Švedska-Srbija 2:0 u uvredama

Piše Vladislav Panov

Ne samo da se kolege radio-voditelja Gerta Filkinga u Švedskoj, već i mnogi drugi van branše stali na njegovu stranu, već su sasvim otvoreno potvrdili sve njegove uvrede (kada je ceo srpski narod javno nazvao zločincima, krivcima za ratove, genocidnim psihopatama, retardiranima), bezobrazno tražeći da se ovaj intelektualni superkapacitet ove zemlje vrati na posao jer je njegova suspenzija navodno sramna!

 

Priča o  besmislenom vređanju Srba u radio emisiji izvesnog švedskog voditelja zašlog u godine i, možda, žrtvi od neke od tim godinama prigodnih staračkih duševnih oboljenja u začetku, Gerta Filkinga, o kojoj smo pisali u prošlom broju, u međuvremenu je dobila nastavak. Opet, naravno, nepovoljan po Srbe. Dok smo prvobitni turnus opakog vređanja od strane tada usamljenog Filkinga prihvatili kao ostrašćeni ispad psihološki nestabilne i zlonamerno „neobaveštene“ osobe s epilogom njegove navodnog kajanja i javnog izvinjenja, umireni najavljenom tužbom sudu koju je trebalo da podnese neko od srpskih udruženja u brojnoj dijaspori srpskog naroda u ovoj zemlji, novi turnus uvreda ima potencijal da nas potpuno obeshrabri i razočara. Ne samo da se kolege Filkinga u Švedskoj, već i mnogi drugi van branše stali na njegovu stranu, već su sasvim otvoreno potvrdili sve njegove uvrede o našem narodu (mi smo svinje, rekao je Filking, zločinci, krivci za ratove, genocidne psihopate, retardirani), tražeći da se ovaj intelektualni superkapacitet Švedske vrati na posao jer je njegova suspenzija sramna!? Čovek je samo rekao ono što svi tamo misle i „provereno znaju“, odavno. Hrabrica!

[restrictedarea]

BEDNA TAPŠANJA PO RAMENU
Teroristi i ratni zločinci su dve omiljene etikete Zapada, kojima se plaše globalizacijom prosvećene i usrećene mase koje uživaju u blagodetima zapadnog savršenog sveta, gde idiličnu sliku o nirvani, toleranciji i jednakosti za sve, eto, neprestano ugrožava postojanje dotičnih retarda koji nisu u stanju da prihvate prave vrednosti razvijenog sveta. Mi smo u postavljanju stereotipa prvi na listi za kategoriju plašenja razvijenih potrošača globalizacije, na kojoj piše „ratni zločinci“. Uostalom, i naš predsednik se izvinjavao kome god je stigao upravo na tu temu. Nema boljeg dokaza da smo zaista takvi, i da smo neprihvatanjem te istine primorali napredne među nama da se stide što su Srbi (što je ovde već dugo ovde, kao i „napolju“, vrlo isplativo zanimanje), a najnaprednije da se crveni od besa i sramote izvinjavaju gde stignu.
Ništa lošiji doprinos u poštovanju ove od Zapada spinovane istine o nama kao rođenim psihopatama i zločincima nema ni ovdašnja intelektualna i kulturna „elita“. Kinematografija, kao, posle sporta, najefikasnija diplomatija svake zemlje, ovakav imidž Srbije temeljno je ugradila u svoje celuloidne stereotipe, do najsitnijih detalja ispoštovavši zapadne, kako bi se sakupljale njihove nagrade i bedna, cinična i arogantna tapšanja po ramenu autora koji su se hrabro usudili da pokažu „istinu“ o Srbiji i njenim zaostalim, bandoglavim, prljavim i zlim stanovnicima. Ukupno, loša slika je stvarana dugo, a u kamenu za sva vremena uklesana tokom poslednjih desetak „demokratskih“ godina.

BALKANSKI BREJVICI
Zato, nije čudno da jedan Norvežanin, socijalni psihopata, u naletu ludila pobije ljude, a da za taj njegov zločin nekako krivi budu opet Srbi. Kao, inspirisali smo ga! I to je baš pogodilo nežne Šveđane. U koncept inspiracije srpskim zlom se odmah veruje. Dežurne babaroge su izvučene iz uvek spremne ostave i ponovo stavljene u funkciju plašenja, a onda i kažnjavanja. Za sada samo uvredama. Videćemo posle izbora, zavisno koliko je za Zapad ekstremna pobednička babaroga, verovatno i drastičnijim merama. Tajming „brejvifikovanja Srba“ (Anders Brejvik, dotični masovni ubica iz Norveške, koji je na suđenju izjavio da je upoznao srpske heroje i bio inspirisan njihovom borbom, dao je, tako, novi termin u katalogu obaveznih uvreda na naš račun) bio je idealan, gledano sa zapadne strane.
Bez obzira na to da li je politički usmeren i tempiran ili je spontano delo srbomržnjom zadojenih „intelektualaca“ koji vole da vode salonske bitke u izmišljenim ratovima i da štite one koje niko ne napada, odnosno da napadaju one koje niko ne sme ili ne voli da brani, ovaj švedski skandal je, ako ništa drugo, veoma dobar pokazatelj šta ovu zemlju zaista čeka ako ikada dospe u toliko od naših naprednih političara sanjanu Evropsku uniju. Zamislite reakciju blaziranih, uštogljenih i zombifikovanih evropejaca kada im u Uniju uđu balkanski Brejvici! Kakve nas tek onda uvrede čekaju i koliko će ta jednakost u tom društvu za nas biti pravedno nejednaka.

RETARDIRANA ZAPADNA KOLONIJA
Primer odijuma koji zaudara iz ostrašćenih izjava podrške manijakalnom trabunjanju jednog radio-voditelja – koji je svoju demokratiju zloupotrebio da netolerantno vređa ceo narod, stavljajući mu kao jedan od nepremostivih grehova da s njima ikada bude ravnopravan upravo takvu istu netolerantnost (iako s naše strane nepostojeću!) – savršeno pokazuje gde će nam u tom evropskom društvu biti mesto. Na stranu Filkinga su, strašno pogođeni njegovom suspenzijom s posla, stali brojni švedski novinari, kao i skoro sve stranke, uključujući i navodno politički najprosvećeniju i najširokogrudniju, „Zelene“. Nijedna nestranačka organizacija ni tamo, a kamoli ovde, nije bila uz srpski narod. Čak je i naša diplomatija zadovoljenje za uvredu iscrpla mlakim notama ambasadora. Niko, naravno, nije odgovorio na još veći, sada i potpuno institucionalizovani, novi skandal koji je podrškama uvredama od strane švedskih intelektualaca dodao ulje na vatru. U odbranu Srba su stali jedino predstavnici naše dijaspore i njenih udruženja.
Našu vlast ova priča uopšte ne zanima. I to ne zato što ona trenutno ima preča posla, već što je bilo kakva zaštita našeg naroda protivna njihovim načelima, interesima i poštovanju pomenute diktat-slike o nama koja se mora gajiti najpre ovde, a onda i poštovati kada ona spolja bude bila potegnuta od bilo koga i u bilo koje svrhe. A to znači da smo tek još jedna zapadna kolonija i da se sada traži od nas da tu činjenicu, brejvički ili ne, a svakako retardirano, konačno i prihvatimo.

[/restrictedarea]