Izbori u Francuskoj: Dolazak „gospodina Normalnog“

Piše Nataša Jovanović

Da li je izbor Fransoa Olanda za novog predsednika  francuska reakcija na posledice globalne ekonomije?

Posle punih 17 godina francuski socijalisti su se vratili u Jelisejsku palatu. Socijalistički kandidat Fransoa Oland osvojio je 51,7 odsto glasova birača, pobedivši na predsedničkim izborima Nikolu Sarkozija, koji je dobio 48,3 odsto glasova.
„Promene počinju sada. Obećavam da ću biti potpuno posvećen i požrtvovan u služenju Francuskoj. Biću predsednik svih Francuza“, poručio je Oland u svom rodnom gradu Tilu.

FRANCUSKA IZNAD PREDSEDNIKA
To je pokazao 24 sata od izborne pobede. Novi predsednik Francuske je na 67-godišnjicu od završetka Drugog svetskog rata pozvao, napravivši tako presedan, poraženog Sarkozija da zajedno polože cveće na grob neznanog junaka. Na taj način Oland je stavio do znanja Francuzima da je Francuska iznad njih dvojice. To je ono zbog čega ga je Francuska izabrala.
S druge strane, Sarkozi je priznao poraz i čestitao svom socijalističkom protivniku.
„Francuska ima novog predsednika Republike, to je demokratski izbor. Fransoa Oland je novi predsednik Francuske i trebalo bi ga poštovati“, poručio je Sarkozi svojim pristalicama u Parizu.
Pobedom Fransoa Olanda ili „gospodina Normalnog“, kako ga nazivaju mediji, Francuska je dobila šefa države koji će putovati vozom, zarađivati manje i podnositi javnosti dvaput godišnje izveštaje o radu.
Uzdržan, mudar i odmeren kandidat socijalista, koji je donedavno išao na posao skuterom, zbog čega su ga protivnici nazivali „dostavljačem pice“, očito imponuje Francuzima. Za razliku od ekstremnog jastreba NATO-a i EU Nikole Sarkozija, koga je i ozbiljna francuska štampa nazivala malim Napoleonom, u Olandu je oličena želja Francuza za povratkom dostojanstva koje je ova zemlja uživala u vreme De Gola.
„Normalan predsednik mora da bude primeran predsednik“, opisao je Oland pre godinu dana kakav bi, po njegovom mišljenju, trebalo da bude šef države.

OTKLON NEOLIBERALIZMU
Oland je obećao da će smanjiti platu šefa države za trećinu i da best online casino će ukinuti predsednički imunitet, najavio je borbu protiv korupcije, povećanje poreza za bogate, veća socijalna davanja i da će zaštititi Francusku od globalnih tržišta kapitala.
Podršku Olandu sem srednje klase dala je i emigracija protiv koje je Sarkozi još kao ministar policije vodio krstaške ratove, sakupljajući izborne poene kod desnice.
Tih godina je Pariz goreo u obračunima, što Francuzi nisu zaboravili. Još jače u svest Francuza urezala se informacija da je predizbornu kampanju Sarkoziju finansirao niko drugi nego Gadafi, što nije omelo čoveka bez skrupula, kako ga je okategorisala opozicija, da Francusku sa još neizlečenim ranama koje je ponela iz Alžira povede u bombardovanje Libije i aktivno mešanje u slučaj Sirije.
Drugo, Sarkozi je više služio politici Nemačke nego Francuske, instrumentalizujući dominantnu politiku Angele Merkel u EU. Da li će Oland nastaviti istim putem teško je prognozirati, ali je izvesno da ni on nije od prekjuče. Među prvih pet rečenica koje je izgovorio posle izborne pobede našla se i  ona kojom najavljuje da će njegova prva poseta inostranstvu u svojstvu šefa države biti rezervisana za nemačku kancelarku Angelu Merkel.
No, javnost u Francuskoj se umorila od reformi i oberučke dočekala Olanda koji je sve suprotno od Sarkozija i koji nikada nije obavljao visoku funkciju.  Njegov izbor jeste francuska reakcija na posledice globalne ekonomije i pokušaj da se povratkom na De Golovski autoritet  Francuska domogne opcije koja bi dala otklon neoliberalizmu.
Fransoa Oland bi trebalo da najkasnije do 15. maja preuzme funkciju predsednika Francuske. Posle prve predsedničke posete Berlinu Oland će učestvovati na međunarodnim sastancima u SAD-u – G8  i samit NATO-a, a potom u junu i na prvom evropskom samitu u Briselu.