TAMNA HRONIKA Očekivanje proleća

Piše Vasa Pavković

Proleće, zima
Neverovatno osećanje! Tamo gde je do pre deset dana bilo metar, metar i po snega, danas nema ni traga belilu! Samo trava koja se budi. Kao da smo sanjali sve to vanredno stanje ili vanrednu situaciju, svejedno. Sav taj Sibir je, govore stručnjaci, posledica globalnog otopljavanja i sve te muke sa mrazom i snegom posledica su umereno kontinentalne klime! Koliko samo ljudi živi od prodaje vodene pare i oblaka! Posebno u zemljama s snažnim medijskim sistemima, koji ostalim,  siromašnijim i naivnijim, prodaju klimatsku izmaglicu! Tačno se vidi kako naivni jezik ne uspeva da prati lukavu realnost, kako kaska zadihan za njenim nepredvidljivim oblicima.

Raša Popov
Umesto da za književno veče na „Kolarcu“ pripremam kritički govor o Raši Popovu i njegovom eposu „Spev o tranziciji“, napisao sam pesmu u 60 rimovanih distiha kao omaž Rašinom pesništvu i pesničkom maniru.  Iz njega prepisujem dva stiha:
„Raša Popov iz Banata
za sto stvari tata mata.“

Neka reklama
Konačno i to se desilo – u jednoj reklami za regulaciju rada stomaka, na samom početku, čujemo šum „puštanja vetrova“. Na mnoštvu TV kanala, u razno vreme, nepoznati kreator, producent i naručilac ove stupidne reklame, bombarduje milione gledalaca, na najdrskiji mogući način – a sve u cilju da privuče pažnju. Da se razlikuje, po bilo koju cenu ukusa i razuma. Čak je i svemoćni RRA zaglušen ovim „golubom“ i njegovom gukom! Šta je sledeće?

Meseršmit

[restrictedarea]

Na kioscima se po ceni od 150 dinara pojavio prvi model aviona iz kolekcije od deset. Ni manje, ni više nego meseršmit, sa sve crnim krstovima na krilima. Izdavač je „Amerkom“ iz Poljske, u saradnji sa Jan Alenom iz Britanije. Priprema za štampu obavljena je u Sofiji, a štampa pratećeg časopisa u Poljskoj! Zašto je ceo projekat pokrenut sa meseršmitom, kao jednim od simbola nacističke avijacije, ko zna? Verovatno sasvim slučajno – iako je moglo i sa spitfajerom (koji doleće za petnaest dana, verovatno po drugačijoj, višoj ceni) ili sa harijerom ili harikenom. Mada, izdavači najavljuju u deset prvih aviona i fokera i čuvenu štuku. Nigde, jedino, ne vidim nijedan ruski avion! Zanimljivo je da je kao „As nad asovima“, sa 352 vazdušne pobede, predstavljen Erih Hartman, „ponosan na to, da nikad ne gubi partnera“. Dalje stoji, sa sve nasmejanim portretom nacističkog pilota i napomena: „Posle rata Hartman je deportovan u Srbiju, gde je osuđen na 50 godina teškog rada“. Kao što vidite, po realizatorima ovog produkta, nije deportovan u Jugoslaviju, već u Srbiju – i to se prodaje u Srbiji šezdesetak godina kasnije! Ali šta mari: „Kada je oslobođen 1955. godine, stupa u novoformirani ‘Luftvejf’“. Lepo je, eto, što ova avio-priča ipak ima „srećan kraj“ – uprkos Srbiji koja na pola veka robije osuđuje „asove nad asovima“ – koji ne „ispuštaju svog partnera“ – što je eufemizam za uništavanje savezničkog aviona i pilota! Posebna priča ciničnog projekta je katastrofalni, sramni prevod.

Zagrevanje
U čekanju na skorašnji početak prolećne sezone (fotografisanja leptira) Milan Đurić, autor sajta „Dnevni leptiri Srbije“ i ja smo u organizaciji vršačke GEE, pred šezdesetak zaljubljenika u prirodu, u gradu pod Bregom, govorili o leptirima južnog Banata. Posle nas je jedini rendžer Vršačkih planina, ornitolog Milivoj Vučanović, predstavio  plakat „Gmizavci južnog Banata“, objavljen tog dana u izdanju istog prirodnjačkog društva. Iznenadio me je veliki interes slušalaca i za gmizavce i za leptire, i pomislih s tugom kako u mnogostruko zagađenijem Pančevu ne postoji slična organizacija koja bi brinula o znatno ugroženijoj prirodi.

Megre se vratio
Zahvaljujući najagilnijem  privatnom izdavaču „Laguni“, Simenonov arhiheroj se posle više godina vratio među svoje srpske poštovaoce. Iako se oba romana, „Megre i Motka“ i „Megre u Pikratu“ zbivaju pre više od pola veka, čitaju se s uzbuđenjem koje ne jenjava od prve do poslednje stranice. Simenon je vanredan minimalistički stilista, poznavalac svih mogućih slojeva francuskog društva, neuporediv u dijalozima, ali i kreiranju epizodnih karaktera sa originalnim psihološkim i socijalnim pečatom. Kažu da je jedan roman pisao za desetak dana, otud i golema produkcija najrazličitijih štiva, veliko bogatstvo koje je stekao, vanredan broj žena s kojima je bio u vezi, pa i tragični ishod života  ćerke mezimice. Nije čudo što je Jan Fleming poželeo da ga upozna, a njihov razgovor o žanru bi trebalo da pročita svaki ambiciozniji pisac. Jedina mana priče je što će poštovaoci neuporedivog Simenona morati da čekaju na sledeće dve knjige bar pola godine!

Putinova suza
Putin je po očekivanjima pobedio sa  50 odsto razlike u odnosu na drugog takmaca. Svi njegovi protivnici zajedno imaju manje glasova od njega. Kako u svežim demokratijama biva, uprkos tim podacima jedan odbija da prizna poraz, zaklanjajući se iz navodnih autobusa koji su kao na vrtešci prevozili Putinove glasače s mesta na mesto. Koliko je takvih autobusa bilo, koliko glasača?  Ako je bilo ispod 100. 000 autobusa, bolje bi bilo da  čestita Putinu i počne pripreme za naredne izbore, kroz šest godina. Ovako se njegov slučaj iz tragikomedije pretvara u burlesku. Posebna priča su zapadni političari i njihova uzdržanost u čestitkama. Oni su zaboravili kako je Obamin prethodnik Buš pobedio, uz pomoć  dva-tri autobusa na Floridi! I još – sa manjim brojem glasova od protivkandidata!

Proleće, zima…
Stiže proleće, ali stižu i izbori. Po početku izbornih kampanja vidimo da nam neće biti vruće, koliko će nam biti hladno!
Kad nikne trava i propupe krošnje, kad sve počne da se zeleni, a zelenilo hitro prekrije nanose kesa, plastičnih flaša, šuta i krša, biće lepo putovati Srbijom. Izgledaće manje uprljana, manje odbačena, manje ponižena – izgledaće skoro kako bi trebalo i mogla da izgleda – kao lepa i zdrava zelena oaza.

[/restrictedarea]