Peter Priskil: Moćnici vode rat za memoriju čovečanstva

Razgovarala Biljana Đorović

Ono što vidimo danas je potpuna perverzija pravno uređenog poretka: vojne agresije dobile su institucionalno-pravnu podršku u institucijama poput Tribunala za ratne zločine u Hagu, koji na najbolji način demonstrira stepen perverzije pravde i prava.

 

Ministarstava istine uveliko prekrajaju prošlost. U matriksu televizijski proizvedene realnosti koja je akomulirana i pohranjena kao artefakt, urušavaju se poslednje autonomne suverene države, a njihovo bogatstvo postaje plen imperijalista i bankstera, no tu se priča ne zaustavlja: otimači blaga kreću još dalje – u prošlost koja je postala roba pod patronatom moći. Ovoj orvelijanskoj strategiji razobručenog zla svojim delom i životom suprotstavio se Peter Priskil, vlasnik izdavačke kuće „Ahriman“ iz Frajburga. Studije Priskila i njegova izdavačka kuća se argumentovano suprotstavljaju  institucionalizovanim lažima na kojima počiva naša civilizacija, u kojoj je intenziviran rat za memoriju čovečanstva koji nikada nije ni prestajao. Izdavačka kuća „Ahriman“ je prva i jedina u Nemačkoj 1991. godine objavila studiju akademika Vladimira Dedijera „Jasenovac – jugoslovenski Aušvic i Vatikan“, i to i na nemačkom i engleskom jeziku, a objavila je i dve studije Aleksandra Dorina o Srebrenici: „Nebesima krstari tuđi Bog“ i „Srebrenica – kako se zaista zbilo“.

Angažovano ste se suprotstavili simulakrumima koji su obavili razbijanje Jugoslavije, lažima koje se danas institucionalizuju u svetlu ne samo srpske krivice za ratove već i idu dalje u prošlost, kako bi se načinila suštinska revizija istorije Srba.
Prvi put sam posetio Jugoslaviju 1989. godine, gde sam boravio kao gost SANU. Došao sam na poziv akademika Vladimira Dedijera,  čija je knjiga o koncentracionom logoru „Jasenovac“ te godine objavljena u našoj izdavačkoj kući „Ahriman-Verlag“ pod naslovom „Jasenovac – das jugoslawische Auschwitz und der Vatikan“, kao i u našem internacionalnom izdanju na engleskom jeziku („The Yugoslav Auschwitz and the Vatican“). Tada sam mu predstavio naše izdanje zahvaljujući kojem je prvi put nemačka publika uopšte čula za postojanje „Jasenovca“: prvo obimno delo, veoma informativno, do sada je objavljeno šest izdanja ove knjige za koju je predgovor napisao naš autor Aleksandar Dorin, i to je jedna od naših najbolje prodavanih knjiga. Potom sam bio u Beogradu 1991. godine kao predstavnik levičarske, komunističke partije „Savez protiv konformizma“ i tada sam dao veliki broj intervjua  za jugoslovenske medije, kako štampane, tako i za televizijske stanice u kojima smo objašnjavali pozadinu evropskog i posebno nemačkog intervencionizma u Jugoslaviji. To smo nastavili da radimo sve do danas i u „Jeretičkim pismima“, mesečnom magazinu naše izdavačke kuće u kojem kontinuirano objašnjavamo aktuelnu situaciju u zemljama bivše Jugoslavije. Godine 1992. objavili smo knjigu „Razbijanje Jugoslavije“ čiji je autor Arnold Šerman,  Amerikanac koji živi u Grčkoj; izašla su do sada dva izdanja.

Kao pisac i izdavač nastavljate tradiciju jeretika u šta se veoma dobro uklapa i vaš angažman i sama ideja sa kojom je osnovana vaša politička partija „Savez protiv konformizma“. Koji je osnovni motiv sa kojim ste se upustili u borbu za istinu o dešavanjima u Jugoslaviji?
Najvažniji motiv za mene i moje prijatelje u izdavačkoj kući „Ahriman“ i našoj političkoj partiji je da osvetlimo učešće Nemačke u agresiji na Jugoslaviju, da sagledamo pozadinu agresije. Kada smo prvi put posetili Beograd naš domaćin bio je Radomir Smiljanić, pisac koji je preveo „Mein Kampf“ na srpski jezik. U Nemačkoj je knjiga zabranjena: ne smete je posedovati, ne smete je štampati i samim tim je onemogućeno sagledavanje kakav je zločinac bio Adolf Hitler. Ljudi u Beogradu s kojima smo se sreli 1991. godine imali su svest o ponavljanju situacije iz Drugog svetskog rata kada je Nemačka bila agresor,  na šta smo im mi odgovarali: „Ne, vreme se promenilo, Nemačka je izgubila taj rat, a imperijalistička sila br. 1 danas su SAD“. Nemačka je sada sluga SAD-a i nemački vojnici koji su učestvovali u bombardovanju Jugoslavije činili su to u ime svog gospodara – SAD-a. Međutim, Nemačka je zaista predvodila politički front za odvajanje Slovenije i Hrvatske od Jugoslavije, ona je prva priznala nezavisnost Slovenije i Hrvatske, a nezavisnost je finansirao Vatikan  kreditom od četiri milijarde dolara oslobođenom bilo kakve kamate. Kada bolje pogledate videćete da se radi o istoj koaliciji koja je postojala i tokom Drugog svetskog rata, kada je Vatikan podržavao hrvatske fašiste „ustaše“, kao što ih je uostalom podržavao i sam Hitler. No, sada je Nemačka ovo uradila kao sluga SAD-a i prva udarna pesnica protiv Jugoslavije.

Ono što je veoma važno da srpski narod zna je da je 1995. godine Senat SAD-a zahtevao promenu Ustava Nemačke kako bi Nemačka mogla da učestvuje u bilo kojem ratu koji vode SAD.

[restrictedarea]

U pitanju je član 26. nemačkog Ustava koji je zabranjivao vođenje ofanzivnog rata, što je posle Drugog svetskog rata trebalo da onemogući da Nemačka započne bilo kakav ofanzivni rat i da osigura da Nemačka može da upotrebi vojnu silu samo u slučaju samoodbrane. Ne  mogu da se setim da je bilo koja jugoslovenska republika napala Nemačku. Ali, Bil Klinton je odlučio da član 26. baci na smetlište istorije i Senat SAD-a je izglasao 25:1 da Nemačka mora da promeni svoj Ustav. Promena Ustava nije de iure usledila, ali je svaka nemačka vlada, počevši od socijal-demokratske Gerharda Šredera, prekršila član 26. Ustava. U pitanju je kriminalni akt koji bi trebalo najoštrije sankcionisati budući da se radi o izdaji zemlje, u šta čin kršenja Ustava svakako spada, a što podrazumeva najmanje 15 godina zatvora. No, ono što vidimo danas je potpuna perverzija pravno uređenog poretka: vojne agresije dobile su institucionalno-pravnu podršku u institucijama poput Tribunala za ratne zločine u Hagu, koji na najbolji način  demonstrira stepen perverzije pravde i prava. Narod koji je bio žrtva strašnog genocida u 20. veku i žrtva vojne agresije proglašen je krivim i odgovornim za rat. To je perverzija kojoj se snažno suprotstavljamo i svojim izdanjima nastojimo da nadoknadimo srpskom narodu nepravdu koja im je naneta od strane SAD-a i Nemačke, čije vlade kršeći član 26. Ustava Nemačke učestvuju u ovim prljavim ratovima. Mi želimo da srpski narod zna da postoje Nemci koji se snažno protive i bore protiv ove nepravde.

Kako objašnjavate činjenicu da je vaša izdavačka kuća „Ahriman“ prva u Nemačkoj objavila studiju akademika Vladimira Dedijera o zločinima počinjenim u NDH?
To ima suštinske veze sa organizacijom velike laži. Niko u Nemačkoj nije znao šta se događalo na Balkanu tokom Drugog svetskog rata. To je bila tajna u koju nije smelo da se zaviri. Uloga naše izdavačke kuće je da iznese na videlo sve potisnute i zabranjene istine.

Vaša izdavačka kuća nosi ime „Ahriman“. Ahriman ili Angra Mainju (zao duh) je po zoroastrijanskoj religiji,  zasnovanoj na učenjima svetog proroka Zaratustre, odgovoran za sve zlo na svetu i svojim priklanjanjem zlu stvorio je smrt. Zbog čega ste dali takav naziv svojoj izdavačkoj kući?
Da, Ahriman je drevni persijski bog zla i on je podjednako jak kao i njegov opozit Ahura Mazda (oličenje mudrosti):  vrhovni bog koji je stvorio vidljivi i nevidljivi svet. Po Zoroastrizmu, Zaratustra je dužan da obelodanjuje volju dobrog i da oglašava šta je zlo i po sopstvenom nahođenju i nahođenju onih koji ga zastupaju, on ima pravo da oglašava krivicu i krivica je uvek zlo. To znači da su samo oni koji poštuju volju Zaratustre i njegovih sledbenika sveštenika – pravedni. To je logika na kojoj se zasniva funkcionisanje civilizacije. Ono što odrede moć i sila i planeri poretka mora da se primeni, jer po automatizmu dobija poziciju dobra. Ahriman se tome suprotstavlja i nastoji da pokaže šta je u tom procesu urađeno, koje istine su zabranjene i zbog čega su zabranjene.
I u tom smislu želeli smo da Nemačka publika zna istinu o tome šta je Katolička crkva radila u NDH. To je od neprocenjivog značaja. Kada je Hitler došao na vlast prva država koja ga je priznala bio je Vatikan i Hitler je sklopio konkordat sa Vatikanom, i taj konkordat je jedini i danas važeći ugovor iz doba fašizma. Posle Drugog svetskog rata Katolička crkva je tvrdila da se suprotstavljala Hitleru, što je čista laž. Katolička crkva je podržala sve invazije koje je Hitler preduzeo i sve vojne agresije koje je Hitler pokrenuo protiv boljševika, protiv Rusije i Jugoslavije, a odgovorna je za najveće zločine i najstrašnija stratišta na prostoru Balkana: logor „Jasenovac“ i ostale logore na prostoru NDH.  Odlučili smo da objavimo Dedijerovu knjigu u trenutku kada je pokrenuta nova agresija na Jugoslaviju. Shvatili smo da se ne radi samo o knjizi koja ima značaj samo za razumevanje prošlosti, već je veoma važna za razumevanje procesa dugog trajanja koji ima za cilj nestanak srpskog naroda, koji je po treći put u 20. veku postao žrtva genocida.

Institucionalizovana mašinerija zla pokrenula je svoje zupčanike kako bi organizovala veliku laž u koju bi trebalo ugurati Srbe. Proglašavanje za genocidne ubice nije dovoljno i dizajniranje ovog imidža nije završeno: potrebno je prekrojiti herojsku srpsku istoriju, promeniti etnički većinsku strukturu u samoj Srbiji, oduzeti joj državu i institucije…
Da, devedesetih je otpočelo kreiranje gigantske laži o Srbima kao agresorima, masovnim silovateljima,  glavnim počiniteljima etničkog čišćenja, i tako dalje. A što je laž bivala veća, bilo je jasnije je da se spremala i isto takva kazna. Nama u „Ahrimanu“ je to bilo jasno i odmah smo objavili knjigu o ustaškim zločinima. Hteli smo da upozorimo nemačku javnost na zločine koji su tada počinjeni protiv Srba, svesni da se oni i sada mogu ponoviti.

Neverovatno je, ipak, da je prva knjiga o „Jasenovcu“ objavljena u Nemačkoj tek 1991. godine i da se sve do tada nisu znale činjenice o genocidu nad Srbima, Romima i Jevrejima izvršenim u NDH.
Jasno je da su ljudi znali koliko je opasno izneti tu istinu i plašili su se da je iznesu.  Objavljivanje takve knjige nije neutralno, istina o ovim dešavanjima suprotstavljena je izuzetno moćnim interesima. Veoma je opasno braniti istinu: ako ste branili Jevreje tokom Drugog svetskog rata bili biste tretirani isto kao Jevreji; ako branite Srbe danas, velika je verovatnoća da ćete takođe biti napadnuti. I to se pokazalo kao istina u našem slučaju: naše knjige su cenzurisane, ne spominju se u štampi, pa čak i kada želimo da platimo reklamu u „Zidojče cajtungu“, na primer, dnevnom listu koji se internacionalno distribuira, to nam nije dozvoljeno. Upravo se to dogodilo u slučaju knjige Vladimira Dedijera za koju smo hteli da platimo reklamu u „Zidojče cajtungu“. Njihov odgovor je glasio: „Činjenice koje se iznose u knjizi Vladimira Dedijera mogu da postanu predmet sudskog postupka“.

Kako to razumeti? U kom smislu su te činjenice suprotstavljene zakonu?
Specijalista za pravna pitanja iz „Zidojče cajtunga“ je rekao, citiram: „Nemoguće je objaviti reklamu za ovu knjigu zato što njen sadržaj može da bude predmet sudskog gonjenja“. Eto to je on rekao.

Vi ste se usprotivili ovakvom postupku?
Da, koliko god smo mogli. Protestvovali smo, pisali, čak smo štampali i letke, ali mašina nas je jednostavno izolovala i to je bio deo pripreme za novi rat koji je trebalo da se vodi na Balkanu, i u tom smislu pripremljenog imidža za Srbe.

Da li Katolička crkva ima neke veze sa zabranom oglašavanja i reklamiranjem knjige Vladimira Dedijera?
Sasvim sam siguran u to. Hitlerov konkordat koji je još uvek na snazi obezbedio je kako Katoličkoj, tako i Protestantskoj crkvi mnogobrojne privilegije, na primer mogućnost da organizuju dečje vrtiće, versku nastavu u školama i na univerzitetima, a crkvene takse prikuplja nemačka država, što je jedinstven primer u svetu. Crkvena taksa obezbeđuje Katoličkoj i Protestantskoj crkvi sumu od 30 milijardi evra godišnje i to je ogromna suma novca koje se one ne žele odreći. Katolička crkva je najveća kompanija u Nemačkoj sa milion radnika i oni imaju kontrolu nad medijima. Ona predstavlja dugačku ruku Vatikana koji je sa sadašnjim nemačkim papom i prethodnim poljskim papom organizovao razbijanje Jugoslavije.

Kao psihoanalitičar kako razumete uspeh operacije ispiranja mozga koja se sprovodi nad svetskom populacijom? Kako razumete pristanak na laži i život u matriksu?
Najpre, uspostavljena je vladavina imperijalnog sistema koji mrežno pokriva čitav svet sa malim izuzecima. Američki imperijalizam uništava jednu zemlju za drugom, a Jugoslavija je bila na samom početku, pošto se Istočni blok srušio veoma kukavički, rekao bih. I posle toga nema zaustavljanja za američki imperijalizam i kapitalizam koji je ostao bez konkurencije, a mediji su umreženi i monopolizovani. Hitlerov san o upotrebi masmedija u Nemačkoj, danas je globalno realizovan. I mi u „Ahrimanu“ razumemo svoju poziciju kao prosvetiteljsku u uslovima totalne dominacije propagande. U pitanju je veoma opasan posao i izloženi smo svakodnevnim pretnjama, cenzuri i prećutkivanjima.

Objavili ste istraživanja Aleksandra Dorina o Srebreničkom masakru koji igra veoma važnu ulogu u imperijalističkoj mantri o „humanitarnim intervencijama“.  Upravo pripremate drugo izdanje ove knjige, a objavili ste i drugu Dorinovu knjigu: „Srebrenica – kako se zaista zbilo – potisnute činjenice o masakrima nad Srbima 1992-1995“,  koja sadrži šokantne fotografije koje je načinio Zoran Jovanović. Ove knjige su bacile snažno svetlo na propagandni mehanizam imperijalne mašine…
Srebrenica je najveća propagandna laž posle Drugog svetskog rata i može da se uporedi samo sa lažima koje su pratile pripremu agresije na Irak, kada su svi svetski mediji trubili o tome da su irački vojnici vadili kuvajtske bebe iz inkubatora i bacali ih na pod, gde su ih ostavljali da umru. Ljudi širom sveta su bili šokirani. Kako je to moguće, to nisu ljudska bića, oni su gori od zveri, pa mi smo prinuđeni da vodimo rat protiv Iraka. Veoma brzo je laž razotkrivena, kada se pokazalo da je navodna medicinska sestra koja je „obelodanila ovaj stravičan događaj“ bila  ćerka kuvajtskog diplomate. Srebrenica se veoma mnogo koristi za ratove koji su u toku. Nemački mediji je koriste za propagandu tokom rata u Siriji i nedavno su besomučno opet trubili da se „srebrenički zločin sada ponavlja u Siriji“, što je mantra na kojoj se zasniva priprema javnosti za vojnu agresiju na Siriju.  I to je razlog zbog kojeg laž o navodnom genocidu u Srebrenici mora biti neprekidno ponavljana i držana živom i nedodirljivom. Ona je moćna fabrikacija koja je neophodna za imperijalističke pohode na poslednje preostale suverene države na svetu. I zbog toga je naš zadatak da neprekidno objavljujemo svetu šta se zaista dogodilo u Srebrenici i na koji način je vladarima sveta ova laž potrebna, ali i zbog čega im je bilo neophodno da strpaju srpske vođe, političare i generale u zatvor. Sa druge strane, nemački mediji i vlada ponavljaju da ukoliko branite Srbe opravdavate sve srpske zločine, a to je krivično delo zbog kojeg možete biti zakonski gonjeni. Ako na primer opravdavate „genocid“, čak i kada je on čista laž i kada branite Srbe kao žrtve te laži, vi ste tretirani kao poricač genocida i neko ko širi rasnu mržnju protiv muslimana, koji, međutim, nisu nikakva rasa već pripadnici određene religije. Tako je laž o događajima u Srebrenici 1995. godine poslužila za internacionalnu cenzuru koju žele da instaliraju širom sveta kako bi zastrašili javnost i sprečili je da se bori za istorijsku istinu.

Uporedo sa ratovima u prostoru vode se i ratovi za istoriju i kolektivnu memoriju čovečanstva. Muzeji, biblioteke, istorija i činjenice deo su ratnog plena, a prisvajaju se ne samo materijalna kulturna dobra već i istorija. Istorija Srba, kultura, nauka i umetnost, postali su plen neograničenog lešinarenja…
Srbija je prostor na kojem se testiraju mnogobrojni potezi koji se potom sprovode širom sveta, koji je i sam postao plen moćnih grabljivica. Jugoslavija nije mogla da se odbrani. Moć onih koji su je napali daleko je nadilazila njene kapacitete. Usledio je raspad SSSR-a, a potom i napadi na druge zemlje. Šta mi možemo, mi koji smo vojno i ekonomski vrlo, vrlo slabi? Ono što možemo i što bi trebalo da radimo je da ne dozvolimo da dobiju rat za istoriju, za memoriju čovečanstva i neophodno je da beležimo i dokumentujemo sve što oni rade i moramo, kako je to rekao jedan od najvećih revolucionara, Lenjin, da strpljivo prosvećujemo ljude. Moramo da koristimo svaku priliku i sva sredstva koja su nam na raspolaganju: knjige, brošure, predavanja, kako bi saopštili istorijsku istinu i suprotstavili se masivnom zidu laži. Daću vam jedan primer: prošle godine otvorila nam se mogućnost da predstavimo knjigu Aleksandra Dorina: „Srebrenica, kako se zaista dogodilo“ na Sajmu knjiga u Lajpcigu. Najavili smo ovaj događaj posterima, međutim antisrpska banda je plakate pocepala i pokušala da spreči promociju, u čemu, međutim, nije uspela i naše predavanje je bilo izuzetno posećeno: nekoliko stotina posetilaca je bilo prisutno. Bio je to veliki uspeh posle kojeg čak i masovni mediji moraju da reaguju. Na primer, nedeljnik „Der Špigl“ je bio prepun insinuacija da mi opravdavamo zločine koje su počinili Srbi, ali svejedno, bili smo u prilici da širimo istinu na lajpciškom Sajmu knjiga, a medijima je bilo jako teško da izmišljaju i lažu o događaju kojem je prisustvovalo tako mnogo očevidaca. To je naš moto: reći istinu gde god i kada god je moguće. Suprotna strana ima veliku prednost u ogromnoj moći, ali i jedan veliki hendikep: oni neprekidno lažu. To je njihova slaba tačka i mi to moramo da iskoristimo.

Možemo li da sprečimo da razobručeno zlo preuzme civilizaciju i uspostavi totalitarnu kontrolu i dominaciju nad svim aspektima ljudske egzistencije?
Možda nećemo uspeti da dobijemo ovu bitku. Ali, moramo brinuti o istorijskoj istini. Moramo je čuvati i širiti čak i ako američki imperijalizam bude vladao svetom u narednih nekoliko stotina godina, što je i razlog zbog kojeg naša izdanja štampamo na papiru koji može da izdrži i 500 godina.

[/restrictedarea]