Putin, Sveta gora i otac Jefrem Vatopedski

Piše Vladimir Dimitrijević

Zašto su grčke vlasti odbile da udovolje molbi novoizabranog predsednika Rusije Vladimira Putina i izdaju mu dozvolu za boravak na Svetoj Gori u toku poslednjih dana Strasne sedmice, pred Vaskrs?

Valdimir Putin je, kako „Pečat“ saznaje iz pouzdanih izvora, imao nameru da pred Vaskrs poseti ruski manastir Svetog Pantelejmona na Atosu, ali i srpski Hilandar i grčki Vatoped, kao i da priloži velike priloge. Naročito je hteo da poseti starca Jefrema, igumana vatopedskog, koji se posle boravka u najstrože čuvanom zatvoru u Atini vratio u manastir, ali se nalazi u kućnom pritvoru, jer ga terete za novčane malverzacije u vezi sa manastirskom imovinom.
Grčke vlasti, međutim, nisu udovoljili molbi predsednika Ruske Federacije.

DOM PRESVETE BOGORODICE
Mi smo o slučaju oca Jefrema već pisali: naime, on je, u poznu jesen 2011, a na poziv Fonda jedinstva pravoslavnih naroda (iza kojeg stoji ruska država) došao sa delagacijom svog manastira i doneo u zemlje „trećeg Rima“ jednu od najvećih svetinja Pravoslavne crkve – Pojas Presvete Bogorodice. (Delagacija Vatopeda je, sa Pojasom, posetila i Gruziju). Među prvima se svetinji poklonio Vladimir Putin, a zatim i preko tri miliona ruskih vernika. Jasno je da se tako velike svetinje ne iznose slučajno sa Svete Gore i da relikvija ne bi bila doneta da se lično Putin nije založio za to.
A zašto se založio? Zato što je Rusiji pretila velika kriza oko izbora za predsednika, kriza koja je mogla da izazove nerede nesagledivih razmera i da najveću po prostranstvu državu na svetu dovode do haosa, tako poželjnog za cepanje i komadanje, koje je opisao crni mag američke geopolitike Bžežinski u „Velikoj šahovskoj tabli“. I Putinu je crkveni vrh, a verovatno i neko iz njegovog okruženja, posavetovao donošenje Bogorodičinog Pojasa i pokloničku molitvu Bogorodici. Jer, Rusija se naziva „Dom Presvete Bogorodice“ i u njoj ima preko dvesta čudotvornih ikona Majke Božje, od kojih su neke, poput Vladimirske, Kazanske i Donske, veoma vezane za rusku istoriju i njenu borbu za slobodu od tatarskog ropstva. Najveći ruski sveci, poput Serafima Sarovskog, gradili su kult naročitog poštovanja prema Majci Božjoj. Vredelo je što je Igumanija Svete Gore došla u posetu narodu koji je toliko poštuje: do građanskog rata nije došlo, i Rusija je odahnula.Zbog toga  je cenu platio iguman vatopedski Jefrem: odmah po povratku na Svetu Goru uhapsili su ga i, uprkos burnim protestima grčke javnosti, utamničili u najbolje čuvanom atinskom zatvoru. Za starca Jefrema intervenisali su ruski patrijarh Kiril i gruzijski Ilija, ali i Ministarstsvo spoljnih poslova Ruske Federacije. U prvo vreme ništa nije vredelo, ali postepeno, pod pritiskom domaće i strane javnosti, starac je vraćen u Vatoped – doduše bez prava slobodnog kretanja. Carigradska patrijaršija se u svemu ponela sasvim u skladu sa svojim ropskim položajem u NATO Turskoj: izdala je mlako saopštenje u kojem je najviše naglašeno da druge pomesne crkve (mislilo se, naravno, na Moskovsku patrijaršiju) nemaju šta da se upliću u svetogorska pitanja, jer je Sveta Gora pod jurisdikcijom Carigrada.

POJAS BOGORODICE PROTIV NATO ĐAVOLA
Putinovo opredeljenje za obraćanje svetinji u teškom trenutku Rusije nije bilo nimalo slučajno. Čak je i Staljin, čovek koji je nemilosrdno gonio veru, kada je video da Hitlerove trupe prodiru nezaustavljivo sve do Moskve, shvatio da priča o komunističkom internacionalizmu i sovjetskom patriotizmu ne pomaže mnogo, pa je narodu počeo da se obraća sa „Braćo i sestre“, a da trupama daje imena ruskih svetih ratnika, poput Aleksandra Nevskog i Dimitrija Donskog. Poglavar Moskovske patrijaršije, mitropolit Sergije Stragorodski je 22. juna 1941, kad Crkva slavi Sabor svih svetih u zemlji ruskoj zablistalih (baš tog dana Hitler je napao Sovjetski Savez), pozvao narod na borbu protiv tuđinskog osvajača, a Crkva je od naroda sakupljala novčane priloge i opremala artiljerijske jedinice čiji se ostaci čuvaju na ulazu u Donski manastir u Moskvi. Staljin je čak dopustio i izvesno, mada nadzirano, prisustvo sveštenstva u vojsci, shvatajući da će se narod boriti samo za Svetu Rusiju, i u Velikom otadžbinskom, a ne „klasnom“ ratu.
U Rusiji nikad ne zaboravljaju da je Berlin oslobođen od hitlerovaca 6. maja 1945. godine, na Đurđevdan. Maršal Žukov, koji ga je oslobodio, zvao se Georgije, po Svetom velikomučeniku i pobedonoscu Georgiju, voljenom svecu svih pravoslavnih. Istovremeno, te godine je i pravoslavni Vaskrs pao na Đurđevdan. Žukov je, svedoči njegova ćerka Marija u knjizi o ocu, potajno bio pravoslavni vernik, koga je još kao mladog oficira blagoslovio Sveti Nektarije Optinski i rekao mu da će postati veliki vojskovođa. Kako svedoči čuveni, nedavno upokojeni, starac Jovan Krestjankin, Žukov je usred borbi Drugog svetskog rata naredio da se prvim linijama fronta nosi ikona Kazanske Bogorodice, a u borbi protiv nacista povratio je čudotvornu ikonu Bogorodice Gerbovecke koja se danas čuva u Kijevu. Veliki ruski vajar Vjačeslav Klikov (umro 2006) podigao je na Manježnom trgu ispred Istorijskog muzeja Moskve (pokraj Krasnoj ploščadi, Prekrasnog – kod nas uobičajeno nazvanog „Crvenim“ – trga) spomenik Žukovu, koji na konju gazi nacističku zastavu kao što Sveti Georgije ubija aždaju.
Dakle, pošto Putin zna šta se sprema Rusiji, Pojas Bogorodice i poseta Svetoj Gori (ovoga puta sprečena, pod izgovorom da uoči Vaskrsa ne radi grčka državna administracija, pa nema ko da ga prati na Atos) u njegovom državničkom delanju nisu slučajni. U borbi protiv đavolskih namera NATO Imperije, Boga bi trebalo imati za saveznika.