Žeđ za ekonomskom diktaturom

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet „Singidunum“

Preuzimanjem smederevske železare država je možda pomogla korporaciji iz Pitsburga, čije je dugove u Železari preuzela, a čijim će iznosom morati uskoro (svakako ne pre izbora) da se pravi silno iznenađena?

 

U mondenskom Davosu svetska elita nije birala reči da naruži liberalni kapitalizam, slobodnu konkurenciju i bankarsku halapljivost, ne bi li uspela da nagovori vlade (i narode) da bezuslovno stegnu kaiš i da priteknu u pomoć velikim multinacionalnim korporacijama i bankama, koje su ih gurnule u krizu nezapamćenih razmera. Osiromašeni poreski obveznici širom sveta, čije su ušteđevine i penzije prokockali finansijski baroni, pozivaju se da pljunu na tekovine ekonomske slobode, a da dizgine privrednog života predaju u ruke istih tih barona – sada pomerenih u državnu administraciju (videti primere Italije i Grčke). Oni, kao, najbolje znaju kako upravljati štednjom i akumuliranim sredstvima društva.

SNAGA „KONTAKTA“    

[restrictedarea]

Tako će se formirati novi globalni poredak, koji je već davno izgubio odlike liberalnog modela i postao sistem u kojem dominira zakon topuza finansijske aristokratije, a ne slobodna konkurencija oslonjena na vladavinu zakona. Nova aristokratija, po pravu sile oružja i finansijske (zelene) krvi, deli pozamašne sume, lena i posede vazalima. Ako ne verujete da je ovo istina, zapitajte se po kojem to „tržišnom“ mehanizmu menadžeri na vrhovima svetskih korporacija dobijaju milionske (dolarske) bonuse, bez obzira na to što su njihove korporacije ostvarile grandiozne gubitke, dok ih od bankrota spasavaju poreski obveznici? Zapitajte se, takođe, kako su nastali brojni milijarderi istočne, centralne ili južne Evrope, a da se nisu istakli ni jednom jedinom poslovnom inovacijom ili hrabrijim upuštanjem u rizik?
Zaista, kakav su rizik oni (lično) nosili, kakav su talenat posedovali, koju veštinu pokazali? Osim lopovsko-prevarantske umešnosti da pletu mreže (političkih) „kontakata“, kombinujući mafijaške sporazume sa policijskim dostavama i „podmazanim“ sudskim procesima („reformisanog“ sudstva), a sve sa ciljem da uguše tržišne slobode, silom obezbede prevare i otimačine i uspostave oligopolske (i monopolske) odnose na tržištu.

SUMRAK SLOBODE    
Ako je i sam Soroš, po sopstvenim rečima (u Davosu), „izdao svoju klasu“ i priključio se klubu obožavalaca državne intervencije i „pravde“, svaki pošten čovek mora da se uhvati za novčanik i da se zapita „Koga ovde prave ludim?“ U Davosu je, na volšeban način, u prvi plan isplivalo pitanje „Da li kapitalizam ima budućnost?“ Prisutni svetski moćnici, izgleda, lako su prihvatili negativan odgovor, uz jednu malu dopunu: da postojeća finansijska oligarhija u novom, „nekapitalističkom“ svetu preuzme kormilo dirigovane ekonomije.
Soroš je u svojim proročkim reminiscencijama plašio svetsku javnost (ne bez osnova) najavama globalne kataklizme i klasnog rata, koji obično sledi posle velikih ekonomskih depresija. Ukazivao je, tako, na potrebu da se, snagom državne sile, „svetskom zlu“ stane za vrat. Njemu nasuprot, nemačka kancelarka Angela Merkel insistirala je na štednji širokih slojeva stanovništva u zemljama Evrope (naročito na „periferiji“), kao i na „predavanju maksimalnih ovlašćenja evropskim rukovodećim organima“. Ako iko pokuša da prepozna najmanji zajednički sadržaj njihovih suprotstavljenih izlaganja, zaključiće da su oboje najavili sumrak ekonomskih sloboda, kao i koncentraciju ekonomske (i administrativne) komande u rukama svetske elite. Možda baš te, okupljene u Davosu.

MREŽA    
Ne sumnjam da će međunarodna slugeranjska mreža, koja uključuje i brojne organizacije evroatlantskih (vladinih i nevladinih) aktivista u Srbiji, umeti da prenese (i pojača) poruke iz Davosa, tj. da „na pravi način“ ukaže na potrebu da se u uslovima krize država posveti širokim intervencijama i „pomogne“ korporacijama da prevaziđu kobne posledice „prekomerne ekonomske slobode“.
U tom svetlu bi trebalo sagledati i državno preuzimanje smederevske železare, koju je za samo jedan dolar „kupila“ Vlada Srbije, da takvom intervencijom pomogne građanima Smedereva?  Ili da pomogne korporaciji iz Pitsburga, čije je dugove u Železari preuzela, a čijim će iznosom morati uskoro (svakako ne pre izbora) da se pravi silno iznenađena? Građanima ne smeta što je „Ju-Es-Stil“ od Vlade Srbije napravio preispoljne budale (znamo kako su ih izabrali), ali je mnogo gore što će poreski obveznici „intervenciju“ morati da plate više od pola milijarde evra, ne računajući socijalnu pomoć za preživljavanje desetina hiljada radnika koji su ostali bez prihoda.

A NOVAK?    
Eh, bio bih srećniji kada bi bar opozicione stranke pokazale više razumevanja za uspostavljanje ekonomske slobode i čvršćeg pravnog poretka u Srbiji, umesto što i same najavljuju usrećiteljske projekte za primenu u budućem ekonomskom životu.
Jedino Novak Đoković, igrajući isključivo za sebe, a bez pomoći države, dokazao je da na taj način čini neuporedivo više za sve nas (i za Srbiju), od brojnih usrećitelja – altruista koji „žrtvujući“ se za opšte dobro, vođeni „nevidljivom rukom“, uspevaju jedino da obezbede sebičnu korist, a štetu za sve ostale.

[/restrictedarea]