Aleksandar Vulin: Ne možemo da menjamo Srbiju ako sve ostane isto

Razgovarao Uglješa Mrdić

Ako sve ostane isto posle predstojećih izbora biće nastavljeno propadanje Srbije, od teritorijalnog smanjenja sa faktičkim gubitkom Kosova i Metohije, pa do završetka pljačkaške privatizacije i uništenja naše privrede

 

„Delim očekivanja sa ostatkom Srbije i 6. maja očekujem pobedu liste „Pokrenimo Srbiju – Tomislav Nikolić“. Krajnje je vreme da doživimo promene i da ova vlast ode gde joj je mesto – u opoziciju. Očekujem da dođe period kada ćemo u Srbiji imati bolje i pravednije mesto za život, i da se građanima vrati nada“, kaže u intervjuu za „Pečat“ Aleksandar Vulin, predsednik Pokreta socijalista.
Naš sagovornik ističe da je u našem narodu ubijena nada zahvaljujući potezima režimlija.
„Ako uzmemo u obzir šta je sve vlast činila prethodnih godina, onda izgleda potpuno neverovatno da u narodu probudimo ubijenu nadu. U Srbiji se 12 godina ništa nije promenilo i očekujem da se konačno nešto promeni. U stvari Srbija je jedina zemlja na svetu u kojoj se ništa nije promenilo. Da je Srbija dobro uređena zemlja, onda bi bilo razumljivo da se opet i pored toga dogode neke promene nabolje. Ali u Srbiji ništa od toga… Neka čitaoci ‘Pečata’ zamisle, samo jedan minut, šta bi se dogodilo kada se 6. maja ništa u Srbiji ne bi promenilo“, objašnjava Aleksandar Vulin.

Šta će se dogoditi ako posle opštih izbora 6. maja sve ostane isto?
Ako sve ostane isto posle predstojećih izbora biće nastavljeno propadanje Srbije, od teritorijalnog smanjenja sa faktičkim gubitkom Kosova i Metohije, pa do završetka pljačkaške privatizacije i uništenja naše privrede. Vlast bi prodala sve što je od Srbije ostalo, počev od struje, vode, zemlje, pa do vatre i vazduha. Onda neće biti revizije privatizacije, niti preispitivanja porekla imovine, kriminalci neće završiti u zatvoru, svi koji su sada na vlasti ostaće tu gde jesu, s tim što će biti još bogatiji. Biće bogati koliko je to moguće da budu u ovakvim uslovima. Znate, u Srbiji imamo brojne apsurde koji nisu viđeni u svetu.

Na koje apsurde mislite?
Imamo najbogatijeg gradonačelnika i najsiromašniju prestonicu u Evropi. Tu mislim na gradonačelnika Beograda Dragana Đilasa. Pri tom imamo najbogatije saradnike predsednika Republike u Evropi. Ako se u Srbiji ništa ne bi promenilo, nastavilo bi se sa procesom propasti naše države i njenog cepkanja,
Vojvodina bi polako počela da dobija nove prerogative državnosti i ne bi bio promenjen protivustavni Statut Vojvodine. Srbija bi postala zemlja koja nema nade.

A ako budete u situaciji da učestvujete u formiranju buduće vlasti? Šta će se promeniti?

 

Nije uopšte pitanje da li ćemo biti u situaciji da formiramo vlast. Bićemo, zato što je narod odlučio da spreči 12 godina propadanja. Znate, 12 godina u istoriji jednog kralja je veliki period, dovoljan da da sud kakav je kralj bio. Zamislite 12 godina u istoriji jedne republike i da se još uvek pitamo kako će oni to vladati. Boris Tadić traži treći mandat. Podsetiću javnost da u Ustavu protiv koga se on borio, za koji je govorio da je nedemokratski i koji je donet u vreme vlasti Slobodana Miloševića, predsednik Republike je mogao da se kandiduje najviše dva puta. U „diktatorskom“ režimu predsednik se birao na neposrednim izborima, tako što je moralo da izađe 50 odsto plus jedan od upisanih glasača. I to je za Tadića i njegove saveznike bila diktatura, a sada smo u „demokratiji“ imali slučaj da predsednik Republike nikada nije prestajao da bude predsednik Demokratske stranke. Da li je to zato što se toliko plaši svojih saradnika u stranki ili zato što nije siguran da ako nije predsednik DS-a da li bi imao podršku svoje stranke da se ponovo kandiduje na izborima. I pri tom on se bira na izborima po sistemu koliko izađe, neka izađe. Podsetiću da smo izborni zakon promenili usred izbornog ciklusa za predsednika Republike 2004. godine, što se u istoriji nikada nije desilo. Da je bilo po starom zakonu Tadić ne bi bio izabran, jer nije izašlo preko 50 odsto birača, izbori su propadali zbog manje izlaznosti od potrebne. Da je bilo drugačije Srbija bi dobila predsednika 2002. ili 2003. godine, i pobednici tih izbora bili bi ili Vojislav Koštunica, ili Tomislav Nikolić. Boris Tadić, dok je bio predsednik Republike, ponašao se samo kao predsednik DS-a i ničeg drugog. Moja je želja da Srbija napokon bude normalna zemlja iz koje se iz vlasti ide u opoziciju, a ne u zatvor. Nažalost naša vlast je tako radila da će ona sa vlasti ići u zatvor, a ne u opoziciju. Želim da ova odlazeća vlast bude poslednja vlast u kojoj se sa ministarske funkcije ide iza rešetaka i pred sudove.

Kako komentarišete kampanju DS-a?
Primetili ste da se u kampanji te najveće režimske stranke ne koristi ime DS-a, već samo Borisa Tadića kada su u pitanju parlamentarni izbori. Isto je i sa Draganom Đilasom, koji ne spominje DS. Gde su sada funkcioneri DS-a, poput Olivera Dulića i njegovih građevinskih firmi, gde su Dušan Petrović i drugi prebogati političari koji vladaju Srbijom. Oni su se sklonili sa strane i čekaju da izvori prođu, i da se zaboravi šta su radili kako bi opet nastavili po istom.

Da li će se to dogoditi?
Neće. Promena nije nešto što se sada može zaustaviti. Pošto život ne može da stane, ne mogu ni promene da stanu. U Srbiji imamo milion nezaposlenih, 700.000 penzionera koji žive na rubu egzistencije sa primanjima ispod 12.000 dinara i 400.000 dečaka i devojčica koji nemaju tri obroka dnevno i čistu odeću. Mi dolazimo na vlast u zemlji gde je spoljni dug 36 milijardi evra, a unutrašnji niko ne zna koliki je. U Srbiji su institucije potpuno uništene. Kada pitaju predsednicu Skupštine Slavicu Đukić-Dejanović da li smo prekršili zakon što smo se zadužili preko 45 odsto od bruto društvenog proizvoda, njen odgovor na to je: „Neki kažu da jesmo, a neki da nismo“. Pa, zar nemamo zakone? Ne mogu neki da kažu jedno, a drugi drugo. Izbori na Kosmetu se ne raspisuju, što je protivustavno. Obrazloženje režima je da su izbori na Kosovu i Metohiji političko pitanje. Pa nisu političko pitanje, već zakonsko pitanje. Ista je stvar i sa zaduživanjem. Kada uđete u politiku tako što lažete, onda stalno lažete.

Možete li da nas podsetite na predizborna obećanja iz 2008. godine?
Setimo se tih obećanja kada oni koji su glasali za SPS nisu znali da glasaju za koaliciju sa DS-om i obrnuto. I jedni i drugi su napravili vlast tako što su slagali svoje birače. DS je prevarila svoje birače objašnjavajući da nikada neće sa SPS-om, a SPS je slagao svoje birače govoreći da nikada neće sa DS-om i LDP-om. A Dinkić je lagao za vreme kampanje, što je i priznao. Onda im je čitav mandat prošao u laži. I sada u kampanji lažu. Oni lažu koga god stignu. To se najbolje vidi i kada je u pitanju reforma pravosuđa. Jedan zakon su poslali Venecijanskoj komisiji, a drugi su usvojili. Sve su živo slagali. Da se ne vraćamo na Bodrume i druge njihove laži… Setite se obećanja Snežane Malović da će biti ispitani najveći slučajevi korupcije u javnim preduzećima i to onim kojima rukovodi SPS. I šta se dogodilo? Ništa. To su bila njihova međusobna prepucavanja i zaplašivanja. Šta se dešava sa aferom „Kofer“? I to se zaboravlja i tu se laže. Boris Tadić obećava otvaranje istog puta kao i pre četiri godine. Zar nije trebalo da imamo i veliku fabriku „Fijata“, a ne ponovo da se otvara ista fabrika. Gde je proizvodnja 300.000 automobila godišnje? Dinkić i Tadić u kampanji u istom danu otvaraju po dva puta jednu istu fabriku.

Šta ćete prvo da uradite ukoliko budete u situaciji da formirate vlast?
Pre svega ispitaćemo reviziju privatizacija. I to ne samo ove 24 o kojoj govori EU, već 2.224 privatizacije. Ispitaćemo poreklo imovine svih bogatih ljudi, ne samo političara. Ispitaćemo kako se obogatio i muž Slavice Đukić-Dejanović, koji je uzeo „Zastavu elektro“ u Kragujevcu i čiji radnici štrajkuju u jadu i bedi. Kako je moguće da neko bude milioner i da ima kuću na Dedinju, a da njegovi radnici gladuju. Svi će morati da plaćaju porez i poštuju zakone. Ispitaćemo i šta je sve radio Aleksandar Vlahović koji je 2001. godine potpisao Zakon o privatizaciji, posle kojeg je sva društvena imovina prebačena u državnu, pa je usledila rasprodaja državne imovine u privatne ruke. Država je otela firme radnicima. Ne može se preispitivati privatizacija u Srbiji, a da za to niko nije odgovoran. Moramo da saznamo i ko su bili nalogodavci tih privatizacija, kao i saučesnici. Svi će morati da odgovaraju u skladu sa svojom odgovornošću. I oni koji budu odgovorni moraće da plate, a ne da država plaća u njihovo ime. Evo jednog mog ličnog primera. Pre devet godina u vreme DOS-ovih akcija, protivustavnog vanrednog stanja policijske akcije „Sablja“ i raznih protivustavnih hapšenja, organizovao sam podršku Veselinu Šljivančaninu, poštujući Ustav koji je sprečavao da se naši državljani izručuju stranim državama. Tada sam uhapšen i držan u pritvoru zbog javnog iznošenja svog mišljenja, što mi je Ustav garantovao. Posle izlaska iz pritvora i posle završetka postupka protiv mene, gde je dokazana moja nevinost, advokati su me ubeđivali da tužim državu i da dobijem finansijsku nadoknadu za nelegalno hapšenje i držanje u pritvoru, kao i najveći broj od 12.500 uhapšenih građana tog proleća. Nisam hteo da to uradim, jer ne želim da dobijam novac iz budžeta od građana moje države. Već hoću ime i prezime čoveka koji me je nezakonito uhapsio. Hoću imena i prezimena ljudi koji su prekršili zakon, a ne da se oni kriju iza države i da budžet plaća političko bezakonje i zloupotrebu državnih institucija. Nije država kriva, već oni koji su zloupotrebili državne institucije. E, to će se promeniti posle 6. maja. Imaćemo imena onih koji su pljačkali državu i imena onih koji su pomagali u tim nečasnim radnjama. Pa, ne može Mirko Cvetković da bude amnestiran od odgovornosti za privatizacije koje su se dogodile, a on je bio direktor Agencije za privatizaciju u to vreme. Mora neko da nam objasni kako je moguće da se obveznice Vlade Republike Srbije ne prodaju direktno na tržištu, nego su morale da idu preko preduzeća „Cesmekon“ na čijem čelu se nalazi venčani kum Mirka Cvetkovića. Zato se zalažem za donošenje jednog novog zakona.

Kojeg zakona?
Tiče se formiranja jedne komisije. Da objasnim, prvog dana kada se formira Skupština predložiću da se formira jedno telo koje će sačinjavati članovi svih parlamentarnih stranaka i to sa po jednim predstavnikom. Ta komisija će imati samo jedan zadatak, da prvog dana kada ministri i direktori javnih preduzeća ne budu više nosioci tih funkcija podnose izveštaj komisiji. Ta komisija će pred kamerama Javnog servisa saslušavati te bivše funkcionere o tome šta su radili u prethodne četiri godine za vreme svog mandata. Ta komisija će sve pitati i Srbija bi trebalo da čuje objašnjenja bivših funkcionera. Komisija neće moći da hapsi, ali će moći da saslušava i da daje podatke Tužilaštvu i nadležnim istražnim organima. Onda će se neka bitanga možda zapitati da se ne isplati baviti politikom i uzeti neka državna funkcija, jer će jednog dana odgovarati za nešto nečasno što je radio ili što je nameravao da uradi. Čestiti političari će se radovati tome, jer će javno dobiti pohvalu nacije za ono što su radili.

Ukoliko budete deo vladajuće koalicije, da li ćete se izboriti da država Srbija konačno dobije neophodne strategije koje se tiču ekonomije, privrede i drugih bitnih delatnosti? Koje su privredne grane, prema Vašem mišljenju, najbitnije sada za Srbiju?
Jasno je da su to poljoprivreda i energetika. Da smo 700 miliona evra, koje smo poklonili Italijanima, uložili u selo, jasno je da bismo danas imali 5,6 milijardi evra zarađenih od poljoprivrede. Naša poljoprivreda je propala i zbog toga što su uništene zadruge. I to namerno. Uništeni su mali i srednji proizvođači i preduzetnici. Nije normalno da Srbija, koja je jedna od najsiromašnijih zemalja u Evropi, ima najbogatije zemljoposednike u Evropi. Oni su ih napravili. Uništili smo seljake, koji moraju da prodaju svoju zemlju da bi opstali, a u privatizacijama su uništene i opljačkane zemljoradničke zadruge. Onaj ko je kupio šećeranu za tri evra, moraće da je vrati državi za tri evra. Podsećam da Srbiju proziva EU i za šverc šećera. Ispitaćemo ko je i za to odgovaran i kolika je tu odgovornost onih koji poseduju šećerane. Insistiraćemo da zažive institucije, koje će biti poštovane i koje će raditi po zakonu. Posao političara trebalo bi da bude da donosi i sprovodi zakone koje će da brani. Bez jakih institucija sistema nema jake države. Kako možemo da imamo investicije ako nemamo jake pravosudne institucije koje rade isključivo po zakonu.

Pre četiri godine osnovali ste Pokret socijalista kao stranku autentične levice. S druge strane se u javnosti za tu stranku predstavlja SPS, iz kojeg je veliki broj ljudi prešao u Vašu stranku. SPS ponovo širi velika obećanja u „duhu levičarskih ideja“. Da li je reč o prevari?
U Srbiji još niko nije išao na izbore sa desničarskim programom. Uvek se ide sa pričom o socijalnoj pravdi. Niko ne kaže da je protiv besplatnog zdravstva, školstva i protiv socijalne države. Niko nije rekao da će uništiti fabriku lekova i da će na čelu „Srbija gasa“ postaviti čoveka koji nema radni staž u privredi, da će da napravi dug od 400 miliona evra i da će štititi tajkune. Engels je sjajno napisao da je praksa ogledalo ideja. Praksa SPS-a je njihovo ogledalo. SPS ima ministra obrazovanja i najviše školarine u regionu, ima ministra unutrašnjih poslova i drogu u školama. Pred izbore su tek počeli da hapse narko-dilere, koji su radili uspešno ove četiri godine. Otkud toliko droge na ulicama? Zašto se sada u reciprocitetu hapse albanski narko-dileri i zašto se časni Srbi sa Kosmeta koji su uhapšeni izjednačavaju sa dilerima droge albanske nacionalnosti? Zašto ti dileri nisu pohapšeni ranije? Kako niko nije primetio da su Šarići zaradili milijarde? SPS je držao pod kontrolom i energetski sektor. SPS je imao priliku da se dokaže kao stranka levica, a to nije uradio. Mi hoćemo da napravimo socijalnu kartu svakog građanina Srbije i na osnovu te karte neće za sve biti iste cene. Pokret socijalista je još u novembru 2010. godine predao 36.000 potpisa za smanjenje PDV za opremu za bebe, a to se čekalo sve do sada. Imamo po mišljenju sveta najkorumpiraniju državu u Evropi. Kako je moguće da do sada nije uhapšen nijedan tajkun ili političar zbog korupcije i kriminala? Mi imamo sistemsku korupciju koja hara državom.  Koliko bi još godina trebalo da prođe da saznamo imena nepristojno bogatih ljudi u Srbiji?

S kim nećete praviti koalicije?
Sa DS-om, SPS-om, G17 i LDP-om. Ne možemo da menjamo Srbiju ako sve ostane isto. Da bismo pokazali da smo drugačiji moramo da radimo časno, pošteno i u skladu sa Ustavom i zakonima. Režimske stranke se bore za ostanak na slobodi, ako bi mogli da troše novac koji su oteli od naroda. Zato je njima potrebna vlast, da bi ostali na slobodi oni koji su krali i otimali. Zamislite šta će se sve dogoditi kada dođe do promena. Ali, doći će i taj dan.

Šta zavisi od Srbije?
Ekonomski razvoj zavisi od nas i sveta, ali borba protiv korupcije i kriminala i jačanje institucija sistema zavisi samo od nas. Da proteramo strane vojske sa Kosmeta ne možemo, ali možemo da ne pregovaramo sa albanskim zločincima poput Hašima Tačija i da poništimo protivustavne sporazume sa Prištinom koje su potpisali predstavnici Beograda. Moramo se boriti za opstanak Kosmeta u sastavu Srbije i da poštujemo Ustav. Možemo da obezbedimo za srpski narod na Kosmetu da živi bolje i pravednije. Možemo da obezbedimo da se ne otima novac od Srba sa Kosmeta preko Ministarstva za Kosmet i da bivši ministar u vladi Bajrama Redžepija ne bude srpski ministar. Možemo da garantujemo da srpska Žandarmerija ne bije Srbe na barikadama. Od nas zavisi da li ćemo biti vojno neutralna država. NATO za nas ne postoji kao opcija. Od nas zavisi da li ćemo da sarađujemo i sa Rusijom i sa EU, i sa Kinom i drugim svetskim silama. Neću dozvoliti da potonemo u defetizam u koju nas gura ova vlast sa rečenicom da od nas ništa ne zavisi. Ako je sve odlučeno, zašto nas teraju da potpišemo da Kosmet nije u Srbiji? Kosmet jeste u Srbiji. Nemamo pojma šta je sve ova vlast potpisala. Onaj ko je kršio Ustav trebalo bi da odgovara. Mi moramo da učinimo sve što je do nas, kao što je govorio blaženopočivši patrijarh Pavle. Gde god da se okrenemo, vidimo koliko ima trulih stvari. Put hiljadu milja počinje jednim korakom. Naš prvi korak je 6. maj, ali ne samo zato što su ovi na vlasti loši, već i zato što smo mi dobri i što nudimo ideje i rešenja da promenimo Srbiju. Zato je vreme za promene i zato pobeđujemo 6. maja na izborima. Čitava kampanja vlasti nije zasnovana na tome da dokažu da su oni dobri, već da pokažu da smo mi loši i da narodu ogade politiku da bi bila što manja izlaznost. Hoće da ogade politiku kao ideju. Izmislili su razne stranke koje su grupe građana ne bi li otimali glasove od opozicije. E neće uspeti u tome. Videćete za Đurđevdan.