Izborna tišina Fiskalnog saveta

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet „Singidunum“

Zašto je Fiskalni savet rešio da zaćuti baš kada su razulareni stranački lideri počeli da obećavaju brda i doline i evropski med i mleko, ne bi li se dočepali kase poreskih obveznika?

 

U predizbornoj kakofoniji, koja je počela neukusnim stranačkim hvalisanjem, nastavila se grubim vređanjem inteligencije biračkog tela, a završiće se, po svoj prilici, masovnim gađenjem birača na partije – učesnice u izbornom cirkusu, javio se, kao glas razuma, Fiskalni savet, saopštenjem (23. marta) u kojem „apeluje na sve političke stranke da tokom izborne kampanje pokažu maksimalnu odgovornost i ne daju nerealna obećanja o eventualnim poreskim rasterećenjima ili povećanju rashoda, koja bi mogla dodatno da ugrozi javne finansije zemlje“.
Naravno, bilo bi bolje da je umesto „maksimalne odgovornosti“, Savet zamolio partijske aktiviste, naročito one koje su već na vlasti, da pokušaju da ublaže maksimalnu neodgovornost u davanju obećanja, ali i u dosadašnjem vođenju politike, koja je dovela privredu do sloma.

SVI NA GLASANJE        

[restrictedarea]

Fiskalni savet učtivo (i tačno) upozorava sadašnju i buduću vlast da „svaki predlog u izbornoj kampanji o jednostranom smanjivanju prihoda ili povećanju rashoda vodi dodatnom povećanju deficita umesto njegovom smanjenju, što je u situaciji u kojoj se zemlja nalazi, neodrživo“. Ostavljajući pismenim čitaocima saopštenja da sami ocene da li je neodrživo povećanje ili smanjenje deficita, Fiskalni savet obaveštava javnost da se neće oglašavati u toku izborne kampanje, kako njegove analize i mišljenja ne bi ni na koji način uticale na predstojeće nadmetanje različitih političkih opcija. I ovo je, po svoj prilici, najvažniji deo saopštenja.
Savet je sa sebe skinuo odgovornost za sve idiotizme koje ćemo slušati od stranačkih aktivista (ali i od predsednika Republike, kao nadstranačke ličnosti) sledećih mesec dana, ostavljajući mešetarima političkog marketinga da orgijaju po vešto kontrolisanim medijima (smem li ovde da pomenem Pašera) i ismevaju javno mnjenje, pre nego što, 5. maja, s prezirom  dobace „E sad, stoko, na glasanje!“

POLITIKA I POSLOVI    
Zašto je Fiskalni savet rešio da zaćuti u delikatnom trenutku, kada su razulareni stranački lideri počeli na zborovima birača da obećavaju brda i doline, kao i evropski med i mleko, ne bi li se nekako dočepali kase poreskih obveznika? I kada su javno i bez stida počeli da objavljuju da će merama populističke politike (subvencijama, stimulacijama i drugim vrstama „pomoći“ i „rasterećenja“) dokrajčiti privredu? I zar nije ovo vreme kada bi Fiskalni savet trebalo da svakodnevno poziva na uzbunu, pošto je prozreo mračne namere aktuelne vlasti, ali i buduće vlade velike koalicije (o kojoj se u gradu već toliko priča – sa gađenjem).
Pitam se: da li bi prof. Pavle Petrović, kada ne bi bio predsednik Fiskalnog saveta, bio predsednik srpske vlade? Da li bi, u takvoj situaciji, dr Mirko Cvetković bio raspoređen na mesto predsednika Fiskalnog saveta? Ili bi saradnici „Ces Mekona“ napravili neki drugačiji raspored uloga? Uveren sam da bi svaki raspored bio jednako dobar – Srbija teško može da izbegne namenjenu sudbinu. No siguran sam da bi se, u tom slučaju, i M. Cvetković, takođe, obavezao na „zavet ćutanja“. Da li ima u ovoj šaljivoj igri  i elemenata politike? Ili je sve u funkciji „posla“ koji bi trebalo da ih pustimo da „završe“?

MUKE PROGRESA    
Nije možda fer podsticati članove Fiskalnog saveta i premijera, da pred birače javno i glasno iznesu ekonomske istine koje su njima dobro poznate, ali im je isto tako poznato da bi stranka koja bi zagovarala zdrav (i zato mučan) program privrednog razvoja, dobila, verovatno, malo glasova.
Zapitajte se i sami: da li biste glasali za stranku koja se zalaže za štednju kao osnovu investiranja; ili za niske plate, makar i uz znatno manju stopu nezaposlenosti; ili za realne (više) cene električne energije; ili za visok kurs evra, koji bi uravnotežio izvoz i uvoz (uh, zamislite to sivilo prodavnica)?
Da li biste se učlanili u političku partiju koja svojim aktivistima ne može da obezbedi apanaže, privilegije ili neku drugu vrstu nagrade za ispoljavanje ispravnih (proevropskih) stavova?

RED I RAD    
Šta da mislite o stranci koja bi veliki broj politički korektnih aktivista, raspoređenih po agencijama, komisijama, NVO-ima, ostavila bez posla („na ulici“)? Zar da najzaslužniji „reformski orijentisani“ kadrovi ostanu bez prihoda u upravnim odborima banaka i javnih preduzeća? Kako bi tužno izgledala svetska letovališta i skijališta bez naših „eksperata“ i učenih intelektualaca, uvek spremnih da objasne stranim investitorima kako „da nas urede“ (čim ih „dovedu“)?
A da li biste glasali za stranku koja se ne bi mešala u privredne poslove, nego bi vodila računa jedino o pravnom poretku i prostornom redu?  Pa bi se, u stihiji tržišta, neki skorojevići brzo obogatili, i to samo zato što su imali sreće da na inostranim tržištima prodaju domaću robu, koju ovde jeftino proizvode, cedeći hiljade radnika? Zar ne biste više voleli stranku koja će im „stati na rep“, oteti dobit i podeliti je u obliku subvencija podobnim, svesnim, a (nažalost) nepreduzimljivim aktivistima?

[/restrictedarea]