Savest u džaku

Piše Aleksandar Đaja

Narode Srbije, gde mi to živimo? Idemo da glasamo, da svoje srce, mozak i dušu poverimo jednom čoveku i jednoj stranki, a oni nam posle glasanja sve to ukradu, naše listiće i duše propisno spakuju u džak…

Došli su na vlast posle izbora od 24. septembra 2000. godine, demonstrirajući protiv navodne krađe tadašnjeg predsednika Srbije  Slobodana Miloševića, koja nikada nije dokazana. Štaviše, kada je postalo evidentno da krađe nema, na demonstracijama 5. oktobra spalili su glasačke listiće u prostorijama Narodne skupštine (kao i dobar deo same zgrade) i time uništili svaki dokaz – svoje krađe! Krađe istine o izborima od 23. septembra. A danas, 12 godina posle, kradu ponovo. Ali, ovoga puta kradu brutalno, bezočno, na svakom glasačkom mestu, na svakom glasačkom listiću! Ondašnji DOS, a danas Demokratska stranka, sada kao i onda, gaze preko narodne volje. Pa, iako ima pomalo razlike, ima previše sličnosti. Opet je njihov cilj da po svaku cenu dođu ili večno ostanu na vlasti. A ona „mala razlika“ odnosi se samo na predsednika Miloševića, koji je tada džentlmenski priznao svoj poraz na izborima u prvom krugu, za koji je veliko pitanje da li se uopšte dogodio – dok Demokratska stranka sa svojim „jahačima Apokalipse“ posle 6. maja nije priznala da je zavukla ruke u glasačke kutije i po drugi, a možda i treći put od 2003. godine do danas, prekrojila narodnu volju, iako se to golim oko videlo po celoj Srbiji! Po Srbiji gde su se džakovi sa bačenim glasačkim listićima (zamenjeni drugim glasačkim listićima sa zaokruženim „DS“ i „Boris Tadić“) vukli po kontejnerima, a koverte sa glasačkim listićima lepile selotejpom po podovima DS-ovih opštinskih zgrada, pošto im je prethodno promenjen sadržaj. Po Srbiji, u kojoj u Republičkoj izbornoj komisiji gotovo nijedan zapisnik ne odgovara sadržaju glasačkih listića, koji se u džaku s tim zapisnikom nalaze. Po Srbiji, u kojoj je na biračkim spiskovima (a sa zaokruženim glasovima za DS) bilo hiljade „mrtvih“ (znatno više nego u Karpenterovim filmovima), a gde su se glasovi „živih“ (uglavnom Roma po Vojvodini), koje su da bi glasali za DS do biračkih mesta dovozili kamionima (Bože, kakva užasna asocijacija!) – kupovali za nekoliko hiljada dinara! Po Srbiji, zemlji bez nade, koja je posle 6. maja utonula u muk, mrak i beznađe, kao da je „senka smrti“ iz biblijske legende o Mojsiju prešla preko nje. Kako to da se posle tako „blistave pobede“ Tadića i DS-a niko nije radovao? Pevao? Napio?… Ali, sledećeg jutra Srbija se „probudila“ i rekla lopovima: Dosta je!… Odbij!… Šic-šic!

KRAĐA ISTINE
Međutim, lopovi su nastavili da kradu istinu…
„Nikada u Srbiji nije postojao ni približno tačan, precizan, ažuran i od svake vrste zloupotrebe zaštićen birački spisak, kao što je današnji“, bilo je saopšteno 10. maja iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu. To je činjenica koja govori u prilog tome, kako je rečeno, „da je ovakav birački spisak postavio neuporediv standard sa bilo čim što je Srbija imala do sada, na čemu nam mogu pozavideti mnoge zemlje“.
Zaista?! Kako, onda, objasniti ovu „matematiku“?  Prema zadnjem popisu u Srbiji, broj stanovnika, po RZS-u iznosi 7.565.761, a prema RIK-u – 6.777.013 birača. Razlika je 795.748 građana. Međutim, prema RZS-u, procena stanovnika za 2010. godinu jeste da je ispod 15 godina starosti u Srbiji 1.102.260 lica, a da od 15-19 godina ima 423.036. Što bi trebalo da znači da od ukupnog broja stanovnika, prema popisu i proceni, pravo glasa može da ima oko 6.300.000 birača. Otkud, onda, skoro 500.000 birača „viška“ u biračkim spiskovima? Za koga je taj „kontejner rezervnih glasova“ pripremljen? Ko iz njega može da vadi glasove i zamenjuje ih prema potrebi sa stvarno važećim listićima, štimujući rezultate prema svojim potrebama? Opozicija?… Ta, nemojte kaz’ti!

RAČUNAJTE NA STRAH
Narode Srbije, gde mi to živimo? Idemo da glasamo, da svoje srce, mozak i dušu poverimo jednom čoveku i jednoj stranki, a oni nam posle glasanja sve to ukradu, naše listiće i duše propisno spakuju u džak – ali „nepropisno“ bace u kontejner! I ne stigavši da u žurbi, kao što je red i običaj u Tadićevoj „demokratskoj Srbiji“ – džak sa izbornom voljom građana „dostojanstveno“ spale! A zatim, umesto njega, podmetnu svoj džak sa zaokruženim demonskim brojevima „1“ i „3“ i pošalju put Republičke izborne komisije. Šta je sledeće? Da nam uđu u kuće i izbace na ulicu – jer se ne uklapamo u „džakove“ projektovane propasti opljačkane, devastirane i opustošene Srbije, koju su u trećem, neustavnom mandatu Borisa Tadića, namerili da dokrajče do kraja!
Na šta su računali? Kako su namerili da narodu zapuše oči, uši i usta, kao junaku mjuzikla „Tomi“? Opsenarskim trikovima? Lažima, prevarama, podmićivanjem, novim „fijatima“ i novim „besplatnim akcijama“, za koje su već 7. maja rekli da neće biti naplative do kraja ovog meseca (kako su, već rutinski, slagali pred izbore), nego tek u septembru? Ili su računali na strah? Da, možda na strah, na to da će uspeti da zaplaše narod trabunjanjem kako bi SNS poveo zemlju u nove ratove, izolaciju, sankcije… Kakva pogrešna procena „onog koji se ne ponosi time što je predsednik Srbije!“ Jadno. Tužno. Bedno… Strah? Da li su čitali Šekspirovog „Hamleta“? Ili bar čuli za njega: „Što? Što bih se boj’o? Svoj život više od igle ne cenim; A šta mi duši može učiniti, kad je i ona besmrtna…“
Šekspir? Možda ja previše tražim od lopova i secikesa. Njihov je zanat drugačije prirode, a njihova je savest, ako su je ikada imali, ubačena u džakove – sa ukradenom izbornom voljom građana Srbije!