Ispovesti iz sarajevskih kazamata: Pokolj u Čemernu

Priredila Biljana Živković

Ispovest Petra Raševića (43), rođenog u Ilijašu,  zasnovana je na osnovu saslušanja pred istražnim sudijom Bratislavom Čukićem na Ilidži 7. novembra 1995. godine, kao svedok pokolja srpskog življa u Čemernu.
Uoči samog rata Petar Rašević se vratio iz Nemačke, gde je bio na specijalizaciji kao radnik TAS-a, juna 1992. godine. Po povratku kući u Čemerno odmah se priključio ostalim braniocima sela, budući da nije imao porodicu

Bilo je to 10. juna 1992, oko pet časova i trideset minuta. U neposrednoj blizini sela počela je snažna pucnjava i kada sam izašao iz kuće procenio sam da su muslimani opkolili selo i izvršili napad! Odmah sam u komšiluku probudio žene i starije osobe, i obavestio ih da su muslimani počeli napad i da bi trebalo odmah da se sklone na bezbednije mesto. Budio sam sve, i branioce sela koji su otišli malo da predahnu. U selu je već nastala panika, video sam kada su muslimani počeli da ulaze u srpske kuće. Pamtim trenutak kada su zarobili Zdravka Damjanovića, čiji je leš kasnije pronađen. Lično sam video da je bio zaklan i oči su mu bile izvađene. Srpske kuće su gorele. Oko devet sati sa još trojicom branilaca sela otišao sam u obližnju Karaulu, udaljenu oko četiri kilometra. Tražili smo pomoć. Kada smo se vratili muslimani su već ovladali selom, opljačkali sve i popalili. I otišli iz Čemerna.
Petar Rašević govori o broju žrtava muslimanskog masakra.
Tog dana muslimani su ubili 31 osobu. Video sam mrtve na mestu gde su se nalazili topovi branilaca, koji nisu ni dejstvovali 12 članova odbrane. Prepoznao sam Mira Pantića kome su bile odsečene uši i bio je izmasakriran. Takođe i Radomira Jeftića, Miloša Maleševića, Manojla Đuka… ostalih imena ne mogu da se setim. Oko deset metara od ovog mesta nalazila se štala Dragana Damjanovića. Bila je zapaljena i u njoj smo pronašli izgorela tela Brace Mirkovića, Ljubiše Lazara, dok je telo Janković Mira do pola izgorelo. U blizini strašan prizor – pronašli smo telo Nova Cvetkovića. Bio je preklan od uva do uva.
Iza štale smo pronašli tela ubijene tri nedužne žene – Spasenije Damjanović i njenih ćerki Ranke i Jadranke. Bile su obučene u spavaćice. Zaklane, a noge isečene noževima, sa veoma mnogo uboda. Uzeo sam ćebad i pokrio njihova tela. Zatim sam krenuo prema svojoj kući, nedaleko od mog doma, našao sam leševe mojih rođaka Đorđa Bunijevca (36) i njegove žene Koviljke(38), njihovog sina Gorane, imao je 25 godina. Ubili su i Rajka Bunijevca (40) i Stanu Rašević (1926), suprugu mog brata Rajka. Moju kuću su pretvorili u zgarište kao i sve pomoćne objekte. U štalama je izgorela stoka: četiri vola, dve krave i preko 30 ovaca.
Seća se Rašević i drugih potresnih momenata u svom selu.
Stigli su ubrzo i do kuće Milinka Tripkovića, u neposrednoj blizini ugledali su leševe: Milinka Tripkovića (55), njegovog sina Rajka koji je imao samo 18 godina, i Milinkovu suprugu Janju (1940). Ubijena je bila Milinkova sestra Miroslava, imala je 65 godina, izmasakriran je njen sin Miloš, rođen 1955. godine, i njegova supruga Slavojka. Bio je izmasakriran i Ranko Bunijevac (1961). Ispod gomile leševa pronašli smo Branku (1965), Milinkovu ćerku, bila je teško ranjena i odneli smo je u obližnju pećinu. Branka se sada nalazi u Malešićima kod Ilijaša i stanuje u blizini moje kuće. U vezi ovog događaja ispričala mi je da je, među ubicama, prepoznala svog učitelja Ivana Pavlovića, Hrvata iz sela Višnjice, koji je radio u OŠ u Taračin Dolu, koju je pohađala Branka.
Sve žrtve su sahranjene na groblju u Čemernom.
Svedok užasa, kasnije je sreo neke od zločinaca.
Marta 1993. godine na teritoriju Republike Srpske pobegao je Zdravko Petrović, Hrvat iz sela Kamenice kod Semizovca. Imao sam priliku da razgovaram sa njim. Rekao je da je lično učestvovao u napadu na Čemerno i bio prisutan kada su Spasenija, Ranka i Jadranka ubijene u štali, ali nije kazao ko je učinio masakr nad njima.
Napominje da su krvavi napad na Čemerno izvršile oružane snage koje su sačinjavali muslimani i Hrvati, uglavnom ljudi koji su živeli u obližnjim selima. Vodič Hrvatima iz sela Rijeke ka Čemernom bio je neki Jozo Matić. Ne zna se gde se Matić sada nalazi. Čemerno je bilo nastanjeno srpskim življem. Pre rata imalo je preko 20 kuća, raštrkanih po planinskom području, početkom rata u selu je ostalo oko 30-oro Srba. Sa svih strana Čemerno je bilo okruženo muslimanskim selima Seoci, Orahovo, Mahmutović, Rijeka, Korita, kao i hrvatskim — Višnjica, Nasići, Dolovčići i Taračin Do.