Успеси које економија Белорусије почиње да демонстрира ће се јако осетити у најскорије време. Ми констатујемо да економија Белорусије сада ради са профицитом“.

О резултатима посете прихваћена је заједничка изјава у којој се подвлачи стратешки карактер узајамних односа –Русије и Белорусије и поново подвлачи важна улога „Савезне државе“. Али је главни резултат посете В.Путина Минску је чињеница, да интеграциони процеси на постсовјетском простору постају све јачи.

Извор: “Фонд стратешке културе” (srb.fondsk.ru)


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *