Kada se završe izbori…

Piše Dragomir Antonić

Da li čita neko iz Tužilaštva objavljene telegrame i depeše iz Vikiliksa? Kako odmah znaju da nije bilo krađe na izborima 2012. godine, a za Vikiliksove podatke ne znaju?

Cirkus se bliži kraju. U nedelju 20. maja 2012. godine ili 7520. godine po srpskom kalendaru narod, to jest birači će „odlučiti“ kako će nam biti. Kažu da odluka koju je doneo „narod“ ili polovina naroda koja je za nekog glasala o Đurđevdanu nije dovoljna da znamo kako nam je, već je potrebno još odluka da vidimo šta nam je činiti i gde ćemo. Kad ne znate sami kako vam je onda pitate doktora, šta se to sa vama dešava i ima li vašem stanju leka. Nekad su lekari, s početka prošlog veka, bili iskreni i odgovarali da se čuvate troška, jer vašoj bolesti leka nema. Danas im iskrenost zabranjuje farmaceutska industrija, navodno za svaku bolest postoji uspešan preparat koji neumitan kraj odlaže do vaše poslednje pare. A kad vam novac nestane, šta će vam goli život. Samo opterećujete mile i drage koji su već dovoljno uvređeni što ste vaše novce – a da je bilo lekarske iskrenosti o vašem stanju ti novci bi bili njihovi – potrošili. Tako vam je i sa izbornim cirkusom i parolom, to jest sloganom: Hajde da zajedno završimo započeto!

NASTAVAK CIRKUSA
Bar su u ovom slučaju iskreni. Oni bi da završe što su započeli i da nas, uz našu saglasnost, ostave bez ičega. Jer kad su oni „započeli“ igranku u zemlji Srbiji nečeg je i bilo. Bilo je industrije, poljoprivrednih kombinata, prehrambene proizvodnje, domaćih banaka… Bilo je Srbije sa Kosovom i Metohijom. Bilo je i nade da će nam biti bolje, da ćemo se ponositi onim što radimo i što ćemo uraditi. Verovali smo da će ovi što bi da završe započeto biti bolji od svojih prethodnika. Pokazali su se gorim. Da neće biti krađa, laži, prevara, korupcije, ubijanja, reketiranja… a svega toga ima više nego što je nekad bilo. Samo im još mi falimo da kao zajedno završimo započeto. Oni sve oteli od nas, a sad nas zovu da se sa otimačinom složimo i da ispadne kako smo sve zajedno radili i da smo svi podjednako krivi ili zaslužni za današnju bedu. Kao da smo mi bili na vlasti i sve uništili. Vodite računa o ovome kada budete na biračkom mestu. Nema popravnog. Bar u dogledno vreme.
Kad se završe izbori za predsednika Srbije, posle uobičajenog slavlja i tugovanja, nastaviće se cirkus koji se zove formiranje vlade. Jeste da je sve dogovoreno, ali kako nema u izgledu neke bolje zabave (bakica Angela bi da bojkotuje prvenstvo Evrope u fudbalu, jer Timošenkovu u zatvoru boli zadnji deo leđa, a Olimpijske igre počinju tek u julu), lepo je narod zabavljati „teškim“ pregovorima koalicionih partnera i izjavama da nikakve političke ucene neće proći. U međuvremenu, dok „pregovori“ traju, poskupeće struja, nafta, „Infostan“, što će logično izazvati talas sveopšteg rasta cena. Zli trgovci, pohlepni proizvođači, bezobrazni seljaci, a naročito malinari biće optuženi da bezdušno koriste „tešku situaciju dok duševni političari pregovaraju“ da podrivaju i sistem i državu i naš put u Uniju i svetlu budućnost. Kad se „pregovori“ završe, pregovarači će otići na zasluženi odmor (da ima Đavola ne bi se ni vratili), a od jeseni će, kad odmorni zasuču rukave, sve biti bolje. To vam je bliska budućnost, a šta će biti 2025. godine kad Srbiji – u celosti ili samo nekom regionu – odrede datum prijema u nešto što sad ne znam kako će se tad zvati, a sad se zove Unija, videće oni koji budu živi. Po važećim demografskim ocenama Srbi se danas ubrajaju u najstarije narode u Evropi. Sledstveno tome bar jedna trećina današnjih Srba, a to je oko dva miliona, ili neće dočekati prijem, ili će biti dementno, pa neće znati ni gde su primljeni. Biće po onoj narodnoj priči gde se sin iz dijaspore raspituje kako mu je otac, a sinovac odgovara pismom: „Dragi čiko, đedo je, Bogu hvala, dobro. Ima apetit, može na noge, hoće i da podvikne, samo ga stalno držimo privezanog. Jer kad ga odrešimo on krene da beži po dvorištu, sve vičući kako će zakasniti na voz ili da ništa nije rađeno u kući dok je bio na putu. Ne zna, mučenik, da li je krenuo na put ili se vraća. A tebi hvala što pitaš, a još ti više hvala za one marke što si preklane poslao“.

KO ODLUČUJE O IZBORIMA
U knjizi dr Vojislava Šešelja „Vikiliks mi javlja“ uvek neka zanimljivost. Evo jedne gde ambasador Polt prepričava ocene koje njihovi agenti vode sa tad važnim ljudima u Srbiji i gde naglašava u zagradi koju osobu valja posebno čuvati. Telegram je iz avgusta 2006, objavljen u knjizi na 232. strani: „Zamenica premijera Ivana Dulić Marković (striktno štititi) rekla je našem agentu da ona ne očekuje da će vladajuća koalicija preživeti do kraja mandata i jasno iskazala prezir prema Koštuničinoj politici“.
Ambasador Polt kaže koji su im ljudi veoma važni. To, na primer, nisu Slobodan Homen i Dušan Petrović (str. 231). Istina, i oni sve dojavljuju, ali za Polta nisu mnogo važni. Ali je zato za Mura, sudeći po telegramu koji je poslao 16. avgusta (str. 235), veoma važan Tadić. Što je i razumljivo, jer Tadić je tad predsednik Srbije. Mur traži da se Ponoš postavi za načelnika Generalštaba i još neke sitnice, kao, na primer: „Ambasador je rekao da ćemo mi biti spremni da agresivnom kampanjom ‚Izađi i glasaj‘ podstaknemo demokratske glasače da izađu na biračka mesta, a da li je Tadić spreman da gradi koaliciju koja će biti neophodna?“ Logično, Boris je spreman (str. 237). Da li čita neko iz Tužilaštva objavljene telegrame i depeše? Kako odmah znaju da nije bilo krađe na izborima 2012. godine (vidi izjave Tome Zorića), a za Vikiliksove podatke ne znaju?
Mislio sam da su na izborima 2008. godine građani Srbije odlučivali o svojoj sudbini. Ko li odlučuje danas?