Romni preti Putinu

Piše Bogdan Đurović

Zvanični Vašington je čestitao pobedu izabranom predsedniku Rusije, dok američki mediji najavljuju da će Vladimir Putin platiti za sve ako u Belu kuću uđe republikanac Mit Romni

Više nego ubedljiva pobeda Vladimira Putina, sa skoro dve trećine osvojenih glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Rusiji, učinila je da splasnu „revolucionarne“ strasti u ovoj zemlji. Što je prošlog petka, sa skoro nedelju dana zakašnjenja, morao da prizna i predsednik Barak Obama, pozvavši Putina da mu čestita izbornu pobedu. Iako i dalje ima mnogo onih, i u zemlji, i u inostranstvu, koji ponavljaju mantru da se protiv ruskog lidera podigla takozvana „srednja klasa“, više je nego jasno da to nije slučaj. Ako se pod tom klasom podrazumeva onih nešto manje od osam odsto izašlih na izbore koji su svoj glas dali milijarderu Mihailu Prohorovu – onda Putin zaista ne bi trebalo mnogo da brine. Jer, u okviru tih glasova slili su sve svi: i oni koji su protiv Putina, i oni koji su za Prohorova, i oni koji su protiv svih i glasaju iz pukog protesta, pa makar i za crnog đavola. A jedan deo ovih birača su oni koji su protiv Rusije i priželjkuju da je vide raskomadanu i okupiranu po modelu viđenom u Libiji, Iraku, Avganistanu. Kako se pokazalo, u Rusiji takvih i nema baš mnogo…

TEST NEZAVISNOSTI

[restrictedarea]

To se, uostalom, videlo i na opozicionim protestima u Moskvi, u subotu, 10. marta. Zakazani su po zahtevu organizatora za predviđenih 50.000 ljudi, ali je na Novi Arbat došlo po procenama policije pet puta manje. Čak i da su tačne tvrdnje lidera opozicije da je bilo prisutno svih 20.000 koji osporavaju Putinovu pobedu, to bi bio tek promil građana Moskve. Za revoluciju svakako nedovoljno, ali dovoljno za još jednu malu provokaciju. Lider „Levog fronta“, mladi komunista Sergej Udaljcov (35), čiji su najbliži politički partneri okoreli prozapadni ultraliberali, odbio je da se „mirno raziđe“ posle okončanja mitinga. Sa manjom grupom pristalica krenuo je ulicom Novi Arbat u nedozvoljenu šetnju ulicama Moskve, sa namerom da ponovo dođe do fontane na Puškinskom trgu, gde je iz istog razloga bio uhapšen i pet dana ranije. Policija to nije dopustila, Udaljcov je ponovo priveden, a svetski mediji dobili su atraktivne fotografije njegovog teatralnog opiranja hapšenju pokraj pozorišta „Hudožestveni“. I to je bio kraj „vikend revolucije“.
Otuda, Putinu se može dati za pravo kada tvrdi da nije tačno da je „nova srednja klasa“ u velikim gradovima protiv njega. Pojedini novinari su ovih dana insistirali da se on o tome izjasni, jer su u Moskvi i Sankt Petersburgu hiljade građana demonstrirale protiv njega. „Vi smatrate da je tamo većina stanovništva protiv mene? Jednostavno, tamo ima manje mojih pristalica, ali su oni svejedno u većini“, odgovorio je izabrani predsednik. I to je apsolutno tačno, u svim opštinama, gradovima i republikama – svuda je Putin ubedljivo pobedio. To što je Prohorov osvojio više od 20 odsto glasova u kosmopolitski orijentisanoj Moskvi, svedoči tek da u ruskoj prestonici postoji respektabilan politički pluralizam i nesputana demokratska kultura.
Ali, na Zapadu se ljute što Putin odbija da sam sebi skrati mandat i raspusti Parlament. „Novi izbori za Državnu dumu biće održani u zakonom propisanom roku“, jasan je ruski lider, koji je glasanje za predsednika države 4. marta nazvao položenim „testom nezavisnosti“ ruskog naroda. Sa njim se slaže i, uvek oprezan u ocenama, bivši premijer Jevgenij Primakov. U svom autorskom članku koji se tako i zove – „Test nezavisnosti“ – objavljenom u „Rosijskoj gazeti“ prošlog četvrtka, akademik Primakov piše da se u brojnim komentarima u Rusiji i inostranstvu čuju optužbe za lažiranje izbornih rezultata. „Ako čak pretpostavimo, čisto hipotetički, da su svi glasovi po odjavnim listovima (1,6 miliona) i onih koji su glasali u svojim kućama (6,1 milion) bili falsifikovani u korist Putina, što je apsolutno neverovatno, čak i tada bi Putin dobio skoro 53 odsto glasova, što je naravno dovoljno za pobedu u prvom krugu“, razbio je Primakov argumente onih koji tvrde da je Putin pobedio zahvaljujući „masovnim falsifikatima“.
Zašto je bivši premijer svoj tekst nazvao po rečima koje je Putin upotrebio na mitingu u izbornoj noći?
„Najpre sam pomislio: nije li preterano reći da su izbori bili test nezavisnosti. Ali, kada sam ujutru 5. marta pročitao reakcije stranih medija, shvatio sam da ima osnova da se naši izbori baš tako nazovu. Američki list `Vol strit džornal` je pisao: `Reči mistera Putina (o izbornoj pobedi – J. P) nisu razvejale sumnje o legitimnosti njegove vlasti i o podršci stanovništva koja je neophodna da režim koji je on napravio 1999. godine nastavi da postoji`. Izjava je nedvosmislena. Ne govori li ona o tome da naši dušmani, u uslovima kada imaju malo šansi da računaju na obojenu revoluciju u Rusiji, i sve manje osnova da nas prekorevaju da nemamo želje za demokratskim promenama, počinju bez ikakvog osnova da ulog stavljaju na optužbe za odsustvo legitimnosti i, kao posledicu, prava na postojanje sadašnjeg režima u Rusiji? Da li oni zaista misle da će uz ponovo izabranog predsednika uspeti da uklone Rusiju sa međunarodne arene, da je precrtaju kao veliku državu. Ne volim šablonske izraze, ali ću reći: ruke su vam kratke!“, poručio je „dušmanima“ Primakov, na sličan način kao što je to uradio i marta 1999. godine kada je nasred okeana okrenuo avion kojim je leteo u SAD – u znak protesta zbog početka bombardovanja nezavisne Jugoslavije.

ANTIAMERIKANIZAM
Kao da je čitao ovaj tekst, već sledećeg dana Obama se konačno javio „misteru Putinu“ i u 20-minutnom razgovoru čestitao mu pobedu na izborima, izrazivši spremnost da u budućnosti sa njim „tesno sarađuje“, kako je preneo pomoćnik premijera za međunarodne poslove Jurij Ušakov. Istovremeno, Obama i Putin su se saglasili da uskoro održe bilateralni susret, naglasivši da je tokom predizborne kampanje bilo mnogo međusobnih oštrih reči, ali da to ne bi trebalo da se odrazi na razvoj rusko-američke saradnje, rekao je Ušakov.
Da li je, međutim, i pored ovakvih izjava realno očekivati smirivanje situacije na relaciji Vašington-Moskva? Ili će američki izbori koji slede krajem godine doneti još više „oštrih reči“, a možda i dela? Jer, kandidat Republikanske partije Mit Romni, čija popularnost u ovom trenutku već nadmašuje Obaminu, direktno je ruske predsedničke izbore nazvao „ismevanjem demokratije“. Bivši guverner Masačusetsa, koji pretenduje da sledećeg januara uđe pobedonosno u Belu kuću, sigurno nije slučajno rekao da su ruski izbori protekli u senci „nečuvenih manipulacija i gušenja slobode medija“. Naprotiv, Romni je to izjavio sasvim ciljano, kao nastavak njegovog poznatog govora od 7. oktobra u Čarlstonu, u Južnoj Karolini, kada je najavio da će ovo biti „vek Amerike“, a da će on „likvidirati Putina i njegovu imperiju zla“. Jedva da bi trebalo sumnjati da će Romni to i pokušati da učini.
Jer, upravo to u redakcijskom komentaru najavljuje i poznati američki konzervativni internet magazin „Ameriken tinker“, čije publikacije prenose „Mond“, „Gardijan“ i „Njujork tajms“. Kako kažu, Putin je pokrenuo „zli talas antiamerikanizma, koji je prerastao u napade na američkog ambasadora Majkla Mekfola i lidere ruske opozicije“. Uvodničari ovog magazina, u činjenici da su ruski novinari došli sa kamerama ispred američke ambasade gde su postavljali neugodna pitanja liderima opozicije koji su odatle izlazili sa konsultacija, a samog Mekfola nazvali „stručnjakom za organizovanje revolucija“ – videli su „neskrivene tragove škole mišljenja KGB-a“!
Po njima nema ni govora da je Mekfol, „davni pobornik demokratije“, nešto loše radio u Moskvi i pronalaze anonimnog sagovornika u američkoj administraciji koji kaže da su se odnosi između Rusije i SAD-a „približili tački bez povratka“! Jer, dubokomisleno zaključuju komentatori „Ameriken tinkera“, „kada jedna strana pokazuje preterani entuzijazam i težnju da poboljša odnose, drugoj strani je veoma lako da to zloupotrebi“. „Ako Obama izgubi izbore u novembru (od Romnija, prim.aut), tada će svi ulozi da budu skinuti i Putin će morati da plati za širenje mržnje prema SAD-u među ruskim narodom“, poručuje ovo izdanje blisko Romnijevim konzervativcima.
Zaista, ko bi uopšte poverovao da Mekfol – koji je još 2000. godine najavio da „Putin može da postane ruski Milošević“ i koga je Vladimir Žirinovski direktno prozvao da je bio deo američkog tima iz senke koji je omogućio da Boris Jeljcin 1996. godine osvoji drugi predsednički mandat – može sa Njemcovom i Rižkovom usred najžešćih januarskih protesta posle parlamentarnih izbora da planira nekakvu revoluciju? Ko bi u to poverovao, osim 47 miliona Rusa koji su od sveg srca dali Putinu novi šestogodišnji mandat da upravlja najvećom zemljom na svetu. A to ni Mekfol nije mogao da spreči. Što bi rekao Primakov – ruke su im kratke.

[/restrictedarea]