Branko Žujović: Politika prevrnute čarape

Floskula „i Rusija i EU“ je neoriginalna replika slogana „i Kosovo i EU“, namenjena za istu, jednomandatnu upotrebu. Srbija ima evropsko mesto, ali ono nije u ovakvoj EU

Srpska politika, to je fenomen na tragu „Stranca“ Albera Kamija, evropski poželjan srpski Sizif. Upravo, uzaludnik koji će na kraju prestati da valja svoj proevropski kamen, ali tek kada mu neki briselski forum konačno prikači za vrat taj isti kamen i ukloni ga, ovakvog kakav je danas, s lica Evrope.

Ne zbog toga što je uzaludnik zaista učinio (pucao u samoodbrani, recimo), nego zato što nije ispunio nametnuta spoljnopolitička očekivanja evropskih partnera u koja je, nerazumevajući ih i ne doživljavajući ih kao svoje – ali stideći se sebe, opsesivno želeo da veruje do samouništenja!

Prvi koraci novog predsednika Srbije ne ulivaju nadu u stvarne državne promene, iako se to u jednom trenutku učinilo mogućim. Za promene, Nikoliću ipak nedostaju partneri, autentičnost i postojanost. On je već na prvom koraku proizveo samo mikro-derivate dosadašnje kontroverzne politike Beograda, koja je ni tamo ni ovde.

Nije moguće putovati u Moskvu vakuumom vlastitog stranačkog ili državničkog statusa. Nije moguće sa predsednikom Ruske Federacije razgovarati kao običan član stranke, koji je ranije pozvan na kongres Jedinstvene Rusije, a na kongresu izbeći obraćanje pozivajući se na suprotan argument.

Predsedniku nije potrebna inauguracija da bi bio to što već jeste. Nije moguće biti samo malo predsednik. Nije moguće stalno u Briselu biti jedno, u Moskvi drugo, a u Beogradu treće. Ćiftinsko nasleđe u politici, za koje se drži da je vrhunsko državništvo i sušta mudrost, konačno mora da iščezne iz ponašanja srpskih političara.

Državnik Nikolić, ako to jeste, ne može reći da još nije čuo da će formalno priznavanje nezavisnosti Kosova i Metohije biti uslov za ulazak Srbije u EU, kada to u Srbiji i deca odavno znaju. Zašto od srske politike i on pravi kuglicu za fliper? Zar će formalno priznavanje statusa išta značiti, kada albanska nelegalna država bude do kraja ustanovljena, upravo voljom EU?

Državništvo je vizija, koja se predočava građanima i realizuje. U Srbiji nema planova i realizacije. Ona je zemlja nemogućih obećanja. To da Srbija ne vlada u Prištini, a da Albanci ne vladaju u Severnoj Mitrovici jadna je izlazna strategija politike i Kosovo i EU. U tom smislu, Čedomir Jovanović je mnogo pošteniji i od Tadića i od Nikolića.

Uostalom, i Floskula „i Rusija i EU“ je neoriginalna replika slogana „i Kosovo i EU“, namenjena za istu, jednomandatnu upotrebu. Srbija ima evropsko mesto, ali ono nije u ovakvoj EU. U EU nema Kosova i Metohije u Srbiji. U EU, koju projektuju, sa jedinstvenom vladom i centralnom bankom, nema bilateralne strateške saradnje, naročito ne za male države.

Nije stvar u tome da Srbija bude most između istoka i zapada. Filosofska potka Svetosavlja, u profanom svetu politike je tek floskula. Srbija nije podesna platforma za takav, međukontinentalni projekat. Suština nove politike treba da bude definisanje novog mesta Srbije u Evropi, u interesnom prostoru koji otvaraju Moskva i Evropa koju predvodi Berlin.

Šta je Srbija za vreme Carinskog rata trebalo da uradi? Da se prepusti Austro-Ugarskoj i da nestane, samo zato što je na početku XX veka ta trula i besprizorna monarhija bila najveći srpski trgovinski partner? Očajavanje u lažnoj argumentaciji i nečinjenju, u cilju degradacije vlastite države, vrhunski je greh srpske politike.

Samo ako sačuva političku, dakle i vojnu neutralnost, Srbija ima svoje realno mesto u odnosima Evrope i Rusije. Ako Srbija ostane večni kandidat za člana ili čak postane član EU jednog dalekog dana, postaće geopolitički plen sila koje joj nikada stvarno u istoriji nisu bile naklonjene. Trpeti institucionalne uticaje i ucene Londona i Berlina, nije isto što i pozicionirati se interesno između Berlina i Moskve.

Reći: mi moramo u EU, jer je ona naš najveći spoljnotrgovinski partner je jadno. Zašto u Beogradu niko ne kaže: ostajemo otvoreni za EU, ali tražimo nova tržišta. Pa članice EU, dok još mogu to da rade u bilateralnim odnosima, odnosno dok ne dobiju vladu i centralnu banku, aktivno traže nova tržišta.

Odakle Nikoliću ideja da će uspeti da osnaži Srbiju do ulaska u EU? Prvo, EU je u dubokoj krizi, ona više nema novca, a njene južne i centralne države trese ekonomska kriza, mnogo ozbiljnija nego što to kontrolisani mediji u Srbiji prenose. Drugo, zar upravo SAD i EU nisu kreatori svih vlada u Beogradu za poslednjih desetak godina, od kojih je većina temeljn upropašćavala državu?

Zar EU nije sila koja je od proevropskog Beograda tražila isključivo spoljnopolitičke ustupke, ali ne i modrnizaciju i jačanje države? Zašto neko misli da će sada nesolventni Brisel, zbog Nikolićeve politike izvrnutih čarapa promeniti svoju agendu? I šta će se dogoditi kada EU saopšti da je priznavanje albanske nelegalne državnosti uslov?

Na žalost, neće se dogoditi ništa. Kontrolisani mediji u Srbiji već su okončali pola posla na pripremi srpske javnosti. Do kraja Nikolićevog mandata, ona će biti anestezirana i pripremljena za otvaranje svoje ambasade u Prištini. Od svega, možda dobije pravo da otvori konzulat u Severnoj Mitrovici i Gračanici. Razume se, ako tamo bude Srba ili novca za tako nešto.

A šta će za to vreme biti u centralnoj Srbiji? U Beogradu će se uveliko gnezditi nova kasta proevropskih super-birokrata, pozicionirana odmah ispod tajkuna. Super-kasta stranačkih činovnika imaće gornji i donji sloj. Gornji će plate primati od evropske birokratije u Briselu ili indirektno od Brisela. Ona će svoje visoke plate čuvati do smrti, po cenu svega što stoji na lažnom putu Srbije ka EU.

Drugi sloj već postoji. To je partitokratska Srbija, ispozapošljavana po javnim preduzećima, ustanovima i kojekakvim nadleštvima. Obe kaste čekaju svoju naprednjačku popunu. Biće to partijsko ostvarenje evropskog sna Srbije.

Objavljeni su prioriteti buduće vlade: olakšice za privredu, podsticaji proizvodnje, socijalne mere i kvalitet života građana, reforme institucija. Kao da su Srbijom vladali Paja Patak i Šilja, a ne novi mandatar!

Ako to novi predsednik, koji će u prozapadnim salonskim krugovima Beograda zauvek ostati neuki seljak sklon ratu i nasilju, ipak aminuje, građanima ostaje samo da poveruju. Vera i nada umiru poslednje. Kasnije čak i od države. A u prevrnutu čarapu Nikolićeve politike EU neće staviti ništa, dobar vam stojim!

Izvor: Glas Rusije