Igre sa vatrom

Piše Dragomir Antonić

Vladajućoj koaliciji vatra i požari su glavna preokupacija. Otkrivanje počinioca požara američke ambasade je glavni izborni hit. Ali, ne prizivajte vatru, ona može izazvati novi požar

 

Prođe Vaskrs. U Srbiji ništa novo. Ni u belom svetu nije drugačije. Svuda izbori i predizborne kampanje. Javljaju mi prijatelji da se bespoštedne izborne borbe vode u Francuskoj, Grčkoj. U Americi se uveliko zagrevaju. Animir igrači su završile nastup, a sad će dvojica glavnih akrobata istrčati u arenu, pa kud koji mili moji. Što veća zemlja, to veća i kampanja. U suštini svuda je isto. Vlastodršci baš uoči izbora, retroaktivno otkrivaju zlodela, neprijatelje, afere i uveliko hapse. Pokazuju odlučnost. U Grčkoj hapse bivše ministre. U Francuskoj ubijaju sopstvene građane, a zatim dva dana hapse „ubicu“, crnpurastog Francuza, koji se zamandalio u dvosobnom stanu. Sve pred kamerama. Kažu da je posle uspešno izvedene akcije, Sarkoziju porastao za dva procenta. Toliko mu je ojačao rejting. Kod nas još nisu počeli da ubijaju. Mi sami skačemo. Jedni sa terase, drugi sa prozora. Sve od radosti što će „opšti izbori da uštede vreme i novac“ ili što je „Fijat“ ponovo došao u Srbiju. Mislim, ali koga to interesuje, da bi se najviše prištedelo kad bi vlast sve protivkandidate odjednom uhapsila. Radilo se to već u zemlji Srbiji. Nedavno, kad bi „plavi voz“ prolazio kroz Čačak dolazili bi, drugovi u šinjelu, u kuću mog dede počivšeg Tanasija, „da vide koga sve u kući ima i da saopšte da sledećeg četvrtka niko ne izlazi iz kuće“(citat iz Tanasijevog dnevnika). Jednu noćnu posetu sam i lično video. To su radili i po drugim „sumnjivim“ kućama. Tako su moj deda i njegovi prijatelji jedan dan provodili u kućnom pritvoru (g-đa Malović misli da je ona prva uvela institut kućnog pritvora u Srbiju), a golootočani i obnarodovani rusofili su uoči prolaska „voljenog sina“ sami odlazili u milicijsku stanicu. Ujedno oni su bili među prvima koji su znali kad će „dragi gost“ proći kroz Čačak. Što ti je paradoks: „sumnjivi“ sve saznaju pre „odanih“. Eto, kako su nekadašnji komunisti štedeli vreme i novac.

PREDIZBORNI POŽAR

[restrictedarea]

Vladajućoj koaliciji vatra i požari su glavna preokupacija. Otkrivanje počinioca požara američke ambasade je glavni izborni hit. Navodno su tek sad rastumačeni snimci dobijeni iz američkih izvora o požaru koji se desio februara 2008. godine. Drugarici i drugu tužiocu sad je sve jasno i sa američke strane potkrepljeno neoborivim dokazima, što olakšava hapšenje sumnjivih, a moguće i drugih. Naši tužioci ne sumnjaju u verodostojnost dokaza iz američkih izvora. U principu je u redu verovati dostavljenim prilozima. Ozbiljna je to država, a time i njena ambasada. Zato mi je neobično da tužioci nisu obratili pažnju na druge dokaze iz iste ambasade.
Na primer, na pisanu izjavu ambasadora Mantera upućenu američkom Ministarstvu inostranih poslova gde doslovce piše: „ Savetnik predsednika za spoljne poslove Jovan Ratković obezbedio nam je 23. maja pregled sastanaka predsednika Tadića, tokom prethodnih dana, sa partijskim vođama“ (vidi: dr Vojislav Šešelj, „Vikiliks mi javlja“, str. 698). Oba događaja su iz 2008. godine. Navodne počinioce požara (niko nije kriv dok sud ne presudi) hapse i pritvaraju, a šta radi gospodin Jovan, to ne znam. Nije valjda da naši tužioci ne veruju američkom ambasadoru i njegovom dopisu? Ili u jednom slučaju veruju, a u drugom ne? Šta bi sa članom Ustava gde se kaže da smo pred zakonom svi jednaki? Da li se ukida osnovno građansko pravo o jednakosti svih ljudi pred zakonom? Ili je nešto drugo u pitanju?

OKANITE SE POŽARA
Vratimo se vatri i požarima, jer u verovanjima svih naroda na svetu vatra je imala značajnu ulogu. Verovanja Srba u vezi sa vatrom su veoma zastupljena u religiji i običajima. Srbi znaju za živu vatru, za vađenje vatre, za čudesan oganj. Svedoci smo da se prolećnih dana pale njive i spaljuje strnjika i korov širom seoskih atara. Vatrogasci upozoravaju, ali slaba vajda.
Stari je običaj kad se deca igraju vatrom stariji im brane, a posebno je stroga zabrana da pred spavanje džaraju vatru jer će se u protivnom tokom noći unerediti u krevetu. Tako je bilo nekad kod Srba. Danas počeli i stari da se vatrom igraju.
Ni drugim narodima igranje požarima i vatrom nije novo. Neron je zapalio Rim da bi za požar optužio apostola Pavla i hrišćane. Pavla je osudio na smrt, a hrišćani su se povukli u katakombe. Kasnije su izašli. Izgorela je i biblioteka u Aleksandriji. U Berlinu 1933. godine šest dana pred parlamentarne izbore zapaljen je Rajhstag. Nacisti su optužili Holanđanina Marijusa van der Lubea, komunistu po zanimanju da je podmetnuo požar. Nikad nije dokazano da je on izazvao požar, ali je iste noći uhapšeno 4.000 osoba, suspendovan Ustav, ukinuta osnovna građanska prava, zabranjene sve komunističke novine. Nacistički medijski stručnjaci su napravili novi izborni slogan „Rat protiv marksizma“. Slogan nije imao alternativu. Udario Nemac na Nemca. Hitler i drugovi su zaseli na vlast. Kako su je napustili, svima je poznato.
Mistična snaga vatre i njena kultna uloga u životu čoveka ogleda se u mnogobrojnim obrednim radnjama. Od kako je vatru otkrio ili je dobio čovek je poštuje, ali i zazire od njene snage i moći. Zato kod svih naroda postoji izreka da se sa „ vatrom ne valja igrati“ ili „vatra je dobar sluga, ali zli gospodar“, niti se „vatra priziva“. Srbi će još reći „ko se sa vatrom igra, taj će se njom i opeći“. Istorija nam ubedljivo dokazuje kako su prošli oni koji su vatru i požare zloupotrebljavali. Bez obzira na to u kolikoj nevolji bili, spas se nikad ne sme tražiti od ovozemaljskih stvari koje su jače od nas i koje će se otrgnuti kontroli. Neće se Srbija preokrenuti, pokrenuti, ojačati ili usrećiti prizivanjem preklanjskih požara. Ako nemate šta pametnije da ponudite, okanite se i požara. Ne prizivajte vatru, ona može izazvati novi požar.

[/restrictedarea]