Pande u raljama sociopatske mreže moći

Piše Mara Knežević Kern

Koristeći haos na našoj političkoj sceni, ekocidni nalogodavci već sprovode plan umrežavanja Srbije u sociopatsku internacionalu moći, klonirajući buduću ekspozituru WWF-a uz pomoć slogana „bogata, zelena, uspešna, berićetna… Srbija!“ Nedostaju nam samo pande. Ukoliko ne želimo da u Srbiji hrana postane samo roba, a agrobiznis „zlatno tele“ ideologije slobodnog tržišta, moramo da se na vreme naoružamo znanjem i da razmotamo ekološku mapu planete na kojoj su vidljivi razorni tragovi kapitala

 

Ljudska vrsta sinhronizovanom akcijom sprovodi projekat uništavanja svega što bismo od prirode mogli da dobijemo na dar. Darovi se kose sa zakonima tržišne ekonomije, pa sve ono što se ne može uknjižiti trebalo bi staviti pod kontrolu i –   uništiti. Majkl Men u knjizi „Izvori društvene moći“ analizira ove autodestruktivne mehanizme, zaključujući da je sistem organizovan „na prepletenoj sociopatskoj mreži moći“.

HRIŠĆANSTVO I EKSPLOATACIJA
Žerar Kolbi (Gerard Colby) i Šarlot Denet (Charlotte Dennett) objavili su knjigu „Nek bude volja tvoja“ („Thy Will Be Done“), koja otkriva mehanizme za sprovođenje pljačke ekosistema na području Amazona, uz sistematski genocid domorodačkog stanovništva – što nije tako daleko kao što nam se čini.
Žerar i Šarlot su krenuli u područje Amazona radi istraživanja misterioznih aktivnosti hrišćanskih misionara, čije se delovanje odvijalo u okviru „Letnjeg instituta za lingvistiku“ („Summer Institute of Linguistics“ – SIL), alijas „Viklif bajbl translejter“. Misija je imala za cilj versko podučavanje domorodaca (na svim poznatim lokalnim jezicima) i prevođenje u hrišćanstvo, što je bio samo prvi korak pred konačni obračun: otimanje zemlje, proterivanje i ubijanje, uz brisanje tragova jedne od najstarijih civilizacija na planeti. „Unoseći elemente hrišćanskog fundamentalizma radili su na podrivanju kohezije među starosedeocima i uništavanju kulturnog identiteta, ne bi li ubrzali njihovu asimilaciju u zapadnu kulturu, stvarajući društvo po meri američke obaveštajne službe.“
Šarlot je – kao novinarski veteran – ubrzo otkrila mrežu SIL baza duž Amazona, sa sopstvenim komunikacionim sistemom i avijacijom – „Džangl aviješn end radio servis“. Ovako opremljeni mogli su da komuniciraju sa centralom, nezavisno od vlada država u kojima su se stacionirali. SIL je imao tesne veze sa američkom vladom i za njen račun je prikrivao zločine vojnih diktatorskih režima Brazila i Gvatemale nad lokalnim plemenima. Domoroci su se usprotivili devastaciji prirode i uništavanju prašuma – od kojih je zavisio njihov opstanak, na šta je stizao odgovor iz SIL-ovih baza u Ekvadorijalnom Amazonu, iz kojih su Zelene beretke kretale u lov na pobunjenike plemena Majorana i Kampa. Akcije su bile sinhronizovane sa aktivnostima peruanske avijacije koja ih je zasipala napalmom.
Tragajući za nalogodavcima i finansijerima ovih zločina, Šarlot je otkrila da iza SIL-a stoje: „Standard oil“ iz Nju Džersija; porodica Pev, kreatori „San oil kompani“ (Sunoko) i „Pev šeritabl trasts“; „US Ejdžensi for internešenel divelopment“ , a nbso online casino reviews mornarica SAD-a je bila isporučilac oružja. U knjizi se nalaze i dokazi o umešanosti porodice Rokfeler i CIA-e u ove „preduzetničke“ poduhvate.
„Nelzon Rokfeler je iskoristio položaj koordinatora “Ofis of interamerikan afers” (CIAA), na koji ga je postavio predsednik Ruzvelt – sa zadatkom da bliže upozna prirodna bogatstva područja Amazona. On je ova saznanja iskoristio za svoje posleratne aktivnosti, da bi preko kompanije “Internešenal bejzik ekonomi korporejšn” (IBEK) zadržao ključnu ulogu u pljački i uništavanju prašuma, finansirajući ustoličenje diktatorskih režima – bez kojih projekat ne bi mogao da se sprovede.“ Metode kojima su se služili Rokfelerovi ni u čemu se ne razlikuju od konkistadorskih pohoda, a baptista Frederik Gejts o prirodi ovog angažovanja otvoreno kaže:
„Mi se nalazimo u samoj zori trgovine, i tu smo zahvaljujući kanalima koje su otvorili hrišćanski misionari. Ovaj poduhvat bi trebalo da omogući ljudima sa engleskog jezičkog područja da sprovedu mirno osvajanje sveta.“
SIL-ovi misionari veruju da će se drugi dolazak gospoda ostvariti kad i poslednje pleme bude pokršteno, što govori o očiglednoj korelaciji između hrišćanskog fundamentalizma i komercijalne eksploatacije.

ĐAVOLJI HEMIČARI

[restrictedarea]

Svaki razgovor o ekologiji i hrani završava u nekom kriminalnom miljeu, kaže Jošia Diboa (Josiah DuBois), član advokatskog tima angažovanog u Nirnberškom procesu. On je o svojim saznanjima napisao knjigu „Đavolji hemičar“ (1952), fokusirajući se na veze ozloglašenog  IG Farbena sa Volstritom. Autor pokušava da objasni okolnosti koje su omogućile zločincima da neometano nastave rad u ključnim institucijama u vezi sa brigom o zdravlju:
„Toliko smo se plašili komunizma da smo u toj histeriji dozvolili da zločinci sa Nirnberškog procesa preuzmu najodgovornija mesta u farmaceutskoj industriji i vode primat u najvećem broju naučnih disciplina“.
Među njima je i dr Oto Ambros, član borda IG Farben i jedan od potčinjenih dr Ter Mera, čiji su naučni timovi išli po svetu da unapređuju nauku i poznavanje prirode. Dr Ambros je na sudu delovao krajnje dobronamerno i pitomo: „Hemija je dinamična nauka. Hvala bogu, svaki čovek je inventivan. Efekti su vidljivi u svakodnevnom životu: vlakna, boje, plastika… Bio sam presrećan kad me je dr Ter Mer poslao u Cejlon i Malaju da proučavam kako priroda proizvodi gumu“. Ambrosovo iskustvo je poslužilo za konstruisanje „Buna“ postrojenja – krematorijuma za uništavanje nepodobnih, a IG Farben je dominirao ekonomijama Latinoameričkih zemalja (Gvatemala je bila njegova podružnica), kontrolišući mnoge banke i proizvodnju sintetike. U Americi su samo promenili ime kompanije u “Dženeral anlajn end film”.
Jednu od najznačajnijih uloga u ovom parazitskom lancu igraju organizacije za „zaštitu“ prirode. Moćni i ugledni „Vorld vajldlajf fund“ opstaje zahvaljujući sponzorima iz industrije nafte i državnim fondovima. WWF je u stvari „zelena perionica novca“ zarađenog na kriminalnoj praksi uništavanja prirode – tvrdi  Vilfred Huisman ( Wilfried Huismann), autor nemačkog dokumentarnog filma „Pakt s pandama“ (engleski naslov „The Silence of the Pandas“), u kojem se razotkriva tamna strana ove organizacije, povezane sa GM agrobiznisom. Potpredsednik WWF-a dr Džejson Klej otvoreno izjavljuje (2010): „Moramo da se fokusiramo na proizvodnju hrane. Potrebno je 15 godina da se genetski modifikovani proizvodi lansiraju na tržište. Sat otkucava, pokrenimo se!“
O povezanosti države i agrobiznisa svedoči rotirajuća pozicija dr Hektora Lorensa, predsednika WWF Argentine, koji je bio i predsednik poljoprivredne unije AIMA, direktor GMO kompanije Morgan Sids i predstavnik proizvođača GM semena „Pionir“. Huisman otkriva nameru WWF da Gran Čako region proglasi „degradiranim usled ljudske eksploatacije“, drugim rečima od strane domorodačkog stanovništva. Oni pri tom ignorišu činjenicu da su kompanije uništile velike površine šuma kako bi uzgajale soju, usled čega je došlo do promene klime i nastanka suše. „Soja-država“ je već dostigla veličinu Nemačke, s namerom da duplira površinu.

EKOCIDNA SRBIJA
Industrijska civilizacija nastoji da reši energetske probleme proizvodnjom biogoriva, na račun proizvodnje hrane. U prodavnicama širom sveta na ambalaži palminog ulja nalazi se logo WWF-a, čime se šalje obmanjujuća poruka da su plantaže GM palmi ekološki „frendli“. Vladi Indonezije dodeljeno je devet miliona hektara šume za proizvodnju palminog ulja u Papui, a za sprovođenje ovog projekta potrebno je krčiti šume na mestima na kojim se planira sadnja korporacijskih „ekoplantaža“. Razvojni projekat monokulture GM palmi doveo je do uništavanja čitavog ekosistema, ugrozivši i opstanak domorodaca. Ovo je izazvalo otpor lokalnog stanovništva organizovanog u pokret za secesiju od Indonezije. I narod na Sumatri se žestoko opirao sađenju palmi, paleći ofise WWF-a, pod čijim okriljem su kompanije uništavale prašumu. Obama od 2010. godine otvoreno daje političku i vojnu pomoć indonežanskoj vladi.
U filmu se pojavljuje i princ Filip – predsednik i osnivač WWF-a i član Kluba „1001“, finansijski umešanog u ove transakcije. Spisak članstva je tajna, ali je Huisman došao do liste na kojoj se nalaze imena najuticajnijih bankara i industrijalaca: Bejiz, Tisen, Ford, predstavnici Južnoafričkog aparthejda, Mobutu i argentinska hunta… Monsanto takođe koristi WWF da prikrije svoje nasilje nad prirodom.
Jedan od najuspešnijih marketinških poteza – logo s pandinim likom, donosi fondaciji ogromne prihode. „WWF je zloupotrebila program zaštite pandi, da bi zasula tržište majicama i pratećom promotivnom bižuterijom sa likom ovih ljupkih životinja, dok je iz pozadine neometano nastavila aktivnosti čiji je rezultat upravo nestanak pandi.“ Značajan izvor prihoda donose karavani turista, kojima je omogućeno da džipovima krstare „netaknutom prirodom“, dok se istovremeno uklanjaju „remetilačka“ domorodačka naselja, a lokalno stanovništvo pretvara u poslugu za opsluživanje bogatih „ljubitelja prirode“.
Koristeći haos na našoj političkoj sceni, ekocidni nalogodavci već sprovode plan umrežavanja Srbije u sociopatsku internacionalu moći, klonirajući buduću ekspozituru WWF-a uz pomoć slogana „bogata, zelena, uspešna, berićetna… Srbija!“ Nedostaju nam samo pande.

[/restrictedarea]